Заштита сваког муслимана
Књига садржи зикрове из Кур'ана и Суннета како би олакшала њихово изговарање у различитим временима и околностима. Укључује дове које се уче приликом буђења, узимање абдеста, намаза, путовања и другим ситуацијама, што помаже муслиману да се заштити, како би био под Аллаховом заштитом и Његовом бригом.
This PDF is generated automatically from the book's text; its layout may differ from the printed edition.
Тврђава муслимана из Књиге зикрова и Суннета
Сиромах пред Аллахом Узвишеним
Се'ид б. Али б. Вехф ел-Кахтани
У име Аллаха Милостивог, Самилосног
Увод
Хвала Aллаху, од Њега помоћ и опрост тражимо. Од Aллаха тражимо заштиту од зла нас самих и зла наших лоших поступака. Онога кога Aллах упути, нико у заблуду не може навести, а кога Он у заблуди остави, нико га на Прави пут не може упутити. И сведочим да нема другог бога осим Једног, Јединог Аллаха, Који нема друга. И сведочим да је Мухамед Његов роб и посланик. Нека су благослов и мир на њега, његове другове и његову породицу, и на све оне који их следе у добру до Судњег дана. А затим:
Ово је сажетак који сам сажео из своје књиге: „Зикр, дова и лечење рукјом из Књиге и Суннета” [1]. У њему сам сажео део о зикровима, како би био лаган за ношење на путовања. [1] Поменуто оригинално дело је, хвала Аллаху, штампано са опширним извором његових хадиса у четири тома. Хиснул-муслим је у првом и другом тому.
Ограничио сам се на текст зикра, и задовољио сам се да наведем један или два извора који се налазе у оригиналном делу. Ко жели да сазна ко је асхаб или жели детаљнији извор хадиса, нека се врати на оригинално дело. Молим Узвишеног Аллаха, Његовим лепим именима и узвишеним својствима, да ово дело учини искреним ради Његовог Племенитог Лица, да се њиме окористим за живота мога и након моје смрти, те да њиме окористи сваког ко га буде читао, или штампао, или буде узрок његовог ширења. Он је заиста Господар Који то може. Нека је салават и селам на нашег веровесника Мухамеда, његову породицу, све асхабе, и све оне који их следе у добру до Судњег дана.
Аутор
Написано у месецу саферу, 1409. хиџретске године.
Вредност зикра
Рекао је Узвишени Аллах: ,,Зато се сетите Мене (покорношћу), и Ја ћу вас да се сећам (опраштањем)! И захваљујте Ми, и немојте Ми незахвални бити!“ [2] [2] [Ел-Бекаре, 152]
,,О верници, Аллаха пуно спомињите.“ [3] [3] [Ел-Ахзаб, 41]
,,...и мушкарцима који често спомињу Аллаха и женама које често спомињу Аллаха - Аллах је, заиста, за све њих опрост и велику награду припремио.“ [4] [4] [Ел-Ахзаб, 35]
,,И спомињи свога Господара у себи, понизно и са страхопоштовањем и не подижући јако глас - ујутро и навече, и не буди међу немарнима.“ [5] [5] [El-E'araf, 205]
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „Пример онога ко спомиње свога Господара и онога ко Га не спомиње је као пример живог и мртвог.“ [6] [6] Бухари, Фетхул-Бари (11/208), бр. (6407), и Муслим (1/539), бр. (779), са текстом: „Пример куће у којој се спомиње Бог и куће у којој се Бог не спомиње је као пример живог и мртвог.“
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: ,,Хоћете ли да вас обавестим о вашим најбољим делима, која су најодабранија код вашег Владара, која вас уздижу на највише степене, која су вам боља од удељивања злата и сребра, и која су боља од сукоба с непријатељем у којем бисте их ви убијали а и они вас?’ ‘Свакако!’, одговорише они. ‘Зикруллах - спомињање Узвишеног Аллаха.’“ [7] [7] Бележи Тирмизи (5/459) бр. 3377, Ибн Маџе (2/124) бр. 3790, и види: Сахих Ибн Маџе (2/316), Сахих Тирмизи (3/139).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим кад Ме спомене. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“ [8] Ел-Бухари (8/171), бр. 7405; Муслим (4/2061), бр. 2675, а текст је Бухаријев.
Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми кажи нешто најважније чега ћу се придржавати.“ Он му је рекао: „Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха“[9] [9] Бележи Тирмизи (5/458) бр. 3375, и Ибн Маџе (2/1246) бр. 3793, а веродостојним га оценио шејх Албани у: Сахих Тирмизи (3/139), и Сахих Ибн Маџе (2/317).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Ко проучи харф (слово) из Аллахове књиге имаће награду, а награда се умногостручава десет пута. Не кажем да је Елиф лам мим један харф, већ је елиф харф, лам је харф и мим је харф.“[10] [10] Ет-Тирмизи (5/75), бр. 2910, а веродостојним га оценио Албани у Сахиху-т-Тирмизи (3/9), и Сахиху-л-џами'и-с-сагир (5/340).
Преноси се од 'Укбе бин 'Амира, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: „Изашао је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а ми смо били на Суффи, па је рекао:“ „Ко од вас воли да свакога јутра оде у Бутхан или у Акик, па да се оданде врати са две крупне деве, без греха и кидања родбинске везе?“ Ми смо рекли: „О Аллахов Посланиче, ми то желимо“, а он рече: „Зар не би неко од вас поранио у џамију, па да научи или проучи два ајета из Аллахове књиге, Узвишеног и Величанственог, што му је боље од две камиле; а три су му боља од три, а четири су му боља од четири, и од одговарајућег броја камила?“[11] [11] Муслим (1/553), бр. 803.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: „Ко седне на место нема спомињања Аллаха, то ће му бити мањкавост од Аллаха, и ко легне на место без спомињања Аллаха, то ће му бити мањкавост од Аллаха.“ [12] [12] Ебу Давуд (4/264), бр. 4856, и други, види: Сахих ел-Џами' (5/342).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: „Ниједна група се неће састати на једном месту, без спомињања Аллаха и без доношења салавата на Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, а да се на Судњем дану неће покајати. Па, ако Аллах хоће, казниће их, а ако хоће, опростиће им.“ [13] [13] Ет-Тирмизи (5/461), бр. 3380; види: Сахих ет-Тирмизи (3/140).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: „Нема скупине која устане са скупа на којем нису спомињали Бога, узвишен је Он, а да неће устати као да су били за трпезом на којој је била лешина магарца, и они ће због тога зажалити (што нису спомињали Бога).“[14] [14] Ебу Давуд (4/264), бр. 4855, Ахмед (2/389), бр. 10680. Види: Сахих ел-Џами (5/176).
1. Зикрови везани за буђење из сна
«Ел-хамду лиллахиллези ахјана ба'де ма ематена ве илејхин-нушур.» (Хвала Аллаху, Који нас је оживео након што нас је усмртио, и Њему припада оживљавање). [15] [15] Ел-Бухари, бр. 6314; Муслим, бр. 2711.
Ел-хамду лиллахиллези ахјана бада ма ематана, ве илејхин нушур.
„Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући. Слава Аллаху, и хвала Аллаху, и нема бога осим Аллаха, и Аллах је највећи, и нема моћи ни снаге осим код Аллаха, Узвишеног, Величанственог. Господару, опрости ми.“ [16] [16] „Ко то каже, биће му опроштени греси; ако упути дову, биће му услишена; а ако устане, узме абдест, а затим клања, намаз ће му бити примљен.“ Бухари, Фетхул-Бари (3/39), бр. (1154) и други. Текст је према Ибн Маџи, видети: Сахих Ибн Маџе (2/335).
Ла илахе иллаллаху вахдаху ла шарике леху, лехул-мулку ве лехул-хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир, субханаллах, вел-хамду лиллах, ве ла илахе иллаллах, валлаху екбар, ве ла хавле ве ла куввете илла биллахил-алијјил-азим, рабби гфир ли.
„Хвала Аллаху Који ми је очувао тело здравим, душу ми повратио и дозволио ми да Га спомињем.“ [17] [17] Ет-Тирмизи (5/473), бр. 3401; види: Сахих, ет-Тирмизи (3/144).
Ел-хамду лилахил-лези афани фи џеседи, ве редде алејја рухи, ва езине ли би зикрих.
,,У стварању небеса и Земље, и у измени ноћи и дана, заиста су знакови за разумом обдарене, који Аллаха спомињу стојећи, седећи и лежећи на својим боковима, и размишљају о стварању небеса и Земље. „Господару наш, Ти ово ниси створио узалуд! Узвишен си Ти и сачувај нас од патње у Ватри! Господару наш, онога кога Ти будеш у Ватру бацио, већ си га понизио, а неправедницима неће да буде помагача! Господару наш, ми смо чули гласника који позива вери: Верујете у вашег Господара! Па смо поверовали! Господару наш, опрости нам грехе, и покриј наше лоше поступке, и усмрти нас са честитима! Господару наш, дај нам оно што си нам обећао преко Својих посланика и не понизи нас на Судњем дану! Ти, заиста, не кршиш Своје обећање! И њихов Господар им се одазва: Ниједном између вас који добро чини, био мушкарац или жена, дела нећу да поништим; ви сте једни од других. Онима који се иселе и који буду из својих домова прогнани, и који буду мучени на Моме путу, и који се буду борили и погинули, сигурно ћу лоша дела да покријем и сигурно ћу да их уведем у рајске баште, кроз које реке теку. Награда је то од Аллаха, а код Аллаха је награда најлепша. Нека те никако не обмањује то што они који не верују свуда по свету незахвално богатством располажу. Кратко уживање, а затим пакао ће бити њихово боравиште; а ужасно је то пребивалиште! Али, онима који се Господара свога боје припадају рајске баште кроз које теку реке; у њима ће вечно да остану, Аллах ће да их почасти. А оно што је код Аллаха, боље је за честите. ,,Има и оних којима је дата Књига који верују у Аллаха и у оно што је вама објављено, и у оно што је њима објављено, који су понизни Аллаху и не продају Аллахове речи за нешто безвредно. Њима припада награда њиховог Господара, а Аллах ће, заиста, брзо да сведе рачун.“ О ви који верујете, будите стрпљиви и издржљиви, устрајно бдијте и бојте се Аллаха, да бисте успели!“ [Али Имран: 190-200] [18] [18] Ел-Бухари, Фетх (8/337), бр. 4569; Муслим (1/530), бр. 256.
2. Дова приликом облачења одеће
«Нека је хваљен Аллах који ме је оденуо овом (одећом) и дао ми опскрбу без моје снаге и моћи...» [19] [19] Бележе га аутори Сунена, осим Несаија: Ебу Давуд бр. 4023, Тирмизи бр. 3458, и Ибн Маџе бр. 3285, а хасеном га оценио Албани у делу Ирваул-галил (7/47).
Ел-хамду лиллахиллези кесани хаза (ес-севб) ве резаканихи мин гајри хаулин минни ва ла кувветин.
3. Дова приликом облачења нове одеће.
«Господару, Теби припада хвала, Ти си ме овим оденуо. Од Тебе тражим његово добро и добро за које је начињено, и утичем Ти се од његовог зла и зла за које је начињено»[20] [20] Ебу Давуд, бр. 4020; ет-Тирмизи, бр. 1767; ел-Бегави, 12/40; и види: ел-Албанијев Мухтесар шемаил ет-Тирмизи, стр. 47.
Аллахумме лекел хамду енте кесевтенихи, еселуке мин хајрихи ве хајри ма суни'а леху, ве еузу бике мин шеррихи ве шерри ма суни'а лех.
4. Молитва за онога ко обуче нову одећу
,,Да се износи па да је Узвишени Аллах замени.“ [21] [21] Бележи Ебу Давуд (4/41) бр. 4020, и види: Сахих Ебу Давуд (2/760).
Износио је, а Аллах те новом почастио.
„Носи ново, живи часно и умри као шехид.“ [22] [22] Ибн Маџе (2/1178), бр. 3558; ел-Бегави (12/41); видети: Сахих Ибн Маџе (2/275).
Илбес џедиден, ве иш хамидан, ве мут шехиден.
5. Шта се учи приликом скидања одеће
„Бисмиллах“ [23] [23] Ет-Тирмизи (2/505), бр. 606, и др.; види: Ирваул-галил, бр. 50; Сахихул-џами (203/ 3).
Бисмиллах
6. Дова приликом уласка у тоалет
«[Бисмиллах] Аллахумме, инни е'узу билке минел-хубси вел-хаба'иси.» [24] [24] Ел-Бухари (1/45), бр. 142; Муслим (1/283), бр. 375, а додатак: „Бисмиллах“ на његовом почетку забележио је Саид ибн Менсур. Видети: Фетхул-Бари (1/244).
Бисмилахи, Аллахуме инни еузу бике минел хубси вел хабаис.
7. Дова која се учи при изласку из тоалета
,,Тражим Твој опрост.“ [25] [25] Бележе га аутори Сунена осим Несаија, који га бележи у 'Амелул-јевми вел-лејлех' бр. 79, Ебу Давуд бр. 30, Тирмизи бр. 7, и Ибн Маџе бр. 300, а Албани га је оценио веродостојним у 'Сахих сунен Еби Давуд' (1/19).
Гуфранеке - За опрост Те молим!
8. Зикр који се учи пре абдеста
,,Бисмиллах“ [26] [26] Ебу Давуд, бр. 101., Ибн Маџе, бр. 397., и Ахмед, бр. 9418., и види Ирваул-галил (1/122).
Бисиллах
9. Зикр који се учи након завршетка абдеста
«Сведочим да нема божанства осим Аллаха, Јединог, Који нема судруга, и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик...» [27] [27] Муслим, 1/209, бр. 234.
Ешхеду ен ла илахе илаллах, вахдеху ла шерике леху, ве ешхеду енне Мухамеден абдуху ве ресулух.
„Господару, учини ме од оних који се много кају и учини ме од оних који се чисте.“ [28] [28] Ет-Тирмизи, 1/78, бр. 55, и види: Сахих ет-Тирмизи, 1/18.
Аллахумме џелни минет тевабине, веџални минел мутетаххирин.
„Слављен и хваљен нека си, Аллаху, сведочим да нема божанства осим Тебе, молим Те за опрост и Теби се кајем.“ [29] [29] Ен-Несаји, Амелу-л-јевми ве-л-лејлети, стр. 173, и види: Ирвау-л-галил (1/135) и (3/94).
Субханеке Аллахуме ве бихамдике, ешхеду ен ла илахе илла енте, естагфируке ве етубу илејк.
10. Зикр који се учи при изласку из куће
„У име Аллаха, у Аллаха се уздам, и нема промене нити моћи осим уз Њега.“ (Бисмиллахи, тевеккелту ‘алаллахи, ве ла хавле ве ла куввете илла биллахи). [30] [30] Ебу Давуд (4/325), бр. 5095; ет-Тирмизи (5/490), бр. 3426; види и: Сахих ет-Тирмизи (3/151).
Бисмилахи, тевеккелту алаллахи, ве ла хавле ве ла куввете илла биллах.
«Аллаху, Теби се утичем да не одведем некога у заблуду, нити да мене неко одведе у заблуду; да не наведем некога на грех, нити да мене неко наведе на грех; да не учиним некоме неправду, нити да мени неко учини неправду; да не поступим према некоме непримерено, нити да неко према мени тако поступи.»[31] [31] Ебу Давуд, бр. 5094; ет-Тирмизи, бр. 3427; Ен-Несаји, бр. 5501; Ибн Маџе, бр. 3884; видети: Сахиху-т-Тирмизи, 3/152, и Сахиху Ибн Маџе, 2/336.
Аллахумме инни е'узу бике ен едилле ев удалле, ев езилле ев узелле, ев азлиме ев узлеме, ев еџхеле ев јуџхеле алејје.
11. Зикр који се учи при уласку у кућу
„Бисмиллахи велеџна, ве бисмиллахи хареџна, ве 'алаллахи раббина тевеккелна, сумме лијуселлим 'ала ехлихи.“ „У име Аллаха улазимо, и у име Аллаха излазимо, и на Аллаха, Господара нашег, се ослањамо, а затим нека поздрави своје укућане.“ [32] [32] Бележи га Ебу Давуд (4/325), бр. (5096), а његов сенед оценио је добрим (хасен) алламе Ибн Баз у делу Тухфетул-ахјар (стр. 28). У Сахиху се наводи: ,,Када човек спомене Аллаха Узвишеног приликом уласка у кућу и приликом јела, шејтан својим друговима каже: Нема вам ноћас конака и вечере.“ Муслим, бр. (2018).
Бисмиллахи велеџна, ве бисмиллахи хареџна, ве алаллахи раббина тевеккелна.
12. Молитва која джсе учи приликом одлазка у џамију
„Аллаху, учини да у моме срцу буде светло, и на моме језику светло, и у мојим ушима светло, и у мојим очима светло, и изнад мене светло, и испод мене светло, и с моје десне стране светло, и с моје леве стране светло, и испред мене светло, и иза мене светло, и учини да у мојој души буде светло, и подари ми велико светло, и увећај ми светло, и обасјај ме светлом, и учини ме светлом. Аллаху, подари ми светло, и учини да у мојим живцима буде светло, и у моме месу светло, и у мојој крви светло, и у мојој коси светло, и у мојој кожи светло.“ [33] [33] Види: Ел-Бухари, (11/116) бр. 3166; Муслим, (1/526) бр. 529, 530 и 763.
Аллахуме-џ'ал фи калби нуран, ве фи лисани нуран, ве фи сем'и нурен, ве фи бесари нурен, ве мин февки нурен, ве мин тахти нурен, ве ан јемини нурен, ве ан шимали нурен, ве мин емами нурен, ве мин халфи нурен, веџал фи нефси нурен, ве азим ли нурен, ва азим ли нуран, веџ'ал ли нурен, веџ'ални нурен, Аллахумме атини нурен, веџ'ал фи асаби нурен, ва фи лахми нурен, ве фи деми нурен, ве фи ша'ри нурен, ве фи бешери нурен.
„Господару, учини да у моме гробу буде светло... и у мојим костима светло.“[34] „И повећај ми светло, и повећај ми светло, и повећај ми светло.“[35] „И подари ми светло над светлом.“ [36] [34] Ет-Тирмизи, 5/483, бр. 3419. [35] Бележи Ел-Бухари у Едебул-муфреду, бр. 695 (стр. 258), а његов иснад (ланац преносилаца) је веродостојним оценио Ел-Албани у Сахихул-едебил-муфреду, бр. 536. [36] Спомиње га Ибн Хаџер у Фетхул-Барију, и приписује Ибн Еби Асиму у дјелу Китабу-д-дуа; видети: ел-Фетх (11/118), гдје каже: „Из различитих предаја сакупило се двадесет и пет особина.“
Аллахумме-џ'ал ли нурен фи кабри... ве нурен фи изами, ве зидни нурен, ва зидни нурен, ве зидни нурен, ве хеб ли нурен ала нур.
13. Дова за улазак у џамију
(Отпочиње улазак десном ногом) [37], и рећи: „Утичем се Аллаху Величанственом, Његовом Лицу племенитом и Његовој одувек постојећој власти од проклетог шејтана.“ [38] [37] Енес б. Малик, радијаллаху 'анху, рекао је: „Од суннета је да, када улазиш у џамију, почнеш десном ногом, а када излазиш, да почнеш левом ногом.“ Забиљежио га је Ел-Хаким (1/218) и оценио га веродостојним (сахих) по Муслимовим критеријима, а с том оценом сложио се и Ез-Зехеби. Бележи га и Ел-Бејхеки (2/442), док га је Ел-Албани оценио добрим (хасен) у делу „Силсилету-л-ехадиси-с-сахиха“ (5/624), под бројем (2478). [38] Ебу Давуд, бр. 466, и види: Сахих ел-Џами, бр. 4591.
Еузу биллахил азим, ве би веџихихил керим, ве султанихил кадим, минеш шејтанирраџим. „Бисмиллахи, вес-салату“ (У име Аллаха, и благослов) [39] „вес-селаму 'ала ресулиллах“ (и селам на Аллаховог Посланика). [40] [39] Ибн ес-Сунни, бр. 88, а Ел-Албани га је оценио хасеном у Ес-Семер ел-Мустетаб, стр. 607. [40] Ебу Давуд (1/126), бр. 465, видети: Сахих ел-Џами (1/528).
Бисмиллах, вессалату весселаму ала ресулиллах. „Аллаху, отвори ми врата Своје милости.“ [41] [41] Муслим, 1/494, бр. 713, а у Сунену Ибн Маџе од Фатиме, радијаллаху анха: „Аллаху мој, опрости ми грехе моје и отвори ми врата милости Своје“, а Албани га је оценио веродостојним због поткрепљујућих предања. Видети: Сахих Ибн Маџе, 1/128, бр. 129.
14. Дова за излазак из џамије
Отпочиње излазак левом ногом[42] и каже: У име Аллаха, и нека су салавати и селами на Аллаховог Посланика, [42] Ел-Хаким, 1/218; ел-Бејхеки, 2/442; хасеном га је оценио ел-Албани у делу ес-Силсила ел-ехадис ес-сахиха, 5/624, бр. 2478, а извор је већ наведен.
Бисмиллахи, вессалату вес селаму, ала ресулиллах. Аллаху, ја Те молим за Твоју доброту,
Аллахумме инни еселуке мин фадлик, Аллаху, сачувај ме од проклетог шејтана.» [43] [43] Види изворе и оцену предаја претходног хадиса о дови за улазак у џамију, бр. (20), и додатак који бележи Ибн Маџе: «Аллаху мој, сачувај ме од шејтана проклетог». Види: Сахих Ибн Маџе (1/129).
15. Езански зикрови
Говори исто што и муjeзин, осим код речи ,,Хајје 'алессалах“ и ,,Хајје 'алел-фелах“, па каже: ,,Ла хавле ве ла куввете илла биллах. (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха).“ [44] [44] Ел-Бухари, бр. 611 и 613; Муслим, бр. 383.
Узвишени је рекао: „И ја сведочим да нема истинског бога осим Аллаха Јединог, Који нема судруга, и да је Мухаммед Његов роб и посланик. Задовољан сам Аллахом као Господаром, Мухамедом као Послаником и исламом као вером.“ [45] [45] Муслим, 1/290, бр. 386.
Ве ене ешхеду ен ла илахе илаллах вахдеху ла шерике леху ве енне Мухамаден абдуху ве ресулуху, редиту биллахи рабба, ве би Мухамадин ресула, ве бил ислами динен. (То се изговара након мујезиновог келимеи-шехадета).[46] [46] Ибн Хузејме (1/220).
(Треба донети салават на Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, по завршетку понављања за мујезином). [47] [47] Муслим (1/288), бр. 384.
Затим проучити дову: «Аллаху мој, Господару овог потпуног позива и управо успостављене молитве, подари Мухаммеду степен у рају — Ел-Весиле, и почасти га као ниједног другог Свог роба. Уздигни га на Похваљено место које си му обећао, јер [Ти, заиста, не кршиш обећање.]»[48] [48] Ел-Бухари (1/152), бр. 614; део текста у угластим заградама бележи Ел-Бејхеки (1/410), а ланац преносилаца добрим је оценио Абдулазиз ибн Баз, Аллах му се смиловао, у делу *Тухфетул-ахјар.* (стр. 38)
Аллахумме раббе хазихи ед-да'вати ет-таме, вес-салати ел-каиме, ати Мухамеден ел-василете вел-фадилете, веб'ас-ху мекамен махмуден еллези ве'адтех, иннеке ла тухлифул-ми'ад.
Нека упути дову за себе између езана и икамета, јер се дова тада не одбија. [49] [49] Ет-Тирмизи, бр. 3594 и 3595; Ебу Давуд, бр. 525; Муснед, Ахмед, бр. 12200; Видети: Ирваул-Галил (1/262).
16. Почетна дова
«Аллаху мој, удаљи ме од мојих грехова као што си удаљио исток од запада, Аллаху мој, очисти ме од грехова као што се чисти бела одећа од прљавштине, Аллаху мој, опери ме од мојих грехова снегом, водом и градом.» [50] [50] Ел-Бухари, бр. 744; Муслим, бр. 598.
„Слављен нека си и хваљен, Аллаху, благословљено је Твоје име, узвишено је Твоје величанство, и нема истинског бога осим Тебе.“[51] [51] Муслим, бр. 399; Ебу Давуд, бр. 775; ет-Тирмизи, бр. 243; Ибн Маџе, бр. 806; ен-Несаи, бр. 899; погледати: Сахих ет-Тирмизи (1/77) и Сахих Ибн Маџе (1/135).
Субханеке Аллахумме ве бихамдике, ве тебарекесмуке, ве те'ала џеддуке, ве ла илахе гајрук.
«Као правоверник, усмеравам лице своје Ономе Који је небеса и Земљу створио; и ја нисам многобожац. Мој намаз и моји обреди, мој живот и моја смрт припадају Аллаху, Господару светова. Он нема Себи равног, тако ми би наређено и ја сам одани муслиман. Аллаху мој, Ти си Владар и нема Бога осим Тебе, Ти си Господар мој, а ја сам роб Твој. Себи сам насиље починио и грех свој признајем, зато опрости ми сваки грех мој, јер нико други осим Тебе грехе не опрашта. Најлепшем моралу ме усмери, јер нико други осим Тебе најлепшем моралу не упућује. Отклони од мене лош морал, јер само Ти оно што је ружно одстрањујеш. Теби се одазивам и Теби хитам, јер свако добро је само код Тебе, а зло се Теби не приписује, вољом Твојом ја јесам и Теби припадам, о Ти Благодариви и Узвишени. Од Тебе опроста тражим и Теби своје покајање управљам.» [52] [52] Бележи Муслим (1/534) бр. 771.
Веџџехту веџхије лиллези фетерас-самавати вел-ерда ханифен вама ена минел мушрикин, инне салати, ве нусуки, ва махјаје, ве мемати лиллахи раббил алемин, ла шажерике леху ве би залике умирту ва ене минел муслимин, Аллахумме ентел мелику ла илахе илла енте, енте рабби ве ене абдуке, заламту нефси ва'тарефту би зенби фагфир ли зунуби џемиан иннеху ла јагфируз-зунубе илла енте, вехдини ли ахсенил ахлаки ла јехди ли ахсениха илла енте, васриф анни сејјиеха, ла јасрифу анни сејјиеха илла енте, леббејке ве садејке, вел хајру куллуху би једејке, веш-шерру лејсе илејке, ене бике ве илејке, тебаректе ве те'алајте, естагфируке ве етубу илејк.
„Аллаху мој, Господару Џебраила, и Микаила и Исрафила, Створитељу небеса и Земље, Зналче скривеног и видљивог - Ти судиш међу робовима Својим у питањима у којима се они разилазе. Разлучи ми истину од неистине, јер само Ти на Прави пут упућујеш онога кога Ти хоћеш.“ [53] [53] Бележи Муслим (1/534) бр. 770.
Аллахумме раббе Џибраиле, ве Микаиле, ве Исрафиле, фатирес семавати вел ерди, алимел гајби вешшехаде енте тахкуму бејне ибадике фима кану фихи јахтелифун, ихдини лимахтулифе фихи минел хаки би изнике иннеке техди мен тешау ила сиратиммустеким.
„Аллах је велик и достојан величања, Аллах је велик и достојан величања, Аллах је велик и достојан величања, и Аллаху припада неизмерна хвала, и Аллаху припада неизмерна хвала, и Аллаху припада неизмерна хвала, и слављен нека је Аллах ујутро и навечер“
Аллаху екберу кебирен, Аллаху екберу кебирен, Аллаху екберу кебирен, велхамду лиллахи кесирен, велхамду лиллахи кесирен, велхамду лиллахи кесирен, ве субханаллахи букретен ве есилен. Три пута. „Утичем се Аллаху од шејтана: од његове надмености, његовог сихра и његове лудости.“ [54] [54] Бележи Ебу Давуд (1/203) бр. 764, Ибн Маџе (1/265) бр. 807, и Ахмед (4/85) бр. 16739; Шуајб ел-Арнаут у својој валоризацихи Муснеда каже: „ хадис је хасен ли гајрихи“, а Абдулкадир ел-Арнаут у свом тахриџу дела „Ел-Келимут-Тајјиб“ од Ибн Тејмије бр. 78 каже: „хадис је сахих би шевахидихи“; спомиње га Ел-Албани у делу „Сахихул-Келимит-Тајјиб“ бр. 62, а бележи га и Муслим од Ибн Омера, Аллах био задовољан њима двојицом, у сличној верзији, у којој се наводи и догађај (1/420) бр. 601.
Еузу биллахи минешшејтани: мин нефхихи, ве нефсихи, ве хемзих.
«Аллаху, Теби припада хвала[55], Ти си светлост небеса и Земље и онога што је на њима, и Теби припада хвала, Ти си Управитељ небеса и Земље и онога што је на њима, [и Теби припада хвала, Ти си Господар небеса и Земље и онога што је на њима] [и Теби припада хвала, Теби припада власт над небесима и Земљом и оним што је на њима] [и Теби припада хвала, Ти си Владар небеса и Земље] [и Теби припада хвала] [Ти си Истина, и Твоје обећање је истина, и Твој говор је истина, и сусрет с Тобом је истина, и рај је истина, и пакао је истина, и посланици су истина, и Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, је истина, и Судњи дан је истина] [Аллаху, Теби сам се предао, и на Тебе сам се ослонио, и у Тебе сам поверовао, и Теби сам се обратио, и ради Тебе сам се супротстављао, и код Тебе сам суд тражио. Па опрости ми оно што сам починио и оно што ћу тек починити, оно што сам сакрио и оно што сам јавно урадио] [и оно што Ти боље знаш о мени од мене самог] [Ти си Онај Који унапређује и Ти си Онај Који уназађује, нема божанства осим Тебе] [Ти си мој Бог, нема божанства осим Тебе] [Нема снаге ни моћи осим уз Аллаха]» [56] [55] Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, би то говорио када би ноћу устајао да клања ноћни намаз. [56] Ел-Бухари са Фетхом (3/3, 11/116, 13/371), бр. 423, 465, 1120, 6317, 7385, 7442 и 7499; Муслим, (1/532), бр. 769 (скраћено и са сличним текстом).
Аллахумме лекел хамду, енте нурус-семавати вел-ерди ве мен фихинне, ве лекел хамду енте кајјимус-семавати вел-ерди ве мен фихинне, ве лекел хамду енте раббус-семавати вел-ерди ве мен фихинне, ве лекел хамду леке мулкус-семавати вел-ерди ве мен фихинне, ве лекел хамду енте маликус-семавати вел-ерди, ве лекел хамду, ентел хакку, ве вадукел хакку, ве кавлукел хакку, ве ликаукел хакку, вел-џеннету хаккун, вен-нару хаккун, вен-небијјуне хаккун, ве Мухаммедун саллаллаху алајхи ва саллам хаккун, вес-са'ату хаккун, Аллахумме леке еслемту, ве алејке тевеккелту, ве бике аменту, ве илејке анебту, ве бике хасамту, ве илејке хакемту. Фагфир ли ма каддемту, ве ма аххарту, ве ма есрерту, ве ма аланту, ве ма ента а'лему бихи минни, Ентел мукаддиму, е ентел муаххиру ла илаха илла енте, енте илахи ла илахе илла енте, ве ла хавле ве ла куввете илла биллах.
17. Дова на руку'у
«Слављен нека је мој Моћни Господар».
Субхане Рабијел Азим. Три пута. [57] [57] Бележи Ебу Давуд бр. 870, Тирмизи бр. 262, Несаи бр. 1007, Ибн Маџе бр. 897, и Ахмед бр. 3514, и види: Сахих Тирмизи (1/83).
„Величанствен си Ти, Господару наш, и Теби нека је хвала. Аллаху, опрости ми.“ [58] [58] Ел-Бухари, бр. 794; Муслим, бр. 484.
«Суббухун, Куддусун, Раббул-мела'икети вер-рух (Свети и Слављени, Господар мелека и Џибрила).» [59] [59] Муслим (1/353), бр. 487; Ебу Давуд (1/230), бр. 872.
Суббухун, Куддусун, Рабул мелаикети вер-рух.
„Аллаху драги, Теби се клањам, у Тебе верујем и Теби се покоравам. Скрушени су пред Тобом мој слух, мој вид, мој мозак, моје кости и моји живци, [и све што носе моја стопала]“ [60] [60] Муслим (1/534), бр. 771; и четворица осим Ибн Маџе: Ебу Давуд, бр. 760 и 761; Ет-Тирмизи, бр. 3421; и Ен-Несаи, бр. 1049, а верзија у угластим заградама је од Ибн Хузејме, бр. 607, и Ибн Хиббана, бр. 1901.
Аллахумме леке рекату, ве бике аменту, ве леке еслемту, хаше'а леке сем'и, ве бесари, ве мухи, ве азми, ве асаби (ве местакаллет бихи кадеми).
«Слављен нека је Власник свемоћи, власти, величине и величанства.»[61] [61] Ебу Давуд, бр. 873 (1/230), ен-Несаи, бр. 1131, Ахмед, бр. 23980, а сенед (ланац) хадиса је хасен.
Субхане зил џеберути, вел мелекути, вел кибријаи, вел азаме.
18. Дова приликом подизања са руку'а
,,Семи'аллаху лимен хамидех“ (Аллах је чуо онога ко Га хвали) [62] [62] Ел-Бухари са Фетхом (2/282), бр. 796.
Семи аллаху лимен хамидех.
«Господару наш, Теби нека је хвала — велика, лепа и благословљена.»[63] [63] Ел-Бухари с Фетхом (2/284), бр. 796.
Раббена ве лекел хамду, хамден кесирен тајјибен мубарекен фих.
«Пуноћу небеса, и пуноћу Земље, и пуноћу онога што је између њих, и пуноћу свега што Ти, поред тога, пожелиш. Ти си достојан сваке хвале и славе. То је најистинитије и најдоличније што роб може изговорити, а сви смо ми Твоји робови. Што Ти даш, нико не може спречити; а што Ти ускратиш, нико не може дати. Ниједном богаташу његово богатство неће користити код Тебе.»[64] [64] Муслим (1/346), бр. 477.
Мил'е ес-семавати ве мил'ел-ерди, ве ма бејнехума, ве мил'е ма ши'те мин шејин баду. Ехле ес-санаи вел-меџди, ехакку ма кале ел-абду, ве куллуна леке абдун, Аллахумме ла мани'а лима атејте, ве ла му'тија лима мена'те, ве ла јенфе'у зел-џедди минкел-џед.
19. Молитв сеџде
,,Слављен нека је мој Узвишени Господар (субхане раббијел-а'ла)“
Субхане рабиел а'ла. Три пута. [65] [65] Бележе га аутори Сунена и Ахмед: Ебу Давуд бр. 870, Тирмизи бр. 262, Несаи бр. 1007, Ибн Маџе бр. 897, и Ахмед бр. 3514. Види: Сахих Тирмизи (1/83).
„Величанствен си Ти, Господару наш, и Теби нека је хвала. Аллаху, опрости ми.“ [66] [66] Ел-Бухари, бр. 794; Муслим, бр. 484; претходно, бр. 34.
,,Суббухун Куддусун, Раббул-мелаикети вер-рух (Свети и Слављени, Господар мелека и Џибрила).“ [67] [67] Бележи Муслим (1/533) бр. 487, Ебу Давуд, бр. 872, а претходно под бр. 35.
Суббухун, куддусун, раббул-мелаикети вер-рух.
„Аллаху драги, Теби се клањам, у Тебе верујем и Теби се покоравам. Лице моје на сеџду пада Ономе који га је створио, уобличио и дао му слух и вид. Благословљен је Аллах, најбољи Створитељ.“[68] [68] Муслим (1/534), бр. 771, и други.
Аллахумме леке сеџедту ве бике аменту, ве леке еслемту, сеџеде веџхије лиллези халекаху, ве саввереху, ве шекка сем'аху ве бесареху, тебарекаллаху ехсенул халикин.
„Слављен нека је Господар силе, власти, величине и величанства.“[69] [69] Ебу Давуд (1/230) бр. 873, Несаи бр. 1131, Ахмед бр. 23980, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (1/166), а претходно је наведен под бр. (37)
Субхане зил-џеберути, вел-мелекути, вел-кибријаи, вел-азаме.
„Аллаху, опрости ми све грехе, мале и велике, раније и касније, јавне и тајне.“ [70] [70] Муслим (1/230), бр. 483.
Аллахуммегфир ли земби куллеху: диккаху ве џиллеху, ве еввелеху ве ахиреху, ве аланијјетеху ве сирре.
«Заштити ме Твојим задовољством од Твоје срџбе, Твојим опростом од Твоје казне, Тобом од Тебе. Ја не умем изразити своју хвалу према Теби, Ти си онакав како си Себе похвалио!» [71] [71] Муслим, (1/352), бр. 486.
Аллахумме инни еузу би ридаке мин сехатике, ве би муафетике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сенаен алејке, енте кема еснејте ала нефсик.
20. Дова која се учи на седењу између две сеџде.
„Господару, опрости ми, Господару, опрости ми.“ [72] [72] Ебу Давуд (1/231), бр. 874, и Ибн Маџе, бр. 897, и погледај: Сахих Ибн Маџе (1/148).
„Господару, опрости ми, смилуј ми се, упути ме, ојачај ме, даруј ми спас, опскрби ме и уздигни ме.“ [73] [73] Бележе га аутори Сунена, осим Несаија: Ебу Давуд (1/231) бр. 850, Тирмизи бр. 284 и 285, и Ибн Маџе бр. 898, види: Сахих Тирмизи (1/90), и Сахих Ибн Маџе (1/148).
Аллахуммегфир ли, верхамни, вехдини, веџбурни, ве афини, верзукни, верфани.
21. Молитва тилавет-сеџде
„Лице моје сеџду чини Ономе Који га је створио, и Који му је отворио слух и вид Својом моћи и снагом, па нека је узвишен Аллах, најлепши Створитељ!“
Сеџеде веџхије лиллези халекаху, ве шекка сем'аху ве бесареху би хавлихи ве кувветихи, фе тебарекаллаху ахсенул халикин. [Ел-Му'минун, 14] [74] [74] Ет-Тирмизи, 2/474, бр. 3425; Муснед, Ахмед, 6/30, бр. 24022; ел-Хаким, који га је оценио веродостојним, с чиме се сложио и ез-Зехеби (1/220), а додатак је од њега.
„Господару, запиши ми њоме код Себе награду, скини са мене њоме грех, и учини је за мене код Себе ризницом, и прими је од мене као што си је примио од Свога роба Давуда.“ [75] [75] Ет-Тирмизи, 2/473, бр. 579; хадис су веродостојним оценили ел-Хаким и ез-Зехеби, 1/219.
Аллахуммектуб ли биха индеке еџрен, веда анни биха визрен, веџалха ли индеке зухрен, ве текаббелха минни кема текаббелтеха мин абдике Давуд.
22. Тешеххуд
,,Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин, ешхеду ен ла илахе иллаллах, ве ешхеду енне мухаммеден абдуху ве расулуху.“ ,,Најлепши селами Аллаху, благослови; нека је селам на тебе, Веровесниче, Аллахова милост и Његова благодат; нека је мир и нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.“ [76] [76] Ел-Бухари уз Фетху-л-Бари (2/311), бр. 831; Муслим (1/301), бр. 402.
23. Доношење салавата на Посланика, саллалаху алејхи ве селлем, након тешхеда.
«Аллаху мој, донеси салават на Мухаммеда и на његове супруге и његово потомство, као што си донио салават на Ибрахимову породицу, и благослови Мухаммеда и његове супруге и његово потомство, као што си благословио Ибрахимову породицу. Заиста си Ти Хваљени и Слављени.»[78] [78] Ел-Бухари (6/407), бр. 3369; Муслим (1/306), бр. 407, а текст је Муслимов.
Аллахумме салли 'ала Мухаммедин ве 'ала езваџихи ве зурријјетихи, кема саллејте 'ала Ибрахиме ве 'ала аали Ибрахим, ве барик 'ала Мухаммедин ве 'ала езваџихи ве зурријјетихи, кема баректе 'ала Ибрахиме ве 'ала аали Ибрахим, иннеке хамидун меџид.
24. Учење молитве након задњег тешехуда (седења у намазу), пре предаје селама.
«Боже мој, тражим заштиту код Тебе од казне у гробу, од џехеннемске казне, од кушње живота и смрти, и од кушње Месиха Деџџала.»[79] [79] Ел-Бухари (2/102), бр. 1377; Муслим (1/412), бр. 588, а текст је Муслимов.
«Аллаху мој, Tеби се утечем од патње у кабуру, и Теби се утичем од искушења Месиха Деџџала, и Теби се утичем од искушења живота и смрти. Аллаху мој, Теби се утичем од греха и дуга.»[80] [80] Ел-Бухари (1/202), бр. 832; Муслим (1/412), бр. 587.
Аллахума ини аузу бика мин азабил-кабри, ва аузу бика мин фитнатил-масихид-даџали, ва аузу бика мин фитнатил-махја вал-мамати, Аллахума ини аузу бика минал-масами вал-маграм.
„Аллаху мој, заиста сам себи починио велику неправду, а грехе не опрашта нико осим Тебе. Од Себе ми подари опрост и смилуј ми се, Ти си заиста Онај Који много прашта и Самилостан је.“[81] [81] Ел-Бухари (8/168), бр. 834; Муслим (4/2078), бр. 2705.
Аллахумме инни залемту нефси зулмен кесирен, ве ла јагфируз зунубе илла енте, фагфир ли магфиретен мин индике верхамни, иннеке ентел гафуруррахим.
„Господару, опрости ми раније и касније грехе, оно што учиних тајно и јавно, оно што сам неодмерено урадио и оно што Ти боље знаш од мене самога. Ти си Први и Последњи; нема Бога осим Тебе.“ [82] [82] Муслим, (1/534), бр. 771.
Аллахумегфир ли ма каддемту, ве ма еххарту, ве ма есрерту, ве ма аленту, ве ма есрефту, ве ма енте а'лему бихи минни, ентел мукаддиму, ве ентел муехиру ла илахе илла енте.
„Аллаху мој, помози ме да Те спомињем, да Ти захваљујем и на најлепши начин да Ти ибадетим.“[83] [83] Ебу Давуд (2/86), бр. 1522, и Несаи (3/53), бр. 2302, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (1/284).
Аллахумме еини ала зикрике, ве шукрике, ве хусни ибадетик.
«Господару, Теби се склањам од шкртости, и Теби се склањам од кукавичлука, и Теби се склањам од тога да будем враћен у најдубљу старост, и Теби се склањам од искушења овог света и казне у кабуру.»[84] [84] Ел-Бухари, бр. 2822 и 6390.
Аллахумме инни еузу бике минел бухли, ве еузу бике минел џубни, ве еузу бике мин ен уредде ила ерзелил умури, ве еузу бике мин фитнетиддунја ве азабил кабр.
«Аллаху мој, молим Те за рај и утичем Ти се од Ватре.»[85] [85] Ебу Давуд, бр. 792, и Ибн Маџе, бр. 910, види и: Сахих Ибн Маџе (2/328).
Аллахумме инни ес'елукел џеннете, ве еузу бике миненнар.
„Аллаху мој, Твојим знањем о скривеном и Твојом моћи над створењима, поживи ме све док знаш да је живот добар за мене, и усмрти ме ако знаш да је смрт боља за мене. Аллаху мој, тражим од Тебе страхопоштовање према Теби и тајно и јавно, и тражим од Тебе да говорим истину и у задовољству и у срџби, и тражим од Тебе умереност и у богатству и у сиромаштву, и тражим од Тебе благодат која не нестаје, и тражим од Тебе радост која не престаје, и тражим од Тебе задовољство након Твоје одредбе, и тражим од Тебе угодан живот после смрти, и тражим од Тебе сласт гледања у Твоје лице, и чежњу за сусретом с Тобом, без штетне невоље и без искушења које у заблуду одводи. Аллаху мој, украси нас украсом имана, и учини нас онима који упућују и који су упућени.» [86] [86] Бележи Несаи (3/54) (55) бр. 1304, и Ахмед (4/364) бр. 21666, а веродостојним га оценио Албани у делу Сахиху-н-Несаи (1/281).
Аллахуме би илмикел гајбе ве кудретике алел халки ахјини ма алимтел хајате хајрен ли, ве тевеффени иза алимтел вефате хајрен ли, Аллахумме инни еселуке хашјетеке фил гајби вешшехаде, ве еселуке келиметел хакки фи рида вел гадаби, ве еселукел касде фил гина вел фекри, ве еселуке неимен ла јенфеду, ве еселуке куррете ајнин ла тенкатиу, ве еселуке рида бадел кадаи, ве еселуке бердел ајши бадел мевти, ве еселуке леззетен незари ила веџхике, вешшевка ила ликаике фи гајри дарра мудирре, ве ла фитнетин мудилле, Аллахумме зејјина би зинетил имани, веџална худатен мухтедин.
«Господару, заиста Те молим, о Аллаху, Ти Који си Један, Једини, Уточиште свему, Који ниси родио и рођен ниси, и Коме нико раван није, да ми опростиш грехе моје, јер Ти си заиста Онај Који много прашта и Самилостан је.»[87] [87] Бележи Несаи (3/52) бр. 1300, и ово је његова верзија, и Ахмед (4/338) бр. 18974, а веродостојним га оценио Албани у делу Сахих Несаи (1/280).
Аллахумме инни еселуке ја Аллаху би еннекел-вахиду ел-ехаду ес-самеду еллези лем јелид ве лем јулед, ве лем јекуллеху куфувен ехад, ен тагфире ли зунуби иннеке ентел-гафуру ер рахим.
„Аллаху, Теби припада сва хвала, нема истинског бога осим Тебе, Јединога, Ти немаш судруга, Ти си Онај Који пуно дајеш. О Створитељу небеса и Земље, о Власниче величанства и племенитости, о Живи, о Вечни, од Тебе тражим рај и утичем Ти се од Ватре.“ [88] [88] Ебу Давуд, бр. 1495; ет-Тирмизи, бр. 3544; Ибн Маџе, бр. 3858; ен-Несаи, бр. 1299. Видети: Сахих Ибн Маџе (2/329).
Аллахум,е инни еселуке би енне лекел-хамде ла илахе илла енте вахдеке ла шерике леке, ел-меннану, ја бедиассемавати вел-ерд ја зел џелали вел икрам, ја хајју ја кајјуму инни еселукел-џеннете ве еузу бике миненнар.
„О Аллаху, молим Те, јер ја сведочим да си Ти Аллах, нема истинског бога осим Тебе, Једини, Уточиште свему, Који није родио и рођен није, и Коме нико раван није.“ [89] [89] Ебу Давуд (2/62) бр. (1493), Тирмизи (5/515) бр. (3475), Ибн Маџе (2/1267) бр. (3857), ен-Неса'и бр. (1300) с истим текстом, и Ахмед бр. (18974). Веродостојним га је оценио ел-Албани у Сахиху ен-Несаија (1/280), види и: Сахих Ибн Маџе (2/329) и Сахих ет-Тирмизи (3/163).
Аллахумме инни ес'елуке, би'енне ешхеду еннеке енте Аллах, ла илахе илла енте, Ел-Ехаду Ес-Самаду, ел-лези лем јелид ве лем јулед, ве лем јекуллеху куфувен ехад.
25. Зикрови који се уче након селама у намазу.
Молим Аллаха за опрост
Естагфируллах Три пута. Аллахумме ентес-селаму, ве минкес-селам. Тебаректе ја зел-џелали вел-икрам. (Боже, Ти си Спас и од Тебе је спас. Узвишен си, о Величанствени и Племенити.) [90] [90] Муслим (1/414), бр. 591.
Аллахумме ентес-селаму, ве минкес-селам. Тебаректе ја зел-џелали вел-икрам.
Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шарике леху, лехул мулку ве лехул хамду ве хуве ала кулли шејин кадир. Три пута. ,,О Аллаху, нико не може ускратити оно што Ти даш, нити може дати оно што Ти ускратиш, и не користи имућноме његова имућност пред Тобом.“ [91] [91] Ел-Бухари (1/255), бр. 844; Муслим (1/414), бр. 593, а део у угластим заградама је додатак од Ел-Бухарија, бр. 6473.
Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху, лехул мулку, ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир, ла хавле ве ла кубвете илла биллах, ла илахе иллаллах, ве ла набуду илла ијјаху лехуннимету ве лехул фадлу ве лехуссенаул хасен, ла илахе иллаллах мухлисине лехуддине ве лев керихел кафирун. „Слављен нека је Аллах, хвала Аллаху и Аллах је највећи.“
Субханаллах, велхамдулиллах, валлаху акбар. Тридесет и три пута. „Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга. Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.“ [93] [93] Муслим (1/418), под бр. 597, у којем стоји: „Ко то каже на крају сваког намаза, опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“
Реци: „Он је Аллах - Један! Аллах је Уточиште сваком. Није родио и рођен није, и нико Му раван није!“ [Ел-Ихлас: 1-4]
Реци: „Тражим уточиште код Господара свитања, од зла онога што је Он створио и од зла мркле ноћи кад разастре тмине и од зла оних које дувају у чворове, и од зла завидника кад завиди“ [Ел-Фелек: 1-5]
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи, Владара људи Бога људи од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије, који зле мисли уноси у срца људи; од духова и људи.“ [Ен-Нас: 1-6]
Ово треба проучити након сваког намаза. [94] [94] Ебу Давуд (2/86), бр. 1523, Тирмизи, бр. 2903, и Несаи (3/68), бр. 1335, и види: Сахих Тирмизи (2/8). Ове три суре називају се: Ел-Муаввизат. Види: Фетху-л-Бари (9/62).
,,Аллах је, нема бога осим Њега, Живи и Самоопстојећи Одржаватељ! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је оно што је на небесима и на Земљи! Ко може пред Њим да се заузима без Његовог допуштења?! Он зна шта је било пре и шта ће да буде после њих и они не могу да обухвате од Његовог знања осим колико Он жели. Његов Курсиј обухвата и небеса и Земљу и Њему није тешко да их одржава! Он је Свевишњи и Величанствени!“ [Ел-Бекаре: 255] Након сваког намаза. [95] [95] „Онога ко проучи овај ајет након сваког намаза, од уласка у рај дели га само смрт.“ Бележе га Ен-Несаи у „Амелул-јевми вел-лејле“, бр. (100), и Ибн ес-Сунни, бр. (121). Веродостојним га је оценио Ел-Албани у „Сахихул-џами'“ (5/339), и у „Силсилетул-ехадисис-сахиха“ (2/697), бр. (972).
„Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, Он оживљава и усмрћује, и Он је Свемогући.“
Ла илахе иллаллах, вахдеху ла шерике лех, лехул мулку ве лехул хамду, јухји ве јумиту, ве хуве ала кулли шејин кадир. Десет пута после акшам-намаза и сабах-намаза. [96] [96] Ет-Тирмизи, бр. 3474; Муснед, Ахмед, бр. 17990; погледати извор у Задул-ме'ад (1/300).
„Аллаху мој, тражим од Тебе корисно знање, добру опскрбу и примљено дело“
Аллахумме инни еселуке илмен нафиан, ве ризкан тајјибен, ве амелен мутекаббелен. После предаје селама са сабах-намаза. [97] [97] Ибн Маџе, бр. 925, и Несаи у Амелу-л-јевми ве-л-лејлети, бр. 102; види: Сахих Ибн Маџе (1/152), и Меџмеу-з-зеваид (10/111), а биће наведен и под бр. 95.
26. Дова која се учи приликом истихара-намаза
Џабир б. Абдуллах, радијаллаху анхума, казао је: ,,Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, поучавао нас је истихари у свим стварима, као што нас је поучавао некој сури из Кур'ана, говорећи: Када неко од вас науми да уради неки посао, нека клања два реката мимо фарза, затим нека каже: ‘Боже, Твојим знањем од Тебе тражим најбољи избор, и Твојом моћи од Тебе тражим снагу, и молим Те за Твоју велику доброту; јер Ти можеш, а ја не могу, Ти знаш, а ја не знам, и Ти си Познавалац свега скривеног. Боже, ако је ова ствар – и нека именује своју потребу – добра за мене у мојој вери, мом животу и исходу моје ствари – или је рекао: у њеном скором и касном исходу – онда ми је одреди, олакшај ми је, а затим ми је благослови. А ако је ова ствар лоша за мене у мојој вери, мом животу и исходу моје ствари – или је рекао: у њеном скором и касном исходу – онда је одврати од мене и мене одврати од ње, и одреди ми добро где год било, а затим ме учини задовољним тиме.’“ [98] [98] Ел-Бухари, 7/162, бр. 1162.
Аллахуммe инни естехируке би илмике, ве естакдируке би кудретике, ве еселуке мин фадликел азим; фе иннеке такдиру ве ла акдиру, ве талему ве ла алему, ве енте алламул гујуб, Аллахумме ин кунте талему енне хазел емре - ве јусемми хаџетеху - хајрун ли фи дини ве меаши ве акибети емри – ев кале: аџилихи ве еџилихи - факдурху ли ве јессирху ли сумме барик ли фихи, ве ин кунте талему енне хазел емре шеррун ли фи дини ва меаши ве акибети емри – ев кале: аџилихи ве еџилихи – фасрифху анни васрифни анху вакдур лијел хајра хајсу кане, сумме ердини бихи.
Неће се кајати онај ко тражи упуту од Створитеља, посаветује се са верницима и буде постојан у свом послу, јер је Аллах Узвишени рекао: ,,...и договарај се са њима. А када се одлучиш, ослони се на Аллаха...“ [99] [99] Али Имран, 159.
27. Јутарњи и вечерњи зикрови
«Хвала Аллаху Једином, и нека је салават и мир на последњег Посланика.»[100] [100] Од Енеса, радијаллаху анху, се преноси да је Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: ,,Да седим са људима који спомињу Узвишеног Аллаха од сабах-намаза па све док сунце не изађе, драже ми је него да ослободим четворицу Исмаилових потомака. И да седим са људима који спомињу Аллаха од икиндије-намаза па све док сунце не зађе, драже ми је него да ослободим четворицу.“ Хадис бележи Ебу Давуд, бр. 3667, а Албани га је оценио добрим (хасен) у Сахиху Еби Давуд (2/698).
Утичем се Аллаху од проклетог шејтана.
,,Аллах је, нема бога осим Њега, Живи и Самоопстојећи Одржаватељ! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је оно што је на небесима и на Земљи! Ко може пред Њим да се заузима без Његовог допуштења?! Он зна шта је било пре и шта ће да буде после њих и они не могу да обухвате од Његовог знања осим колико Он жели. Његов Курсиј обухвата и небеса и Земљу и Њему није тешко да их одржава! Он је Свевишњи и Величанствени!“ [Ел-Бекара: 255][101] [101] „Ко то изговори ујутро, биће заштићен од џина све до вечери, а ко то изговори увече, биће заштићен од њих све до јутра.“ (Бележи га Ел-Хаким (1/562). Веродостојним га је оценио Ел-Албани у Сахихут-тергиби вет-терхиб (1/273) и приписао га Ен-Несаију и Ет-Таберанију, рекавши: „Таберанијев ланац преносилаца је добар.“)
Реци: „Он је Аллах - Један! Аллах је Уточиште сваком. Није родио и рођен није, и нико Му раван није!“ [Ел-Ихлас: 1-4]
Реци: „Тражим уточиште код Господара свитања, од зла онога што је Он створио и од зла мркле ноћи кад разастре тмине и од зла оних које дувају у чворове и од зла завидника кад завиди.“ [Ел-Фелек: 1-5]
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи, Владара људи, Бога људи, од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије, који зле мисли уноси у срца људи; од духова и људи.“ [Ен-Нас: 1-6] Три пута [102] [102] „Ко их изговори три пута ујутро и навече, биће му довољне од свега.“ Бележи Ебу Давуд (4/322), бр. 5082, и Тирмизи (5/567), бр. 3575. Видети: Сахих Тирмизи (3/182).
«Осванули смо а Аллах и ујутру над свиме има власт, хвала Аллаху, нема другог Бога осим Аллаха Једног, Који нема судруга, Њему припада сва власт и захвала, и Он све може, Господару, подари ми добро овог дана и добро после њега, и сачувај ме зла овог дана и зла након њега, Господару, утичем Ти се од лењости и тешке старости, Господару, утичем Ти се од џехеннемске казне и од кабурске казне.» [103] [103] Муслим (4/2088), бр. 2723.
Асбахна ве асбахал мулку лиллах, вел хамду лиллах, ла илахе иллаллах вахдаху ла шерике леху, лехул мулку ве лехул хамду ве хуве ала кулли шејин кадир, Рабби еселуке хајре ма фи хазрл јевми ве хајре ма бадаху, ве еузу бике мин шерри ма фи хазал јевми ве шерри ма бадеху, Рабби еузу бике минел кесели ве суил кибери, Рабби рузу бике мин азабин финнари ве азабин фил кабр.
А када би наступило вече, проучио би: «Ушли смо у ноћ, а Аллах и ноћу над свиме има власт. Хвала Аллаху и нема бога осим Њега Јединог, Који друга нема. Њему припада сва власт и свака хвала и Он над свачим има моћ. Аллаху мој, тражим од Тебе добро које је у овој ноћи, и добро онога што је после ње, и утичем Ти се од зла које је у овој ноћи, и зла онога што је после ње. Господару мој, Теби се склањам од лењости и погубне охолости. Теби се склањам од џехенемске казне и кабурске казне.» [104] [104] Претходни извор.
ве емсел мулку лиллах, вел хамду лиллах, ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике лех, лехул мулку ве лехул хамду ве хува ала кулли шејин кадир, Рабби еселуке хајра ма фи хазихил лејле, ве хајра ма бадеха, ве еузу бике мин шерри ма фи хазихил лејле, ве шерри ма бадеха, Рабби еузу бике минел кесели ве суил кибер, Рабби еузу бике мин азабин финнар ве азабин фил кабр.
«Аллаху, Ти дајеш да осванемо, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо и Теби се враћамо.»[105] [105] Ет-Тирмизи (5/466), бр. 3391, види: Сахих ет-Тирмизи (3/142).
Аллахумме бике асбахна, ве бике , ве бике нахја, ве бике немуту ве илејкеннушур.
А када би наступило вече, проучио би: «Аллаху, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да осванемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо и Теби се враћамо.» [106] [106] Претходни извор.
Аллахумме бике , ве бике асбахна, ве бике нахја, ве бике немуту, ве илејкел месир.
«Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у[107] леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет дат Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)» [108] [107] Потврђујем и признајем. [108] „Ко изговори ову молитву увече, чврсто верујући у њу, па умре те ноћи, биће један од становника раја, а исто је и када осване.“ (Бележи Бухари, 7/150, бр. 6306).
«Аллаху, освануо сам и позивам за сведока Тебе, носиоце Твога Арша, Твоје анђеле и сва Твоја створења, да си Ти Аллах, да нема истинског божанства осим Тебе Јединог, Који немаш судруга, и да је Мухаммед Твој роб и Твој посланик.»
Аллахумме инни асбахту ушхидуке, ве ушхиду хамелете аршике, ве мелаикетике, ве џемиа халкике, еннеке енте Аллаху ла илахе илла енте вахдеке ла шерике леке, ве енне мухаммеден абдуке ве ресулук. Четири пута. [109] [109] „Ко је изговори ујутро или навече четири пута, Аллах ће га ослободити Ватре.“ Бележе га Ебу Давуд (4/317, бр. 5071), ел-Бухари у Ел-Едебул-муфреду (бр. 1201), ен-Несаи у делу ‘Амелул-јевми вел-лејлети (бр. 9) и Ибнус-Сунни (бр. 70). Шејх Ибн Баз, рахимехуллах, оценио је добрим сенеде Ен-Несаија и Ебу Давуда у делу Тухфетул-ахјар (стр. 23).
А када би дочекао вече, проучио би: «Аллаху, омркнуо сам и позивам за сведока Тебе, носиоце Твога Арша, Твоје анђеле и сва Твоја створења, да си Ти Аллах, да нема истинског божанства осим Тебе Јединог, Који немаш судруга, и да је Мухаммед Твој роб и Твој посланик.»
Аллахумме инни емсејту ушхидуке, ве ушхиду хамелете аршик, ве мелаикетике, ве џемиа халкик, еннеке енте Аллаху ла илахе илла енте вахдеке ла шарике лек, ва ене Мухаммеден абдуке ве ресулук. Четири пута [110] [110] Претходни извор.
„Аллаху, свака благодат која је јутрос задесила мене или било кога од Твојих створења, од Тебе је јединог, Ти немаш друга и сувласника. Зато Теби припада сва хвала и сва захвалност.“[111] [111] „Онај ко изговори ове речи када осване, одужио се захвалом за свој дан, а ко је изговори када омркне, одужио се захвалом за своју ноћ.“ Бележи Ебу Давуд (4/318, бр. 5075), Ен-Несаи у делу „'Амелул-јевми вел-лејлети“, бр. 7, Ибнус-Сунни, бр. 41, и Ибн Хиббан у „Мевриду“, бр. 2361. Ибн Баз, рахимехуллах, сенед овог хадиса оценио је добрим (хасен) у делу „Тухфетул-ахјар“ (стр. 24).
Аллахумме ма асбаха би минниметин ев би ехадин мин халкике феминке вахдеке ла шерике леке, фелекел хамду ве лекеш шукр.
А када би наступило вече, проучио би: „Аллаху, свака благодат која је вечерас задесила мене или било кога од Твојих створења, од Тебе је јединог, Ти немаш друга и сувласника. Зато Теби припада сва хвала и сва захвалност.“ [112] [112] Претходни извор.
Аллахумме ма емса би минниметин ев би ехадин мин халкике феминке вахдеке ла шерике леке, фелекел хамду ве лекешшукр.
„Господару, подари ми благостање у мом телу, Господару, подари ми благостање у мом слуху, Господару, подари ми благостање у мом виду. Нема бога осим Тебе. Аллаху, Теби се утичем од неверства и сиромаштва, и утичем Ти се од патње у кабуру. Нема бога осим Тебе.“
Алахумме афини фи бедени, Аллахумме афини фи семи, Аллахумме афини фи бесари, ла илахе илла енте, Аллахумме инни еузу бике минел куфри, вел факри, ве еузу бике мин азабил кабри, ла илахе илла ент. Три пута. [113] [113]Ебу Давуд (4/324, бр. 5092), Ахмед (5/42, бр. 20430), Ен-Неса'и у делу “Амелул-јевм вел-лејле” (бр. 22), Ибн ес-Сунни (бр. 69) и ел-Бухари у делу “Ел-Едебул-муфред” (бр. 701), а његов сенед је добрим оценио Ибн Баз, рахимехуллах, у делу “Тухфетул-ахјар” (str. 26).
„Довољан ми је Аллах, нема бога осим Њега, у Њега се уздам, и Он је Господар Арша величанственог.“
Хасбијаллаху ла илахе илла хуве, алејхи тевеккелту ве хуве раббул аршил азим. Седам пута. [114] [114] „Ко изговори ове речи седам пута када осване и када омркне, Аллах ће му бити довољан за бриге овог и будућег света.“ Јадис је забележио Ибнус-Сунни (бр. 71) као мерфу-хадис, а Ебу Давуд (4/321, бр. 5081) као мевкуф-хадис, чији су ланац преносилаца веродостојним оценили Шуајб и Абдулкадир ел-Арнаут. Погледати: Задул-меад (2/376).
,,Аллаху, молим заштиту Твоју на дуњалуку и на ахирету. Аллаху, молим опрост и заштиту Твоју у породици и имовини својој. Аллаху, покриј моја срамна дела и умири моју бојазан. Аллаху, сачувај ме с моје предње стране, те од свега што ме може задесити с леђа, с десне или леве стране и одозго. Призивам Твоју величину да не будем нападнут одоздо.“ [115] [115] Ебу Давуд, бр. 5074, и Ибн Маџе, бр. 3871, и види: Сахих Ибн Маџе (2/332).
«Аллаху, познаваоче видљивог и невидљивог, Створитељу небеса и Земље, Господару свега и власниче, сведочим да нема другог бога осим Тебе. Утичем се Теби од зла самога себе, од зла шејтана и његове замке, и да учиним зло самоме себи, или га нанесем неком муслиману.» [116] [116] Ет-Тирмизи, бр. 3392; Ебу Давуд, бр. 5067; Види: Сахих ет-Тирмизи (3/142).
Аллахумме алимел-гајби веш-шахадети, фатирес-самавати вел-ерди, раббе кулли шејин ве меликеху, ешхеду ен ла илахе илла енте, еузу бике мин шерри нефси, ве мин шерриш-шејтани ве шерекихи, ве ен актерифе ала нафси суен, ев еџурреху ила муслим.
,,У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на небесима неће наудити, и Он све чује и све зна.“
Бисмиллахи еллези ла једурру ме'асмихи шејун фил ерди ве ла фиссемаи, ве хувессемиул алим. Три пута. [117] [117] „Ко изговори ове речи три пута ујутро и три пута увече, ништа му неће наудити.“ Ебу Давуд, бр. 5088; ет-Тирмизи, бр. 3388; Ибн Маџе, бр. 3869; и Ахмед, бр. 446. Види: Сахих Ибн Маџе (2/332), а његов ланац преносилаца добрим је оценио Ибн Баз, Аллах му се смиловао, у делу Тухфетул-ахјар (стр. 39).
„Задовољан сам Аллахом као Господаром, исламом као вером и Мухамедом, саллаллаху алејхи ве селлем, као послаником.“
Редиту биллахи рабба, ве бил ислами дина, ве би Мухаммедин, саллаллаху алејхи ве селлем, набијја. Три пута. [118] [118] «Ко изговори ове речи три пута ујутро и три пута навече, Аллах се обавезао да ће га на Судњем дану учинити задовољним.» Ахмед (4/337), бр. 18967; Ен-Несаји у делу Амелу-л-јевми ве-л-лејлети, бр. 4; Ибн ес-Сунни, бр. 68; Ебу Давуд (4/318), бр. 1531; Ет-Тирмизи (5/465), бр. 3389. А добрим га је оценио Ибн Баз, Аллах му се смиловао, у делу Тухфету-л-ахјар (стр. 39).
„О Живи, о Вечни, Твојом милошћу тражим помоћ, поправи сва моја стања и немој ме препустити самом себи ни на тренутак.“[119] [119] Бележи га Ел-Хаким и веродостојним га оценио, а Зехеби се с њим сложио (1/545), и види: Сахиху-т-тергиб ве-т-терхиб (1/273).
Ја Хајју ја Кајјуму бирахметике естегису аслих ли шеније куллеху ве ла текилни ила нефси тарфете ајн.
«Осванули смо и осванула је власт Аллахова, Господара светова. Аллаху мој, тражим од Тебе добро овог дана: његову победу, помоћ, светло, благослов и упуту. Утичем Ти се од зла које је у њему и зла које долази после њега.» [120] [120] Ебу Давуд (4/322), бр. 5084; иснад су добрим оценили Шуајб и Абдулкадир ел-Арнаут у рецензији и валоризацији Задул-ме'ада (2/373).
Асбахна ва асбехал-мулку лиллахи раббил-алемин, Аллахумме инни ес'елуке хајра хазал-јевми: фетхаху, ве насреху, ве нуреху, ве берекетеху, ве худаху, ве еузу бике мин шерри ма фихи ве шерри ма бадех.
А када би наступило вече, проучио би: «Омркли смо и омркла је власт Аллахова, Господара светова. Аллаху мој, молим Те за добро ове ноћи: њену победу, њену помоћ, њено светло, њен благослов и њену упуту, и утичем Ти се од зла онога што је у њој и од зла онога што је после ње.» [121] [121] Претходни извор.
Емсејна ве емсел-мулку лиллахи рабил-алемин, Аллахумме инни ес-елуке хајра хазихил-лејлети: фетхаха, ве насреха, ве нуреха, ве берекатеха, ве худаха, ве еузу бике мин шерри ма фиха, ве шерри ма бадеха.
«Осванули смо на природној вери ислама, и на речи искрености, и на вери нашег веровесника Мухамеда, саллаллаху алејхи ве селлем, на вери нашег оца Аврама, који је био правоверан, предан, и није био од многобожаца.» [122] [122] Муснед, Ахмед, 3/406 и 407, бр. 15360 и 15563, и Ибн Сунни, Амелул-јевм ве ел-лејле, бр. 34, и видети: Сахиху-л-џами, 4/209.
Асбахна ала фитретил ислам, ве ала келиметил ихлас, ве ала дини небијјина мухаммедин салаллаху алејхи ве селлем, ве ала миллети ебина ибрахиме, ханифен муслимен ве ма кане минел мушрикин.
А када би дочекао вече, проучио би: «Омркнули смо на природној вери ислама, и на речи искрености, и на вери нашег веровесника Мухамеда, саллаллаху алејхи ве селлем, на вери нашег оца Аврама, који је био правоверан, предан, и није био од многобожаца.» [123] [123] Претходни извор.
Емсејна ала фитретил-ислам, ве ала келиметил-ихлас, ве ала дини небијина Мухаммедин саллаллаху алејхи ве селем, ве ала миллети ебина Ибрахиме, ханифен муслимен ве ма кане минел-мушрикин.
„Слава Аллаху и хвала Њему.“
Субханаллахи ва бихамдих. Сто пута. [124] [124] «Ко изговори ове речи сто пута ујутру и увече, на Судњи дан нико неће доћи с бољим делом од онога што је он учинио, осим онај ко је рекао исто колико и он, или више од њега.» Муслим (4/2071), бр. 2692.
Ла илахе илаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул мулку ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир. Десет пута [125], или једанпут у случају лењости. [126] [125] Ен-Несаји у Амелул-јевми ве ел-лејле, бр. 24; и види: Сахиху-т-тергиби ве-т-терхиби (1/272), и Тухфету-л-ахјар од Ибн База, рахимехуллах, (стр. 44), и види њену вредност на стр. 146, хадис бр. 255. [126] Ебу Давуд, бр. 5077; Ибн Маџе, бр. 3798; Муснед, Ахмед, бр. 8719; види: Сахих ет-Тергиб вет-Терхиб (1/270), Сахих Ебу Давуд (3/957), Сахих Ибн Маџе (2/331), Задул-ме'ад (2/377).
„Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.“
Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул мулку ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир. Сто пута ујутро. [127] [127] «Ко каже ове речи сто пута у току дана, то ће му бити као да је ослободио десет робова; биће му уписано сто добрих дела и избрисано сто лоших дела; и биће му штит од шејтана тог дана све до заласка сунца. И нико неће доћи с бољим делом од онога што је он учинио, осим онога ко је учинио више од тога». Бухари(4/95) бр. (3293), и Муслим, (4/2071) бр. (2691).
«Слављен је Аллах и Њему припада хвала, онолико пута колико има Његових створења, онолико колико је Он задовољан, онолико колико је тежак Његов Арш и колико има мастила којим су исписане Његове речи!»
Субханаллахи ве би хамдихи: адеде халкихи, ве рида нефсихи, ве зинете аршихи, ве мидаде келиматих. Три пута ујутру. [128] [128] Муслим (4/2090), бр. 2726.
„Аллаху мој, тражим од Тебе корисно знање, честиту опскрбу и примљено дело.“
Аллахумме инни ес-елуке илмен нафиан, ве ризкан тајјибен, ве амелен мутекаббелен. Када осване. [129] [129] Бележи Ибн Сунни у 'Амелул-јевми ве ел-лејле' бр. 54, и Ибн Маџе бр. 925, а добрим га оценили Абдулкадир и Шуајб ел-Арнаут у рецензији и валоризацији 'Задул-ме'ада (2/375), и већ је наведен под бр. 73.
„Тражим опрост од Аллаха и кајем Му се.“
Естагфируллахе ве етубу илејхи. Стотину пута у једном дану. [130] [130] Ел-Бухари, бр. 6307; Муслим, бр. 2702.
Еузу би келиматиллахи ет-таммати, мин шерри ма халек. Три пута када омркне. [131] [131] „Ко изговори ове речи навече три пута, неће му наудити отров те ноћи.“ Ахмед (2/290), бр. 7898; ен-Несаи у дјелу Амелул-јевми ве ел-лејле, бр. 590; Ибн ес-Сунни, бр. 68. Види: Сахиху-т-Тирмизи (3/187), Сахиху Ибн Маџе (2/266) и Тухфетул-ахјар од Ибн База (стр. 45).
„Аллахумме салли ве селлим 'ала небијјина Мухаммед.“ (Аллаху, донеси салават и селам на нашег веровесника Мухаммеда)
Аллахумме салли ве селлим 'ала небијјина Мухаммед. (Аллаху, донеси салават и селам на нашег веровесника Мухаммеда) Десет пута. [132] [132] „Ко на мене ујутру донесе десет салавата и навечер десет, заслужиће моје заузимање на Судњем дану.“ Бележи Таберани са два сенеда, од којих је један добар. Видети: Меџмеуз-зеваид (10/120), и Сахихут-Тергиб вет-Терхиб (1/273).
28. Зикрови пред спавање
(Спојио би Посланик дланове, затим у њих дунуо, па у њима проучио: Реци: „Он је Аллах - Један! Аллах је Уточиште сваком. Није родио и рођен није, и нико Му раван није!“ [Ел-Ихлас: 1-4]
Реци: „Тражим уточиште код Господара свитања, од зла онога што је Он створио и од зла мркле ноћи кад разастре тмине и од зла оних које дувају у чворове, и од зла завидника кад завиди “ [Ел-Фелек: 1-5]
Реци: „Тражим уточиште код Господара људи, Владара људи Бога људи од зла оног који уноси зле мисли па се сакрије, који зле мисли уноси у срца људи; од духова и људи.“ [Ен-Нас: 1-6]
Затим њима потре по телу колико год може, почевши од главе, лица и предњег дела тела. (То чини три пута) [133] [133] Ел-Бухари, бр. 5017; Муслим, бр. 2192.
,,Аллах је, нема бога осим Њега, Живи и Самоопстојећи Одржаватељ! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је оно што је на небесима и на Земљи! Ко може пред Њим да се заузима без Његовог допуштења?! Он зна шта је било пре и шта ће да буде после њих и они не могу да обухвате од Његовог знања осим колико Он жели. Његов Курсиј обухвата и небеса и Земљу и Њему није тешко да их одржава! Он је Свевишњи и Величанствени!“ [Ел-Бекара: 255] [134] [134] „Ко је проучи када легне у постељу, уз њега ће непрестано бити чувар од Аллаха и неће му се приближити шејтан све до јутра.“ (Бухарија, Фетхул-Бари, 4/487, бр. 2311).
Посланик верује у оно што му се објављује од његовог Господара, а и верници, сваки од њих верује у Аллаха, и анђеле Његове, и Књиге Његове, и посланике Његове: „Ми међу посланицима Његовим не правимо разлику!“ И говоре: „Чујемо и покоравамо се! Молимо Те за опрост, Господару наш, а код Тебе је коначно одредиште!“ ,,Аллах сваку особу обавезује само онолико колике су њене могућности; у њену корист је добро које учини, а на њену штету је зло које уради. Господару наш, немој да нас казниш ако заборавимо или ненамерно погрешимо! Господару наш, не оптерети нас бременом као што си оптеретио оне пре нас! Господару наш, не оптерећуј нас оним за шта немамо снаге! Преко наших греха пређи, опрости нам и смилуј нам се! Ти си наш Господар, па нас помози против народа који не верује!“ [Ел-Бекара: 285-286] [135] [135] ,,Ко их током ноћи проучи, биће му довољна.“ Ел-Бухари, бр. 4008; Муслим, бр. 807.
„С Твојим се именом, Господару мој, спуштам се на бок и с њим се подижем, ако ми душу узмеш буди јој милостив, а ако је вратиш, чувај је као што чуваш Твоје добре робове.“ [137] [136] «Када неко од вас устане са своје постеље, па јој се потом врати, нека истресе своју постељину три пута, и нека спомене Аллаха; јер не зна шта је на њу дошло након њега. А када легне, нека каже:..» [137] Ел-Бухари са Фетхом (11/126), бр. 6320; Муслим (4/2084), бр. 2714.
Бисмике рабби ведату џенби, ве бике ерфеуху, фе ин емсекте нефси ферхамха, ве ин ерселтеха фахфазха, бима тахфазу бихи ибадеке ес-салихин.
„Господару, Ти си створио моју душу и Ти је усмрћујеш, Теби припада њена смрт и њен живот. Ако је поживиш, сачувај је, а ако је усмртиш, опрости јој. Господару, тражим од Тебе здравље.“ [138] [138] Бележи Муслим (4/2083) бр. 2712, Ахмед с истим текстом (2/79) бр. 5502.
Аллахумме иннеке халекте нефси ве енте тевеффаха, леке мематуха ве махјаха, ин ахјејтеха фахфазха, ве ин емметеха фагфир леха, Аллахумме инни ес'елуке ел-афије.
„О Аллаху, Господару мој, сачувај ме[139] Твоје казне на Дан када оживиш Своје робове.“ [140] [139] Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, када би хтео да спава ставио би своју десну руку испод образа, а затим би проучио ову молитву. [140] Ебу Давуд (4/311), бр. 5045; ет-Тирмизи, бр. 3398, види: Сахих ет-Тирмизи (3/143), Сахих Ебу Давуд (3/240).
Аллахумме кини азабеке јевме тебасу ибадеке.
„С именом Твојим, Аллаху, умирем и живим.“ [141] [141] Ел-Бухари, бр. 6324; Муслим, бр. 2711.
Бисмикаллахумме емуту ве ахја.
Слављен нека је Аллах.
Субханаллах. (Тридесет и три пута). И хвала Аллаху.
Велхамду лиллах. (Тридесет и три пута). И Аллах је највећи.
Аллаху екбер. Тридесет и четири пута. [142] [142],,Ко то изговори када пође у постељу, боље му је од слуге.“ Ел-Бухари, бр. 3705; Муслим, бр. 2726.
«Аллаху, Господару седам небеса, Господару Земље и Господару Арша величанственог, наш Господару и Господару свега, Ти Који дајеш да семење и коштице проклијају, Који си спустио Теврат, Инџил и Фуркан (Кур'ан), сачувај ме од зла свега онога чиме Ти управљаш. О Аллаху, Ти си Први, пре Тебе нема ничега, Ти си Последњи, после Тебе нема ничега, Ти си Узвишени, изнад Тебе нема ничега, Ти си Блиски и ништа није ближе од Тебе, реши наш дуг и сачувај нас сиромаштва.» [143] [143] Муслим (4/2084), бр. 2713.
Аллахумме рабес-семаватис-себ'и ве раббел-ерди, ве раббел-аршил-азим, раббена ве раббе кулли шејин, фаликал-хабби вен-нева, ве мунзилет-теврати вел-инџил, вел-фуркан, еузу бике мин шерри кулли шејин енте ахизун бинасијетих, Аллахумме ентел-еввелу фе лејсе каблеке шеј, ве ентел-ахиру фе лејсе бадеке шеј, ве ентез-захиру фелејсе февкаке шеј, ве ентел-батину фе лејсе дунеке шеј, икди анна ед-дејне ве агнина минел-факр.
«Ел-Хамду лиллахиллези ат'амена ве секана ве кефана ве авана фе кем мим мен ла кафије леху ве ла му'ви (Хваљен нека је Аллах Који нас је нахранио и напојио, заштитио и уточиште нам дао. Колико је оних који немају ни заштитника ни уточишта!) [144] [144] Муслим, 4/2085, бр. 2715.
Ел-хамду лиллахиллези атамена ве секана, ве кефана, ва авана, фекем мимен ла кафије леху ве ла муви.
«Аллаху, Познаваоче видљивог и невидљивог, Створитељу небеса и Земље, Господару свега и власниче, сведочим да нема другог бога осим Тебе. Утичем се Теби од зла самог себе, и од зла шејтана и његовог ширка, и да не учиним себи зло, нити да га нанесем неком муслиману.» [145] [145] Ебу Давуд (4/317), бр. 5067; Ет-Тирмизи, бр. 3629; види: Сахих ет-Тирмизи (3/142).
Аллахумме алимел гајби веш-шехадети фатирес-семавати вел-ерди, раббе кулли шејин ве меликеху, ешхеду ен ла илахе илла енте, еузу бике мин шерри нефси, ве мин шерриш-шејтани ве ширкихи, ве ен актарифе ала нефси суен, ев еџурреху ила муслим.
Проучит ће две суре: Ес-Сеџда и Тебареке (Ел-Мулк). [146] [146] Ет-Тирмизи, бр. 3404; Ен-Несаји у делу Амелу-л-јевми ве-л-лејла, бр. 707; види: Сахиху-л-џами (4/255).
„Аллаху драги[147], Теби сам душу своју предао, Теби сам своју ствар препустио, Теби сам лице своје окренуо и на Тебе сам се ослонио, из наде и страха према Теби. Нема уточишта ни спаса од Тебе осим код Тебе. Верујем у Твоју Књигу коју си објавио и у Твога Посланика којег си послао.“ [148] [147] „Када легнеш у своју постељу, узми абдест као за молитву, затим легни на своју десну страну, потом реци: ...“ Хадис. [148] Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је ономе ко је то казао: «Па ако умреш, умријећеш у природној вери». Ел-Бухари, бр. 6313; Муслим, бр. 2710.
Аллахумме еслемту нефси илејке, ве февведту емри илејке, ве веџџехту веџхи илејке, ве елџету захри илејке, рагбетен ве рахбетен илејке, ла мелџе ве ла менџа минке илла илејке, аменту би китабикеллези ензелте, ве би небијјикеллези ерселте.
29. Дова када се човек преврће по ноћи.
„Нема Бога осим Аллаха, Јединога, Силнога, Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Моћнога, Онога који много прашта.“ [149] [149] Ово се изговара приликом окретања ноћу с једне на другу страну. Белжи га ел-Хаким, који га сматра веродостојним, а с њим се слаже и Ез-Зехеби (1/540); Ен-Несаји у делу Амелу-л-јевми ве-л-лејле, бр. 202; и Ибн ес-Сунни, бр. 757. И види: Сахиху-л-џами (4/213).
Ла илахе иллаллаху вехидул кахар, рабуссемавати вел ерди ве ма бејнехумел азизул гаффар.
30. Дова у случају страха у сну и за онога кога обузме тескоба и усамљеност.
«Утичем се савршеним Аллаховим речима од Његове срџбе, Његове казне и зла Његових робова, и од дошаптавања шејтана и да ми приђу.» [150] [150] Ебу Давуд (4/12), бр. 3893, и Тирмизи, бр. 3528, и види: Сахих Тирмизи (3/171).
Еузу би келиматиллахи ет-тамати мин гадабихи ве икабихи, ве шерри ибадихи, ве мин хемезатиш-шејатини ве ан јахдурун.
31. Шта проучити после сновиђење или сна?
(Пљуцне на своју леву страну, и то три пута). [151] [151] Муслим, 4/1772, бр. 2261.
(Тражи уточиште код Аллаха од шејтана и од зла онога што је видео) (три пута). [152] [152] Муслим, 4/1772, 1773, бр. 2261 и 2262.
Еузу биллахи минешшејтанирраџим.
„Нека о томе никоме не казује.“ [153] [153] Муслим, 4/1772, бр. 2261 и 2263.
Окрене се са бока на којем је био. [154] [154] Муслим, 4/1773, бр. 2261.
„Устаће да обави молитву, ако то жели.“[155] [155] Муслим, 4/1773, бр. 2263.
32. Кунут дова витр-намаза
„Аллахумме-хдини фимен хедејте, ве ‘афини фимен ‘афејте, ве тевеллени фимен тевеллејте, ве барик ли фима а‘тајте, ве кини шерре ма кадајте; фе иннеке такди ве ла јукда ‘алејке, иннеху ла језиллу мен валејте, [ве ла је’иззу мен ‘адејте], тебаректе Раббена ве те’алејте - Аллаху, упути ме на Прави пут са онима које си упутио. Заштити ме са онима које си заштитио. Учини ме Теби блиским са онима које си Себи блиским учинио. Благослови ме у ономе што Си ми подарио. Сачувај ме зла у ономе што си одредио, јер Ти си онај који одређује што год хоћеш и нико Твоју одредбу не може променити. Не може бити понижен онај кога Ти штитиш, [нити може бити угледан онај против кога Ти будеш]. Наш Господару, Ти си Благословљен и Узвишен.“ [156] [156] Бележе га аутори четири Сунена, Ахмед, Дарими и Бејхеки: Ебу Давуд бр. 1425, ет-Тирмизи бр. 464, Несаи бр. 1744, Ибн Маџе бр. 1178, Ахмед бр. 1718, Дарими бр. 1592, Хаким (3/172), и Бејхеки (2/209), а текст у загради је од Бејхекија, види: Сахих ет-Тирмизи (1/144), Сахих Ибн Маџе (1/194), и Ирваул-галил од Албанија (2/172).
Аллахумме-хдини фимен хедејте, ве ‘афини фимен ‘афејте, ве тевеллени фимен тевеллејте, ве барик ли фима а‘тајте, ве кини шерре ма кадајте; фе иннеке такди ве ла јукда ‘алејке, иннеху ла језиллу мен валејте, [ве ла је’иззу мен ‘адејте], тебаректе Раббена ве те’алејте
„Заштити ме Твојим задовољством од Твоје срџбе, Твојим опростом од Твоје казне, Тобом од Тебе. Ја не умем да изразим своју хвалу према Теби, Ти си онакав како си Себе похвалио!“ [157] [157] Бележи Ебу Давуд бр. 1427, Тирмизи бр. 3566, Несаи бр. 1746, Ибн Маџе бр. 1179, и Ахмед бр. 751. Види: Сахих Тирмизи (3/180), Сахих Ибн Маџе (1/194), и Ирваул-галил (2/175).
Аллахумме инни еузу биридаке мин сехатике, ве бимуафатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сенаен алејке, енте кеме еснејте ала нефсик.
«Аллаху, само Тебе обожавамо, и Теби се молимо и сеџду чинимо, и Теби тежимо и хитамо, Твојој се милости надамо и од Твоје се казне бојимо, заиста, Твоја ће казна невернике стићи. Аллаху, ми од Тебе помоћ тражимо, и опрост Твој тражимо, и на добру Ти захваљујемо, не поричемо Те, и у Тебе верујемо, и Теби смо покорни, и одричемо се онога ко Те пориче.» [158] [158] Бележи Бејхеки у ес-Сунен ел-кубра, чији је ланац преносилаца оценио веродостојним (2/211), а Албани у Ирваул-галил каже: ,,Овај ланац преносилаца је веродостојан.“ (2/170) А он је мевкуф на Омера.
Аллахумме ијјаке набуду, ве леке нуссали ве несџуду, ве илејке неса ве нахфиду, нерџу рахметеке, ве нахша азабеке, инне азабеке бил кафирине мулхикун, Аллахумме инна нестеинуке, ве нестагфируке, ве нусни алејкел хајре, ве ла некфуруке, ве нумину бике, ве нахдеу леке, ве нахлеу мен јекфурук.
33. Зикр након селама витр-намаза.
Субханел-Меликил-Куддус. (Нека је слављен Владар, Свети)
Субханел-Меликил-Куддус. (Нека је слављен Владар, Свети) Три пута. А трећи пут то изговара наглас и продужава свој глас говорећи: «Раббил-мелаикети вер-рух.» [159] [159] Ен-Несаји (3/244), бр. 1734; ед-Дарекутни (2/31); и други; додатак у угластим заградама је од Дарекутнија (2/31), бр. 2, а ланац преносилаца је веродостојан. Видети: Заду-л-меад у рецензији Шуајба ел-Арнаута и Абдулкадира ел-Арнаута (1/337).
Раббил-мелаикети вер-рух. (Господар мелека и Џибрила)
34. Дова против бриге и туге
Аллахумме инни 'абдуке, ибну 'абдике, ибну еметике, насијети би једике, мадин фијје хукмуке, 'адлун фијје када'уке, ес'елуке би куллисмин хуве леке, семмејте бихи нефсеке, ев ензелтеху фи китабике, ев 'аллемтеху ехаден мин халкике, евиста'серте бихи фи 'илмил-гајби 'индеке, ен теџ'алел-Кур'ане реби'а калби, ве нуре садри, ве џела'е хузни, ве зехабе хемми.)“ „Аллаху, ја сам, заиста, Твој роб, син Твога роба и син Твоје робиње. Моја судбина је у Твојој руци, Твоја одредба се на мени спроводи, а Твоја пресуда о мени је праведна. Молим Те сваким Твојим именом којим си Себе назвао, или си га у Својој Књизи објавио, или си њему подучио некога од Својих створења, или си га задржао за Себе у Свом знању о невидљивом, да Кур'ан учиниш пролећем мога срца, светлошћу мојих груди, разгоном моје туге и нестанком моје бриге." [160] [160] Муснед, Ахмед (1/391), бр. 3712, а веродостојним га је оценио Албани у Силсилету-с-сахиха (1/337).
Аллахумме инни 'абдуке, ибну 'абдике, ибну еметике, насијети би једике, мадин фијје хукмуке, 'адлун фијје када'уке, ес'елуке би куллисмин хуве леке, семмејте бихи нефсеке, ев ензелтеху фи китабике, ев 'аллемтеху ехаден мин халкике, евиста'серте бихи фи 'илмил-гајби 'индеке, ен теџ'алел-Кур'ане реби'а калби, ве нуре садри, ве џела'е хузни, ве зехабе хемми.)“ „Аллаху, ја сам, заиста, Твој роб, син Твога роба и син Твоје робиње. Моја судбина је у Твојој руци, Твоја одредба се на мени спроводи, а Твоја пресуда о мени је праведна. Молим Те сваким Твојим именом којим си Себе назвао, или си га у Својој Књизи објавио, или си њему подучио некога од Својих створења, или си га задржао за Себе у Свом знању о невидљивом, да Кур'ан учиниш пролећем мога срца, светлошћу мојих груди, разгоном моје туге и нестанком моје бриге."
„Господару, Теби се утечем од бриге и туге, немоћи и лењости, шкртости и кукавичлука, од тога да ме дуг оптерети и да ме људи надвладају.“[161] [161] Ел-Бухари (7/158), бр. 2893; Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, често је упућивао ову дову. Видети: Ел-Бухари ме'а Фетх (11/173), а наводи се и касније на стр. 89, под бр. 137.
Аллахумме инни еузу бике минел хемми вел хазени, вел аџзи вел кесели, вел бухли вел џубни, ве далаиддејни ве галебетирриџал.
35. Дова приликом тегоба
„Нема бога осим Аллаха, Величанственог, Благог, нема бога осим Аллаха, Господара Величанственог Арша, нема бога осим Аллаха, Господара небеса и Господара земље и Господара Арша племенитог.“ [162] [162] Ел-Бухари (7/154), бр. 6345; Муслим (4/2092), бр. 2730.
Ла илахе иллаллахул-азимул-халим, ла илахе иллаллаху рабул-аршил-азим, ла илахе иллаллаху рабус-семавати ве рабул-ерди ве рабул-аршил-керим.
„Аллаху, молим Те Твојом милошћу, немој ме препустити самом себи ни на тренутак, и поправи сва моја стања. Ти си једини истински Бог.“ [163] [163] Ебу Давуд (4/324), бр. 5090., и Ахмед (5/42), бр. 20430., а Албани га је оценио добрим у делу Сахих Еби Давуд (3/959).
Аллахумме рахметеке ерџу, фела текилни ила нефси тарфете ајн, ве аслих ли шени куллеху, ла илахе илла ент.
„Нема бога, осим Тебе, хваљен нека си, а ја сам се заиста огрешио према себи!“ [164] [164] Ет-Тирмизи (5/529), бр. 3505; ел-Хаким, који га сматра веродостојним, а с њим се слаже и ез-Зехеби (1/505); видети и: Сахих ет-Тирмизи (3/168).
Ла илахе илла енте, субханеке, инни кунту минез-залимин.
„Аллах, Аллах је мој Господар, не придружујем Му ништа.“ [165] [165] Бележи Ебу Давуд (2/87) бр. 1525, и Ибн Маџе бр. 3882, и погледај: Сахих Ибн Маџе (2/335).
Аллаху Аллаху рабби ла ушрику бихи шеј ен.
36. Молитва која се учи приликом сусрета са непријатељем и владарем
,,Аллаху мој, Теби их препуштам и код Тебе тражим заштиту од њиховог зла.“ [166] [166] Ебу Давуд (2/89), бр. 1537, а Хаким га је оценио веродостојним, што је и Зехеби потврдио (2/142).
Аллахумме инна неџалуке фи нухурихим, ве неузу бике мин шурурихим.
„Аллаху, Ти си мој ослонац и помагач, уз Твоју помоћ избегавам њихове сплетке, у име Твоје крећем у борбу, и у Твоје име се борим.“ [167] [167] Ебу Давуд (3/42), бр. 2632; Ет-Тирмизи (5/572), бр. 3584; види: Сахих ет-Тирмизи (3/183).
Аллахумме енте адуди, ве енте насири, бике ехулу ве бике есулу, ве бике укатил.
,,Довољан нам је Аллах и диван ли је Он заштитник.“ [168] [168] Ел-Бухари, бр. 4563.
Хасбуналлаху ве нимел векил.
37. Дова онога ко се боји неправде владара
„Аллаху, Господару седам небеса и Господару величанственог Арша, буди ми заштитник од тог и тог, сина тог и тог, и његових присталица међу Твојим створењима, да ме неко од њих не нападне или да се не осили. Непобедив је онај ко је под Твојом заштитом, узвишена је хвала Теби, и нема божанства осим Тебе.“ [169] [169] Бележи Ел-Бухари у Едебул-муфреду бр. 707, а веродостојним га је оценио Ел-Албани у Сахих Едебул-муфреду бр. 545.
Аллахумме рабес-семаватис-себи, ве раббел аршил азим, кун ли џарен мин фулани бни фуланин, ве ахзабихи мин халаикике, ен јефруте алејје ехадун минхум ев јатга, аззе џаруке, ве џелле сенауке, ве ла илахе илла ент.
«Аллах је највећи, Аллах је силнији од свих Својих створења, Аллах је силнији од онога чега се бојим и страхујем. Утичем се Аллаху, осим Кога другог бога нема, Који држи седам небеса да не падну на Земљу, осим с Његовом дозволом, од зла Твога роба тога и тога, и његове војске, следбеника и присталица, од џина и људи. Аллаху, буди ми заштитник од њиховог зла. Узвишена је хвала Теби, непобедив је онај ко је под Твојом заштитом, благословљено је Твоје име, и нема бога осим Тебе.»
Аллаху eкбeр, Аллаху еаззу мин халкихи џемиан, Аллахху еаззу мимма ехафу ве ахзеру, еузу биллахил-лези ла илахе илла хуве, ел мумсикис-семаватис-себи ен јакане алел ерд илла би изнихи, мин шерри абдике фуланин, ве џунудихи ве етбаихи ве ешјаихи, минел џинни вел инси, Аллахумме кун ли џарен мин шеррихим, џелле сенауке ве еаззе џаруке, ве тебарекесмуке, ва ла илахе гајрук. Три пута. [170] [170] Бележи Ел-Бухари у Едебул-муфреду бр. 708, а веродостојним га је оценио Ел-Албани у Сахихул-едебил-муфреду бр. 546.
38. Дова против непријатеља
„Аллаху, Објавитељу Књиге, Брзи у обрачуну, порази савезнике, Аллаху, порази их и потреси их!“ [171] [171] Муслим, бр. 1742.
Аллахумме мунзилел китаби, сериал хисаби, ихзимил ахзабе, Аллахумме ихзимхум ве зелзилхум.
39. Шта каже онај ко се боји неког народа
«Господару, заштити ме од њих чиме год Ти хоћеш.» [172] [172] Муслим (4/2300), бр. 3005.
Аллахумме кфинихим бима шит.
40. Молитва онога кога задеси сумња у веровање
(Утиче се Аллаху) [173] Затим проучити дову: Аузу билахи минаш шајтанир раџим. (Утичем се Аллаху од проклетог шејтана) [173] Ел-Бухари (6/336), бр. 3276; Муслим (1/120), бр. 134.
Еузу биллахи минеш шајтанир раџим.
„Нека престане да обраћа пажњу на оно што му шејтан дошаптава.“[174] [174] Ел-Бухари, бр. 3276; Муслим, бр. 134.
Затим проучити дову: Аманту биллахи ва русулих. (Верујем у Аллаха и Његове посланике.) [175] [175] Муслим, 1/119-120, бр. 134.
Аманту биллахи ва русулих. (Верујем у Аллаха и Његове посланике.)
Проучи се следећи ајет: ,,Он је Први и Последњи, и над свиме Доминантни и у бити свега Проницљиви; и Он све зна!“ [Ел-Хадид: 3] [176] [176] Ебу Давуд (4/329), бр. 5110, а Албани га је оценио добрим у Сахиху Еби Давуда (3/962).
41. Молитва за отплату дуга
„Господару, учини да живим од онога што је дозвољено, а далеко од забрањеног, и обогати ме Твојом добротом како не бих зависио ни од кога другог осим од Тебе.“ [177] [177] Ет-Тирмизи (5/560), бр. 3563; види: Сахих ет-Тирмизи (3/180).
„Господару, Теби се склањам од бриге и туге, немоћи и лењости, шкртости и кукавичлука, и од тога да ме дуг оптерети и да ме људи надвладају.“ [178] [178] Ел-Бухари (7/158), бр. 2893, и раније (стр. 83), бр. 121.
Аллахумме инни еузу бике минел хемми вел хазени, вел аџзи вел кесели, вел бухли вел џубни, ве далаиддејни ва галебетирриџал.
42. Дова против сумњи (весвеса) у молитви (намазу) и учењу.
Eузу биллахи минешшејтанирраџим. (Утичем се Аллаху од проклетог шејтана.)
Eузу биллахи минешшејтанирраџим. (Утичем се Аллаху од проклетог шејтана.) И пљуцнути на своју леву страну (три пута). [179] [179] Хадис бележи Муслим (4/1729), бр. 2203, а преноси га Усман ибн Еби ел-Ас, радијаллаху анху, а у њему се наводи: „Па сам то урадио и Аллах је то од мене одстранио.“
43. Молитва онога коме нешто постане тешко
„О Аллаху, ништа није лако, осим онога што Ти учиниш лаким, а Ти тугу, када хоћеш, чиниш лаком.“ [180] [180] Бележи Ибн Хиббан у свом Сахиху, бр. 2427 (Меварид), и Ибн ес-Сунни, бр. 351. Ел-Хафиз каже: „Овај хадис је веродостојан“, а Абдулкадир ел-Арнаут у Тахриџу-л-езкар лин-Невеви (стр. 106) сматра га веродостојним.
Аллахумме ла сехла илла ма џеалтеху сехлен, ве енте теџалул хазне иза шите сехла.
44. Шта говори и чини онај ко почини грех?
«Нема ниједног роба који учини грех, а затим се потпуно очисти, потом клања два реката, те затражи опрост од Аллаха, а да му Аллах неће опростити.» [181] [181] Ебу Давуд (2/86), бр. 1521, и Тирмизи (2/257), бр. 406, а Албани га је оценио веродостојним у Сахиху Еби Давуд (1/283).
45. Молитва за одагнање сотоне и његових дошаптавања.
(Тражење заштите код Узвишеног Аллаха од њега.) [182] [182] Ебу Давуд (1/203), и Ибн Маџе (1/265), бр. 807, претходно наведен под бр. (31), и видети: сура Ел-Му'минун: [97-98]
Еузу биллахи минеш шејтанир раџим.
(Езан)[183] [183] Муслим, бр. 389; Ел-Бухари, бр. 608.
(Зикрови и учење Кур'ана)
„Не претварајте своје куће у гробља! Заиста шејтан (сотона) бежи из куће у којој се учи сура ел-Бекаре.“ [184] [184] Муслим (1/539), бр. 780.
Шејтана, такође, прогоне: јутарњи и вечерњи зикр, зикр приликом спавања и буђења, приликом уласка у кућу и изласка из ње, приликом уласка у џамију и изласка из ње, као и други прописани зикрови, попут учења Ајетул-Курсијје пред спавање и последња два ајета суре ел-Бекаре. Онај ко каже: Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул мулку ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир. (Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.)
Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул мулку ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир. (Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.) Сто пута, биће му штит од шејтана целог дана. [185] Такође, езан тера ђавола. [185] Ел-Бухари (4/126), бр. 3293.
46. Молитва која се учи када се догоди нешто што му није по вољи или буде надвладан
„Аллах је то одредио и чини оно што Он хоће.“ [186] [186] „Јак верник је бољи и дражи Аллаху од слабог верника, а у обојици је добро. Настој да радиш оно што ће ти користити, и тражи помоћ од Аллаха и немој клонути, а када те нека недаћа погоди, немој рећи: ‘Да сам урадио тако, било би тако и тако’, него реци: ‘Аллах је одредио и урадио је шта је хтео’, јер доиста ‘да сам’ отвара шејтану могућност деловања.“ Муслим (4/2052), бр. (2664).
47. Честитање ономе коме се родило дете и његов одговор
«Нека ти Аллах благослови оно што ти је даровано, да будеш захвалан Дародавцу, да (дете) достигне пуну снагу, и да будеш опскрбљен његовом добротом.»[187] [187] Наводи се као изрека Хасана ел-Басрија. Видети: Тухфету-л-мевдуд од Ибн ел-Кајјима (20), који је приписује Ибн Мунзиру у „ел-Евсату“.
Барекаллаху леке фил мевхуби леке, ве шекертел-вахибе, ве белега ешуддеху, ве рузикта биррех. Онај коме се честита одговориће му и рећи: Барекаллаху леке ве бареке алејке, ве џазакаллаху хајрен, ве резакакаллаху мислеху, ве еџзеле севабек. (Нека Аллах и тебе благослови и Свој благослов на тебе спусти, нека те награди сваким добрим, нека и теби подари слично, и нека ти награду увелича.) [188] [188] Наводи га Невеви у „Ел-Езкару“ (стр. 349), видети: „Сахихул-езкар ен-Невеви“ од Селима ел-Хилалија (2/713), и потпуни извор хасиса налази се у делу „Ез-Зикру ве-д-дуау ве-л-илаџу би-р-рука“ (1/416).
Барекаллаху леке ве бареке алејке, ве џазакаллаху хајрен, ве резакакаллаху мислеху, ве еџзеле севабек. (Нека Аллах и тебе благослови и Свој благослов на тебе спусти, нека те награди сваким добрим, нека и теби подари слично, и нека ти награду увелича.)
48. Тражење заштите за децу
Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, учио је заштиту Хасану и Хусејну, нека је Бог задовољан њима. „Тражим за вас двоје заштиту Аллаховим савршеним ријечима од сваког шејтана, сваке отровне животиње и сваког урокљивог ока.“ [189] [189] Ел-Бухари, 4/119, бр. 3371, од Ибн Аббаса, радијаллаху анхума.
Уизукума бикелиматиллахиттаммати мин кулли шејтанин ве хамметин, ве мин кулли ајнин ламмех.
49. Молитва која се учи приликом посете болеснику
«Није ништа (није страшно), то је чишћење од греха, ако Бог да.»[190] [190] Ел-Бухари, Фетху-л-Бари, 10/118, бр. 3616.
Ла бесе, тахурун, ин ша Аллах.
Еселу Аллахел-азим, раббел-арши ел-азим, ен јешфијек. Седам пута. [191] [191] «Нема муслимана који посети болесника којем није дошла смрт, па каже седам пута ове речи..., а да неће бити излечен.» Бележи Тирмизи (2083) и Ебу Давуд (3106). Погледати: Сахих Тирмизи (2/210) и Сахихул-џами' (5/180).
50. Вредност посећивања болесника
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „Када човек обиђе свога брата муслимана, хода џеннетским вртовима све док не седне. Када седне, прекрије га милост. Ако га обиђе јутром, благосиља га седамдесет хиљада мелека све док не омркне, а ако га обиђе навече, благосиља га седамдесет хиљада мелека све док не сване.“ [192] [192] Ет-Тирмизи, бр. 969; Ибн Маџе, бр. 1442; Муснед, Ахмед, бр. 975; види: Сахих Ибн Маџе (1/244) и Сахих ет-Тирмизи (1/286), а веродостојним га је оценио и Ахмед Шакир.
51. Молба болесника који је изгубио наду у живот
„Мој Аллаху, опрости ми, смилуј ми се и споји ме са часним друштвом.“[193] [193] Ел-Бухари (7/10), бр. 4435; Муслим (4/1893), бр. 2444.
Аллахумме гфир ли, вeрхамни, вe eлхикни биррeфикил ала.
Веровесник, саллаллаху алејхи ве селлем, је на самрти стављао своје руке у воду, па је њима потирао лице, говорећи: Ла илахe иллаллах. (Нема Бога осим Аллаха.)
Ла илахe иллаллах. (Нема Бога осим Аллаха.) „Заиста смрт има своје муке.“ [194] [194] Ел-Бухари, бр. 4449 (Фетх, 8/144), а у хадису се спомиње мисвак.
„Нема бога осим Аллаха, Аллах је највећи, нема бога осим Аллаха Јединог, нема бога осим Аллаха Јединог, Који нема судруга, нема бога осим Аллаха, Њему припада власт и Њему припада захвала, нема бога осим Аллаха, и нема моћи ни снаге осим код Аллаха.“ [195] [195] Бележи Тирмизи бр. 3430, Ибн Маџе бр. 3794, а веродостојним га оценио шејх Албани, види: Сахих Тирмизи (3/152) и Сахих Ибн Маџе (2/317).
Ла илахe иллаллаху валлаху екбер, ла илахе иллаллаху вахдеху, ла илахе иллаллаху вахдеху ла шарике леху, ла илахе иллаллаху лехул мулку ве лехул хамду, ла илахе иллаллаху ве ла хавле ве ла куввете илла биллах.
52. Подсећање онога ко умире да изговори речи: ‘Ла илахе иллаллах’ (телкин)
„Коме последње речи буду ‘Нема Бога осим Аллаха'
(Ла илахе иллалах) ући ће у рај.“ [196] [196] Ебу Давуд (3/190), бр. 3116, и види: Сахих ел-Џами' (5/432).
53. Молитва онога кога задеси несрећа
„Ми смо Аллахови и Њему се враћамо, о Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми замену бољу од ње.“ [197] [197] Муслим, 2/632, бр. 918.
Инна лиллахи ве инна илејхи раџиун, Аллахумме џурни фи мусибети, ве ахлиф ли хајрен минха.
54. Молитва која се учи приликом склапања очију умрлом.
«Аллаху мој, опрости томе и томе (споменути његово име) и подигни његов степен међу упућенима, и буди заштитник његовом потомству које је остало, и опрости нама и њему, о Господару светова, и учини му гроб пространим и осветљеним.» [198] [198] Муслим (2/634), бр. 920.
Аллахумегфир ли фуланин бисмихи верфа дереџетеху фил мехдијин, вахлуфху фи акибихи фил габирин, вагфир лена ве леху ја раббел алемин, вефсах леху фи кабрихи, ве неввир леху фих.
55. Молитва која се учи за умрлу особу на џенази намазу.
„Аллаху мој, опрости му лоша дела и смилуј му се, заштити га, и опрости му, и племенито га дочекај, и учини му сваки пролаз пространим, и окупај га водом, снегом и ледом, и очисти га од греха као што си очистио белу одећу од прљавштине, и замени му његов дом бољим, и његову породицу бољом, и супругу бољу од његове, и уведи га у рај, и заштити га од казне у гробу [и од казне ватром].“ [199] [199] Муслим (2/663), бр. 963.
Аллахуммегфир леху верхамху, ве афихи, вафу анху, ве екрим нузулеху, ве веси мудхалеху, вагсилху бил маи вес-селџи вел беред, ве некихи минел хатаја кема некајтес-севбел ебјед минед-денес, ве ебдилху дарен хајрен мин дарихи, ве ехлен хајрен мин ехлихи, ве зевџен хајрен мин зевџихи, ве едхилхул џеннете, ва еизху мин азабил кабри ве азабин-нар.
„Господару наш, опрости нашим живима и мртвима, и присутнима и одсутнима, и младима и старима, и мушкарцима и женама! Господару наш, кога поживиш од нас — поживи га у исламу, а кога усмртиш — усмрти га у иману! Господару наш, немој нам ускратити Своју награду и не дај да након њега скренемо у заблуду.“ [200] [200] Ебу Давуд, бр. 3201; ет-Тирмизи, бр. 1024; ен-Несаи, бр. 1985; Ибн Маџе (1/480), бр. 1498; Ахмед (2/368), бр. 8809. Види: Сахих Ибн Маџе (1/251).
Аллахуммегфир ли хајјина ве мејјитина, ве шахидина ве гаибина, ве сагирина ве кебирина, ве зекерина ве унсана, Аллахумме мен ахјејтеху минна фа ахјихи алел ислами, ве мен тевеффејтеху минна фе тевеффеху алел имани, Аллахумме ла тахримна еџреху, ве ла тудиллена бадех.
„Аллаху, тај, син тога и тога, је у Твом окриљу и Твојој близини, па га сачувај кабурског искушења и патње у Ватри. Ти испуњаваш Своја обећања и Истина си, па му опрости и смилуј му се, јер Ти си Онај Који прашта и Који је милостив.“[201] [201] Бележи Ибн Маџе бр. 1499, види: Сахих Ибн Маџе (1/251), а бележи га Ебу Давуд (3/211) бр. 3202.
Аллахумме инне фуланебне фуланин фи зимметике, ве хабли џиварике, фекихи мин фитнетил кабри, ве азабин-нари, ве енте ехлул вефаи вел хакки, фагфир леху верхамху иннке ентел гафурур-рахим.
„Господару, Твоме робу и сину Твоје робиње потребна је Твоја милост, а Ти си независан од његове казне. Ако је био доброчинитељ, повећај му добра дела, а ако је био грешник, пређи преко његових лоших дела.“[202] [202] Бележи Хаким, који га је оценио веродостојним, а с њим се сложио и Зехеби (1/359), а видети у делу Ахкамул-џенаиз, аутор шејх Албани. (стр. 125).
Аллахумме абдуке вебну еметике ихтаџe ила рахмeтике, ве енте ганијјун ан азабихи, ин кане мухсинен фезид фи хасенатихи, ве ин кане мусиен фетеџавез анх.
56. Дова за претходника у џенази-намазу.
«Аллаху мој, заштити га од казне у гробу.» [203] [203] (Се'ид ибн ел-Мусејјиб је рекао: ,,Клањао сам иза Ебу Хурејре, радијаллаху 'анху, џеназу детету које никада није починило грех, па сам га чуо како говори...“) Хадис бележи Малик у ,,Муветти“(1/288), Ибн Еби Шејбе у ,,Мусаннефу“ (3/217) и ел-Бејхеки (4/9). Његов сенед оценио је веродостојним Шу'ајб ел-Арнаут у својој валоризацији дела ,,Шерху-с-сунне“ од ел-Бегавија (5/357).
Аллахумме еизху мин азабил кабр.
А ако каже: „Аллаху, учини га чуваном и гарантованом наградом за његове родитеље, и учини га њиховим заговорником чије се заузимање прихвата. Аллаху, отежај њиме вагу њихових добрих дела, повећај њиме њихову награду, придружи га добрим верницима, учини да се о њему брине Ибрахим, и сачувај га милошћу Својом патње у паклу, и замени му његов дом бољим, и његову породицу бољом. Аллаху, опрости нашим претходницима, и нашој деци која су пре нас умрла, и онима који су нас претекли у веровању. “
Аллахуммеџалху феретан ве зухрен ли валидејхи, ве шефиан муџабен, Аллахумме секкил бихи мевазинехума, ве азим бихи уџурехума, ве елхикху би салихил муминине, веџалху фи кефалети Ибрахим, векихи би рахметике азабел џехими, ве ебдилху дарен хајрен мин дарихи, ве ехлен хајрен мин ехлихи, Аллахуммегфир ли еслафина, ве ефратина, ве мен себекана бил иман. Фехасен [204] [204] Видети: Ел-Мугни, Ибн Кудаме (3/416); Важне лекције за све муслимане од шејха Абдул-Азиза ибн Абдуллаха ибн База (стр. 15).
«Аллаху, учини га за нас претечом, залихом и наградом.» [205] [205] Хасан је учио детету Фатиху, и говорио... Хадис је забиљежио Ел-Бегави у дјелу Шерху-с-сунне (5/357) и Абдурреззак под бројем (6588), а Ел-Бухари га наводи као муаллек-предају у Књизи о џеназама (65), поглавље: Учење Фатихе на џенази намазу (2/113), прије хадиса под бројем 1335.
Аллахуммеџалху лена феретан, ве селефен, ве еџрен.
57. Молитва која се учи приликом изражавања саучешћа
„Аллаху припада оно што узме и оно што је дао. Код Њега је рок сваком прецизно одређен... па нека се стрпи и нада награди.“ [206] [206] Ел-Бухари (2/80), бр. 1284; Муслим (2/636), бр. 923.
Инна лиллахи ма ехазе, ве леху ма ата, ве куллу шејин индеху би еџелин мусемма... фалтасбир валтахтасиб.
А ако каже: „Нека Аллах увећа твоју награду, подари ти лепу утеху и опрости твоме умрлом.“
Азамаллаху еџрек, ве ахсене аза'еке, ве гафере ли мејјитик. Фехасен [207] [207] Ел-Езкар од Невевија: (стр. 126).
58. Молитва која се учи приликом спуштања умрлог у гроб.
„Бисмиллахи ве 'ала суннети ресулиллах.“ (У име Аллаха и по суннету Аллаховог Посланика.) [208] [208] Ебу Давуд (3/314), бр. 3215, са веродостојним сенедом, и Ахмед, бр. 5234 и бр. 4812, са текстом: «У име Аллаха, и у вери Аллаховог Посланика», а његов сенед је веродостојан.
Бисмиллахи ве ала суннети ресулиллах.
59. Молитва која се учи након укопа умрлог.
„Аллаху, опрости му, Аллаху, учврсти га.“ [209] [209] Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би завршио са укопом, стао би изнад њега и рекао: ,,Тражите опроста за вашег брата и молите да га Аллах учврсти, јер заиста се он сада испитује.“ Ебу Давуд (3/315) под бројем (3223) и Хаким који га је оценио веродостојним, а у томе се с њим сложио и Зехеби (1/370).
Аллахуммегфир леху, Аллахумме себбитху.
60. Молитва која се уч приликом посете кабурова
„Ес-селаму 'алејкум ехле-ддијари, минел-му'минине вел-муслимин, ве инна ин ша'аллаху бикум лахикун, [ве јерхаму-ллахул-мустекдимине минна вел-мусте'хирин] ес'елу-ллахе лена ве лекумул-'афијех.“ (Есселаму алејкум, становници овог места (гробља, оп. прев.) од му'мина и муслимана, заиста ћемо вам се и ми придружити када Аллах буде хтео. [Аллах да се смилује онима међу нама који вам се придруже пре, а и онима који вам се придруже касније], Аллаха молимо за вашу и нашу заштиту). [210] [210] Муслим (2/671), бр. 975; Ибн Маџе (1/494), а текст је његов под бр. 1547, од Бурејде, радијаллаху анху, а део у заградама је из хадиса Аише, радијаллаху анха, који бележи Муслим (2/671), бр. 975.
Ес-селаму алејкум ехлед-дијар, минел му'минине вел муслимин, ве инна ин шааллаху бикум лахикун, ве јерхамуллахул мустакдимине минна вел мусте'хирин, еселуллахе лена ве лекумул афије.
61. Молитва која се учи приликом ветра
«Господару, ја Те молим за њено добро, а утичем Ти се од њеног зла.» [211] [211] Бележи Ебу Давуд (4/326) бр. 5099, и Ибн Маџе (2/1228) бр. 3727, види: Сахих Ибн Маџе (2/305).
Аллахумме инни еселуке хајреха, ве еузу бике мин шерриха.
„Господару, ја Те молим за добро овога ветра, за добро које носи и за добро с којим је послан, а утичем Ти се од његовог зла, зла које носи и зла са којим је послан.“[212] [212] Муслим, (2/666) бр. 899; Ел-Бухари, (4/76) бр. 3206 и 4829, а верзија је Муслимова.
Аллахумме ини еселуке хајреха, ве хајре ма фиха, ве хајре ма урсилет бихи, ве еузу бике мин шерриха, ве шерри ма фиха, ве шерри ма урсилат бих.
62. Молитва која се учи приликом Грмљавине
«Слављен нека је Онај Кога грмљавина велича и хвали, а и анђели, из страхопоштовања према Њему.» [213] [213] Када би Абдуллах ибн ез-Зубејр, радијаллаху 'анхума, чуо грмљавину, прекинуо би разговор и рекао:... Ел-Муветта (2/992). Албани је у делу Сахих ел-Келим ет-Тајјиб (157) рекао: ,,Сенед је сахих, мевкуф.“
Субханеллези јусеббиху ер-раду бихамдихи, вел мелаикату мин хифетих.
63. Молитва за кишу
„О, Аллаху, подари нам кишу спасоносну, благодатну и плодоносну, корисну а не штетну, скору а не одгођену.“ [214] [214] Ебу Давуд (1/303), бр. 1171, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (1/216).
Аллахумме ескина гајсен мугисен мериен мари'ан, нафиан гајре даррин, аџилен гејре аџил.
„Господару наш, помози нам, Господару наш, помози нам, Господару наш, помози нам.“ [215] [215] Ел-Бухари, бр. 1014; Муслим, бр. 897.
„Господару, подари кишу Својим робовима и стоци, простри милост Своју и оживи Своју мртву земљу.“ [216] [216] Ебу Давуд, 1/305, бр. 1178, а Албани га је оценио као хасен у Сахиху Еби Давуда (1/218).
Аллахумески ибадеке, ве бехаимеке, веншур рахметеке, ве ахји беледекел мејјит.
64. Молитва када се угледа киша
„Аллахумме сајјибен нафи'ан.“ [217] [217] Ел-Бухари са Фетхом (2/518), бр. 1032.
Аллахумме сајјибен нафи'ан.
65. Зикр који се учи након што киша падне
,,Киша је падала из Аллахове доброте и милости.“ [218] [218] Ел-Бухари, 1/205, бр. 846; Муслим, 1/83, бр. 71.
Мутирна би фадлиллахи ве рахметих.
66. Молитве за разведравање
„О, Аллаху, око нас, а не на нас! О, Аллаху, на брегове и мала брда, долине и стабла.“ [219] [219] Ел-Бухари, бр. 933; Муслим, бр. 897.
67. Молитва која се учи приликом виђења млађака
„Аллах је највећи. Аллаху, учини да нам овај млади месец отпочне у сигурности и иману, миру и исламу, и дај нам упуту ка ономе што Ти, наш Господару, волиш и чиме си задовољан. Наш Господар и твој Господар је Аллах.“ [220] [220] Ет-Тирмизи (5/504), бр. 3451; ед-Дарими (1/336); видети: Сахих ет-Тирмизи (3/157).
Аллаху екбер, Аллахумме ехиллеху алејна бил емни вел иман, ве ес-селамети вел ислам, ве ет-тевфики лима тухиббу раббена ве терда, раббуна ве рабукаллах.
68. Молитва која се учи приликом ифтара постача
„Нестала је жеђ и жиле се натопише, а награда је потврђена, ако Бог да.“ [221] [221] Бележи Ебу Давуд (2/306) бр. 2359, и други. Види: Сахихул-џами (4/209).
Зехебе ез-замеу вебтеллетил уруку, ве себетел еџру ин ша Аллах.
„Господару, молим Те Твојом милошћу, која све обухвата, да ми опростиш.“ [222] [222] Бележи Ибн Маџе (1/557), бр. 1753, из молитве Абдулаха ибн Амра, радијаллаху анхума, а добрим га оценио Хафиз у Тахриџу-л-Езкар. Види: Шерху-л-Езкар (4/342).
Аллахумме ини ес'елуке бирахметике еллети весиат кулле шејин ен тагфире ли.
69. Молитва која се учи пре јела
„Када неко од вас једе храну, нека каже: Бисмиллах (У име Аллаха)
Бисмиллах (У име Аллаха) а ако заборави на почетку, нека каже: Бисмилахи фи еввелихи ве ахирихи. (У име Аллаха, на почетку и на крају.) [223] [223] Бележи Ебу Давуд (3/347) бр. 3767, ет-Тирмизи (4/288) бр. 1858, и види: Сахих ет-Тирмизи (2/167).
Бисмилахи фи еввелихи ве ахирихи. (У име Аллаха, на почетку и на крају.)
«Кога Аллах нахрани, нека каже: Аллахуммe барик лeна фихи, вe атимна хајрeн минху. (Аллаху, подари нам берекет у овоме и нахрани нас оним што је боље од овога!)
Аллахуммe барик лeна фихи, вe атимна хајрeн минху. (Аллаху, подари нам берекет у овоме и нахрани нас оним што је боље од овога!) А кога Аллах напоји млеком, нека каже: «Аллаху мој, благослови ово млеко и повећај нам његову количину.» [224] [224] Ет-Тирмизи (5/506), бр. 3455, види: Сахих ет-Тирмизи (3/158).
Аллахумме барик лена фихи ве зидна минху.
70. Молитва која се учи по завршетку јела.
„Нека је хваљен Аллах који ме је овим нахранио, и дао ми опскрбу без моје снаге и моћи.“[225] [225] Бележе га аутори Сунена, осим Несаија: Ебу Давуд бр. 4025, Тирмизи бр. 3458, и Ибн Маџе бр. 3285, види Сахих Тирмизи (3/159).
Еллхамду лиллахи ел-лези атамени хаза, ве резаканихи, мин гајри хавлин минни ве ла куввех.
«Хвала Аллаху, хвала бескрајна, лепа и благословљена, коју не напуштамо, нити можемо без Тебе, Господару наш.» [226] [226] Ел-Бухари (6/214), бр. 5458; Ет-Тирмизи са његовим текстом (5/507), бр. 3456.
Еллхамду лиллахи хамден кесирен тајјибен мубарекен фихи, гајре мекфијјин ве ла муведдеин, ве ла мустагнен анху раббена.
71. Молитва коју гост учи за домаћина
„Господару, благослови их у ономе чиме си их опскрбио, опрости им и смилуј им се.“ [227] [227] Муслим (3/1615), бр. 2042.
Аллахумме барик лехум фима резактехум, вагфир лехум верхамхум.
72. Индиректна дова за храну или пиће.
„Господару, нахрани онога ко је мене нахранио, и напој онога ко је мене напојио.“ [228] [228] Муслим, 3/1626, бр. 2055.
Аллахумме атим мен атамени, вески мен секани.
73. Молитва која се учи приликом ифтара код неке породице
,,Нека се код вас ифтаре постачи и нека вашу храну једу побожни и нека за вас моле за опрост анђели!“[229] [229] Ебу Давуд, бр. 3856, Ибн Маџа, бр. 1747, и Ен-Несаи у Амелул-јевми ве е-л-лејле, бр. 296-298; Ел-Албани га је оценио веродостојним у Сахиху Еби Давуд, 2/730.
Eфтарe индeкуму eс-саимун, вe eкeлe таамeкумул eбрар, вe саллeт алејкумул мeлаикe.
74. Молитва постача када је храна присутна, а не прекине пост.
,,Када неко од вас буде позван (на свадбу), нека се одазове па ако буде запостио нафилу нека благосиља, а ако не буде постио, нека се почасти храном!“ [230] А значење израза нека блаагосиља значе: нека упути молитву. [230] Муслим, 2/1054, бр. 1150.
75. Шта каже постач ако га неко буде псовао
„Ја постим, ја постим.“ [231] [231] Ел-Бухари, бр. 1894; Муслим, бр. 1151.
76. Дова приликом виђења првина
,,Аллахумме барик лена фи семерина, ве барик лена фи мединетина, ве барик лена фи са'ина, ве барик лена фи муддина» (Господару наш, благослови нам наше плодове, и благослови нам наш град, и благослови нам у нашем са'у, и благослови нам у нашем мудду).“ [232] [232] Муслим, бр. 1373.
Аллахумме барик лена фи семерина, ве барик лена фи мединетина, ве барик лена фи са'ина, ве барик лена фи муддина.
77. Молитва приликом кихања
„Када неко од вас кихне, нека каже: Хвала Аллаху,
(Eл хамду лиллах).“ А нека му брат или друг његов на то каже: ,,Аллах ти се смиловао
(Јeрхамукeллах).“ А када му каже: ,,Јерхамукеллах (Аллах ти се смиловао)“, нека каже: „Аллах вас упутио и ваше стање поправио.“ [233] [233] Ел-Бухари, 7/125, бр. 5870.
Јeхдикумуллаху вe јуслиху балeкум. (Аллах вас упутио и ваше стање поправио)
78. Шта се каже невјернику када кихне и захвали Аллаху.
„Аллах вас упутио и ваше стање поправио.“ [234] [234] Eт-Тирмизи (5/82), бр. 2741; Муснед, Ахмед (4/400), бр. 19586; Ебу Давуд (4/308), бр. 5040; Види: Сахих ет-Тирмизи (2/354).
Јeхдикумуллаху вe јуслиху балeкум. (Аллах вас упутио и ваше стање поправио)
79. Молитва младенцима
„Нека те Аллах благослови, и твој брак благословљеним учини, и нека вас сједини у добру. (Барекaллаху леке, ве бареке ‘алејке, ве џеме‘а бејнекума фи хајр.)“ [235] [235] Бележе га аутори Сунена осим Несаија: Ебу Давуд бр. 2130, Тирмизи бр. 1091, и Ибн Маџе бр. 1905, а Несаи у делу „Амелу-л-јевми ве-л-лејлети“ бр. 259, и види: Сахих Тирмизи (1/316).
Барекaллаху леке, ве бареке ‘алејке, ве џеме‘а бејнекума фи хајр.
80. Молитва онога ко се ожени и приликом куповине јахаће животиње
,,Када се неко од вас ожени женом, или изнајми слугу, нека каже: „Господару, ја Те молим за њено добро и за добро с којим си је створио, а утичем Ти се од њеног зла и од зла с којим си је створио.“
Алахумm ини асалука хајраха, ва хајра ма џабалтаха алејхи, ва аузу бика мин шариха, ва шари ма џабалтаха алејх. А када купи деву, нека је ухвати за врх њене грбе и нека изговори исто то.“ [236] [236] Ебу Давуд (2/248), бр. 2160, Ибн Маџе (1/617), бр. 1918, а види: Сахих Ибн Маџе (1/324).
81. Молитва пре интимног односа са супругом
«У име Аллаха, Аллаху мој, удаљи нас од шејтана и удаљи шејтана од онога чиме нас опскрбиш.» [237] [237] Ел-Бухари (6/141), бр. 141; Муслим (2/1028), бр. 1434.
Бисмиллах, Аллахумме џенибне еш-шејтане, ве џенниби еш-шејтане ма резактена.
82. Молитба приликом срџбе
,,Утичeм се Аллаху од проклетог шејтана.“ [238] [238] Ел-Бухари (7/99), бр. 3282; Муслим (4/2015), бр. 2610.
Еузу биллахи минеш-шејтанир-раџим.
83. Молитбва онога ко угледа особу у искушењу
«Ел-хамду лиллахиллези ‘афани миммебтелаке бихи, ве феддалени ‘ала кесирин миммен халека тефдила.» (Хвала Аллаху који ме је поштедео онога чиме је тебе искушао и одликовао ме над многима које је створио посебном одликом.) [239] [239] ет-Тирмизи (5/494 и 5/493), бр. 3432; види: Сахих ет-Тирмизи (3/153).
Ел-хамду лиллахиллези ‘афани миммебтелаке бихи, ве феддалени ‘ала кесирин миммен халека тефдила.
84. Шта се изговара на дружењу
Преноси се од Ибн Омера, радијаллаху 'анху, да је рекао: ,,На једном дружењу би се Аллаховом Посланику, саллаллаху алејхи ве селлем, бројало да изговори стотину пута пре него што би устао": „Господару, опрости ми и прими моје покајање, јер Ти, уистину, примаш покајање и много прашташ.“ [240] [240] Ет-Тирмизи, бр. 3434; Ибн Маџе, бр. 3814, види: Сахих ет-Тирмизи (3/153) и Сахих Ибн Маџе (2/321), а текст је Тирмизијев.
Раббигфир ли, ве туб алејја, иннеке ентет-теввабул гафур.
85. Искуп након дружења
„Слављен и хваљен нека си, Аллаху, сведочим да нема истинског бога осим Тебе, опрост од Тебе молим и кајем Ти се.“ [241] [241] Бележе га аутори Сунена: Ебу Давуд, бр. (4858), Тирмизи, бр. (3433), и Несаи, бр. (1344); види и Сахихут-Тирмизи (3/153). Потврђено је да је Аиша, радијаллаху 'анха, рекла: „Аллахов Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, није седео ни на једном сијелу, нити је учио Кур'ан, нити клањао намаз, а да то није завршио овим речима...“ Хадис бележи Несаи у делу 'Амелул-јевми ве ел-лејле', бр. (308), и Ахмед, 6/77., бр. (24486). Веродостојним га је оценио др. Фарук Хамаде у својој рецензији Несаијевог дела 'Амелул-јевми ве-л-лејле' (стр. 273).
Субханаке Аллахумме ве бихамдике, ешхеду ен ла илахе илла енте, естагфируке ве етубу илејк.
86. Молитва за онога ко каже: „Гафераллаху леке“ (Аллах ти опростио).
,,Ве леке.“ [242] [242] Ахмед (5/82), бр. 20778, и Несаи у Амелул-јевми ве ел-лејле (стр. 218), бр. 421, валоризација др. Фарука Хамаде.
Ве леке.
87. Молитва за онога ко вам учини доброчинство
„Аллах те сваким добром наградио.“ [243] [243] Бележи Тирмизи бр. 2035, види: Сахих ел-Џами (6244) и Сахих Тирмизи (2/200).
Џезакаллаху хајрен.
88. Оно чиме Аллах штити од Деџџала.
„Ко научи десет ајета од почетка суре Ел-Кехф, биће сачуван од Деџала.“ [244] И тражење заштите од Аллаха од Деџалове смутње након што се проуче зикрови на задњем седењу у сваком намазу. [245] [245] Видети: хадисе бр. 55 и 56 (стр. 41) из ове књиге. [244] Муслим (1/555), бр. 809, а у другој верзији: с краја суре Ел-Кехф (1/556), бр. 809.
89. Молитва за онога ко каже: ,,Ја те заиста волим у име Аллаха.“
„Заволео те Онај због Кога си ти мене заволео.“ [246] [246] Бележи Ебу Давуд (4/333), бр. 5125, Албани је хадис оценио као хасен у делу Сахих сунен Еби Давуд (3/965).
Ахаббекеллези ахбебтени лех.
90. Молитва за онога ко ти понуди свој иметак
„Нека ти Аллах благослови породицу и иметак. (Барекаллаху леке фи ехлике ве малеке.)“ [247] [247] Ел-Бухари (4/288), бр. 2049.
Барекаллаху леке фи ехлике ве малик.
91. Молитва за онога ко је дао зајам приликом отплате
„Нека ти Аллах подари благослов у твојој породици и твом иметку. Заиста, награда за позајмицу је захвалност и враћање дуга на време. (Барекаллаху леке фи ехлике ве малике, иннема џезаус-селефи ел-хамду вел-едау.)“ [248] [248] Бележи Несаи у Амелу-л-јевми ве ел-лејле (стр. 300), и Ибн Маџе (2/809) бр. 2424, и види: Сахих Ибн Маџе (2/55).
Барекаллаху леке фи ехлике ве малик.
92. Молитва у страху од ширка
„Господару, Теби се утичем да Ти свесно не припишем друга, и опрости ми ако то учиним несвесно.“ [249] [249] Муснед, Ахмед, бр. 19606, Едебул-муфред, Ел-Бухари, бр. 716, види: Сахихул-џами'ис-сагир (3/233), и Сахихут-тергиб вет-терхиб од Ел-Албанија (1/19).
Аллахумме инни еузу бике ен ушрике бике ве ен алему, ве естагфируке лима ла алем.
93. Молитва за онога ко каже: „Аллах те благословио“
„И тебе Аллах благословио.“ [250] [250] Бележи Ибн ес-Сунни (стр. 138) бр. 278, и види: Ел-Вабилу ес-сајјб од Ибн Кајјима (стр. 304), рецензија Бешир Мухаммед Ујун.
Ве фике барекаллах.
94. Молитва против злослутње
„Аллаху, нема знамења осим Твог знамења, и нема добра осим Твога добра, и нема истинског бога осим Тебе.“ [251] [251] Ахмед (2/220), бр. 7045; и Ибн ес-Сунни, бр. 292; веродостојним га оцењује ел-Албани у делу „Ес-Силсилету-с-сахиха“ (3/54), бр. 1065. Што се тиче фе'ла, он се допадао Веровеснику, саллаллаху алејхи ве селлем; због тога, када је од једног човека чуо лепу реч која му се допала, рекао је: «Узели смо твој фе'л из твојих уста.» Ебу Давуд, бр. 3719; Ахмед, бр. 9040; веродостојним га оцењује ел-Албани у дјелу „Ес-Силсилету-с-сахиха“ (2/363); наводи га и Ебу-ш-Шејх у дјелу „Ахлаку-н-Небијј“, саллаллаху алејхи ве селлем (стр. 270).
Аллахумме ла тајра илла тајруке, ве ла хајра илла хајруке, ве ла илахе гајрук.
95. Дуаур-рукуб – дова за вожњу
У име Аллаха, и хвала Аллаху.
Бисмиллахи велхамду лиллах. „Слављен и Узвишен нека је Онај Који нам је ово потчинио, ми то сами не бисмо могли да постигнемо,
Субханаллези сеххаре лена хаза, ве ма кунна леху мукринин, и ми ћемо сигурно своме Господару да се вратимо!“
ве инна ила раббина лемункалибун. „Хвала Аллаху, хвала Аллаху, хвала Аллаху, Аллах је највећи, Аллах је највећи, Аллах је највећи. Величанствен си Ти, Господару, заиста сам себи починио неправду, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе.“ [252] [252] Ебу Давуд (3/34), бр. 2602, Тирмизи (5/501), бр. 3446, и види: Сахих Тирмизи (3/156), сура ез-Зухруф [13- 14].
Елхамду лиллах, Елхамду лиллах, Елхамду лиллах, Аллаху екбер, Аллаху екбер, Аллаху екбер, Субханеке Аллахумме инни залемту нефси фагфир ли; фе иннеху ла јагфиру ез-зунубе илла ент.
96. Молитва за путовање
„Аллаху екбер, Аллаху екбер, Аллаху екбер.“
Аллаху екбер, Аллаху екбер, Аллаху екбер. „Слављен и Узвишен нека је Онај Који нам је ово потчинио, ми то сами не бисмо могли да постигнемо,
Субханаллези сеххаре лена хаза ве ма кунна леху мукринин, и ми ћемо сигурно своме Господару да се вратимо!“
ва инна ила раббина лемункалибун. „Аллаху, молимо Те да нас на овом путу прати доброта и покорност Теби, и да нам од дела остану само она с којима си Ти задовољан! Аллаху, олакшај нам ово путовање и учини да нам његова удаљеност буде подношљива. Аллаху, Ти си Господар на путу и чувар породице, зато ме сачувај умора, несрећа на путу и туге која би могла да ме задеси због имовине и породице!“
Субханеллези сеххаре лена хаза ве ма кунна леху мукринин, ве инна ила Раббина ле мункалибун. Аллахумме инна нес'елуке фи сеферина хаза ел-бирре вет-таква ве минел-'амели ма терда. Аллахумме хеввин 'алејна сеферена хаза ватви 'анна бу'деху. Аллахумме ентес-сахибу фис-сефери вел-халифету фил-ехли. Аллахумме инни е'узу бике мин ва'саис-сефери ве ке'абетил-мензари ве су'ил-мункалеби фил-мали вел-ехли. (Хваљен нека је Онај Који нам је ово потчинио, ми то сами не бисмо могли постићи, и ми ћемо се сигурно Господару своме вратити! Господару наш, молимо Те на овом нашем путовању за доброчинство и богобојазност, и за дела с којима ћеш Ти бити задовољан. Господару наш, олакшај нам ово путовање и скрати нам његову раздаљину (чинећи га удобним)! Господару наш, Ти си сапутник на путу и заступник породице. Господару наш, утечем Ти се од потешкоћа пута, од тужних призора и ружног повратка у иметку, породици.) А када би се вратио, изговорио би ове речи и додао: „Ајибуне, таибуне, ‘абидуне, ли раббина хамидуне / Враћамо се и трајно се кајемо, Аллаху своме побожни и захвални!“ [253] [253] Муслим, 2/978, бр. 1342.
Ајибуне, таибуне, абидуне, лираббина хамидун.
97. Молитва која се учи при уласку у село или град
„Аллаху, Господару седам небеса и онога што она наткриљују, и Господару седам земаља и онога што оне носе, и Господару шејтана и оних које су одвели у заблуду, и Господару ветрова и онога што они распршују, тражим од Тебе добро овог насеља, добро његових становника и добро онога што је у њему, и Теби се утичем од његовог зла, зла његових становника и зла онога што је у њему.»[254] [254] Ел-Хаким; оценио га је веродостојним, а с њим се сложио и ез-Зехеби (2/100); Ибн ес-Сунни, бр. 524; Ел-Хафиз га у делу Тахриџу-л-езкар (5/154) сматра добрим. Ел-алламе Ибн Баз каже: „А ен-Несаји га белжи с добрим ланцем преносилаца.“ Видјети: Тухфету-л-ахјар (стр. 37).
Аллахумме раббе ес-семавати ес-себи ве ма азлелне, ве раббе eл-ерадине ес-себи ве ма аклелне, ве раббе еш-шајатини ве ма адлелне, ве раббе ер-ријахи ве ма зерејне, еселуке хајре хазихи ел-карјети, ве хајра ехлиха, ве хајре ма фиха, ве еузу бике мин шерриха, ве шерри ехлиха, ве шерри ма фиха.
98. Молитва за улазак на пијацу
„Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, Он оживљава и усмрћује, а Он је Живи Који не умире, у Његовој руци је свако добро, и Он је Свемогући.“ [255] [255] Ет-Тирмизи, бр. 3428; Ибн Маџе (5/291), бр. 3860; ел-Хаким (1/538), а Елбани га је оценио као хасен у Сахих Ибн Маџе (2/21) и у Сахих ет-Тирмизи (3/152).
Ла илахe иллалах вахдеху ла шерике леху, лехул мулку, ве лехул хамду, јухји ве јумит, ве хуве хајјун ла јемуту, биједихил хајр, ве хуве ала кулли шејин кадир.
99. Молитва када превозно средство посрне
„У име Аллаха.“ [256] [256] Ебу Давуд (4/296), бр. 4982, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (3/941).
Бисмиллах
100. Молитва путника за онога ко остаје
„Поверевам вас Аллаху, Ономе који не губи оно што Му се повери. (Еставди‘укумуллахел-лези ла теди‘у веда’иуху.)“ [257] [257] Бележи Ахмед (2/403) бр. 9230, и Ибн Маџе (2/943) бр. 2825, и види: Сахих Ибн Маџе (2/133).
Еставди‘укумуллахел-лези ла теди‘у веда’иуху
101. Молитва онога ко остаје путнику
„Поверавам твоју веру, твоје аманете и завршетак твојих дела Узвишеном Аллаху. (Еставди‘уллахе динеке ве еманетеке ве хаватиме ‘амелике.)“ [258] [258] Муснед, Ахмед, (2/7), бр. 4524; ет-Тирмизи, (5/499), бр. 3443; веродостојним га је оценио ел-Албани у Сахих сунен ет-Тирмизи (3/419).
Еставди‘уллахе динеке ве еманетеке ве хаватиме ‘амелике (Поверавам твоју веру, твоје аманете и завршетак твојих дела Узвишеном Аллаху.)
„Нека те Аллах опскрби богобојазношћу, опрости ти твоје грехе и олакша ти добро где год да се налазиш. (Зевведекаллахут-таква, ве гафере зенбеке, ве јессере леке ел-хајре хајсу ма кунте.)“ [259] [259] Ет-Тирмизи, бр. 3444; види: Сахих ет-Тирмизи (3/155).
Зевведекаллаху ет-таква, ве гафере зенбеке, ве јессере лекел хајре хајсу ма кунт.
102. Изговарање текбира и тесбиха током путовања
Џабир, Аллах био задовољан њиме, казао је: „Када бисмо се (за време путовања) попели на какво узвишење, изговарали бисмо текбир ‘Аллаху екбер’, Затим проучили дову: ‘Аллах је највећи:
Аллаху акбар’. А када бисмо се спустили у долину, изговарали бисмо теспих ‘Субханаллах!’“ [260] Затим проучили дову: Слављен нека је Аллах [260] Ел-Бухари ме'а ел-Фетх (6/135), бр. 2993.
(Субханаллах).
103. Дова путника у време сехура
«Семме'а сами'ун бихамдиллахи, ве хусни белаихи 'алејна, Раббена сахибна, ве ефдил 'алејна, 'аизен биллахи минен-нар.» (Нека онај ко чује пренесе хвалу Аллаху и Његово лепо доброчинство према нама. Господару наш, буди наш заштитник и обаспи нас Својом добротом. Утичемо се Аллаху од Ватре.) [261] [261] Муслим (4/2086), бр. 2718, а значење речи „семме'а сами'ун“ јесте: нека сведок посведочи нашу захвалност Узвишеном Аллаху на Његовим благодатима и добром искушењу. Друго значење јесте: нека онај ко чује пренесе ове моје речи другима и каже исто, као подстицај на спомињање Аллаха у зору и на молитву. Шерх ен-Невеви ала Сахих Муслим, 17/39.
Семме'а сами'ун бихамдиллахи, ве хусни белаихи 'алејна, Раббена сахибна, ве ефдил 'алејна, 'аизен биллахи минен-нар.
104. Молитва када се човек нађе на неком месту , било током путовања или не
„Утечем се савршеним Аллаховим речима од зла онога што Он ствара.“[262] [262] Муслим (4/2080), бр. 2709.
105. Зикр који се учи приликом повратка са путовања
„Изговара се на сваком узвишењу три текбира, а потом ће казати: ‘Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга. Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући. Враћамо се кајући се, обожавајући нашег Господара и захваљујући Му. Аллах је испунио Своје обећање, помогао Свога роба и Сам поразио савезнике.’“ [263] [263] Веровесник, саллаллаху алејхи ве селлем, учио би ове речи при повратку из војног похода или са хаџџа, Ел-Бухари, бр. 1797; Муслим, бр. 1344.
Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шарике леху, лехул мулку, ве лехул хамду, ве хуве ала кулли шејин кадир, ајибун, таибун, абидун, ли раббина хамидун, садакаллаху вадеху, ве нaсарe абдeху, вe хeзeмeл ахзабe вахдeх.
106. Шта каже онај кога задеси нешто што га обрадује, или што му је мрско
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, када би га нешто обрадовало, рекао би: «Хвала Аллаху уз чији се благослов скончава све што је добро.»
Eлхамду лиллахил-лези би ниметихи тетиму ес-салихат. А када га задеси нешто што не воли, нека каже: «Хвала Аллаху на свакоме стању.» [264] [264] Бележи Ибн Сунни у делу Амелул-јевми ве ел-лејле бр. 377, и Хаким који га оцењује веродостојним (1/499), а веродостојним га оценио Албани у Сахихул-џами' (4/201).
Елхамду лиллахи ала кулли хал.
107. Вредност салавата на Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „Ко на мене донесе један салават, Аллах ће на њега донети десет салавата.“[265] Као да се проучи: (Аллаху мој, нека је салават и селам на нашег веровесника Мухаммеда.) [265] Бележи Муслим (1/288) бр. (384).
Аллахумме салли ве селлим ала небијјина Мухаммед.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: «Не чините мој мезар светиштем. Доносите салават на мене, јер ће он допрети до мене ма где били.»[266] [266] Бележи Ебу Давуд (2/218) бр. 2044, Ахмед (2/367) бр. 8804, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (2/383).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Шкртица је онај у чијем присуству будем споменут, па на мене не донесе салават.“ [267] [267] Ет-Тирмизи (5/551), бр. 3546, и други, види: Сахих ел-Џами' (3/25), и Сахих ет-Тирмизи (3/177).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Узвишени Аллах има мелеке који ходају по земљи и они ми преносе селаме од мога уммета.“[268] [268] Ен-Несаји, 3/43, бр. 1282, и Ел-Хаким, 2/421, а веродостојним га оценио Албани у делу Сахиху-н-Несаи, 1/274.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Нико ме неће поселамити а да ми Узвишени Аллах не врати душу како бих му одвратио селам.“ [269] [269] Ебу Давуд, бр. 2041, а Албани га је оценио добрим у Сахиху Еби Давуда (1/383).
108. Ширење селама
Рекао је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем: „Нећете ући у рај све док не будете веровали, а нећете веровати све док се не будете волели! Хоћете ли да вас упутим на дело којим ћете се, ако га будете чинили, заволети? Називајте селам једни другима!“[270]. [270] Муслим, 1/74, бр. 54; Ахмед, бр. 1430, и ово је његова верзија, а Муслимова верзија је: „لَا تَدْخُلُونَ...“
„Три су ствари: ко их обједини, тај је објединио веровање: да будеш праведан према себи, да називаш селам свим људима, и да удељујеш и онда када си у оскудици.“ [271] [271] Ел-Бухари, Фетхул-Бари (1/82), бр. 28, од Аммара, радијаллаху анху, мевкуф, муаллек.
Преноси се од Абдуллаха ибн Омера, Аллах био задовољан њима, да је један човек упитао Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Који је ислам најбољи?”, па му овај рече: „Да нахраниш гладног и да називаш селам онима које знаш и онима које не знаш.“ [272] [272] Ел-Бухари, 1/55, бр. 12; Муслим, 1/65, бр. 39.
109. Како се одговара на селам невернику ако поселами.
„Када вам следбеници Књиге назову селам, реците: ‘Ве 'алејкум’ (и вама).“ [273] [273] Ел-Бухари, бр. 6258; Муслим, бр. 2163.
Ве алејкум.
110. Молитва приликом слушања кукурикања петла и њакања магарца
„Када чујете кукурикање петлова, молите Аллаха за Његову благодат, јер су они видели анђела.“ Као да се проучи: (Аллаху, ја Те молим за Твоју доброту.)
Аллахумме инни еселуке мин фадлике. „А када чујете њакање магарца, потражите заштиту код Аллаха од шејтана, јер је он видео шејтана.“ [274] Као да се проучи: ,,Утичем се Аллаху од проклетог шејтана. “ [274] Ел-Бухари, 6/350, бр. 3303; Муслим, 4/2092, бр. 2729.
Еузу биллахи минеш-шејтанир-раџим.
111. Молитва приликом лавежа паса ноћу
„Када ноћу чујете лавеж паса и њакање магараца, затражите уточиште код Аллаха од њих; збиља, они виде оно што ви не видите.“ [275] Као да се проучи: ,,Утичем се Аллаху од проклетог шејтана.“ [275] Ебу Давуд (4/327), бр. 5105, и Ахмед (3/306), бр. 14283, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда (3/961).
Еузу биллахи минеш-шејтанир-раџим.
112. Молитва за онога кога си увредио
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „О Аллаху, којег год верника сам опсовао, учини то за њега средством приближавања Теби на Судњем дану.“ [276] [276] Ел-Бухари, бр. 6361; Муслим, бр. 396, а његов текст је: „то му учини чишћењем и милошћу“.
113. Шта каже муслиман када хвали другог муслимана?
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „Ако већ неко од вас мора хвалити свога пријатеља, нека каже: ‘Сматрам за тог и тог, а Аллаху ће он рачун полагати и не тврдим ни за кога да је безгрешан према Аллаху, да је – ако га таквим познајем – такав и такав.’“ [277] [277] Муслим (4/2296), бр. 3000.
114. Шта каже муслиман када је похваљен
„Господару, не узимај ми за зло оно што говоре, и опрости ми оно што они не знају, [и учини ме бољим него што они мисле].“ [278] [278] Бележи Ел-Бухари у Едебул-муфреду бр. 761, а његов ланац преносилаца веродостојним је оценио Ел-Албани у Сахихул-едебил-муфред бр. 585, док је оно што је у угластим заградама додатак Ел-Бејхекија у Шу'абул-иману (4/228) из друге предаје.
Аллахумме ла туахизни бима јекулун, вагфир ли ма ла јалемун, веџ'ални хајрен мимма језзуннун.
115. Како ходочасник учи телбију на хаџу или умри?
„Одaзивам Ти се, Аллаху, одaзивам. Одaзивам Ти се. Ти немаш друга и сувласника. Одазивам Ти се. Заиста, свака захвала, све благодати и власт припадају искључиво Теби. Ти немаш друга и сувласника.“ [279] [279] Ел-Бухари, бр. 1549; Муслим, бр. 1184.
Лебејкаллахумме лебејк, лебејке ла шерике леке лебејк, иннел хамде, вен-нимете, леке вел мулк, ла шерике лек.
116. Текбир при доласку Црном Камену
«Веровесник, саллаллаху алејхи ве селлем, обилазио је око Кабе на деви, те би сваки пут када би дошао до угла (Црног камена), показао према њему нечим што је имао код себе и донио текбир.»[280] [280] Ел-Бухари, Фетхул-Бари (3/476), бр. 1613, а под речју „нешто“ мисли се на ел-михџен. Видети: Ел-Бухари, Фетхул-Бари (3/472).
117. Молитва између Јеменског угла и црног камена
,,Господару наш, дај нам добро и на овом свету и на Будућем свету и сачувај нас патње у паклу!“ [281] [281] Ебу Давуд (2/179), бр. 1894, Ахмед (3/411), бр. 15398, и Бегави у Шерху-с-сунне (7/128), а добрим га оценио шејх Албани у Сахиху Ебу Давуда, (1/354), сура Ел-Бекаре [201].
Раббена атина фид-дунја хасенетен, ве фил ахирети хасенетен, ве кина азабен-нар.
118. Молитва која се учи на Сафи и Мерви.
Када се Веровесник, саллаллаху 'алејхи ве селлем, приближио Сафи, проучио је: „Сафа и Мерва су, заиста, Аллахова часна места... Ебде'у би ма беде'аллаху бихи (Започињем оним чиме је Аллах започео).“
Инес-сафа вел мервете мин шеаириллах..., ебдеу бима беде аллаху бих. Почео је од Сафе, па се попео на њу толико да је видео Кабу, окренуо се према Кибли, величао је Аллаха и рекао: „Ла илахе иллалах, вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду, ве хуве ала кулли шеј’ин кадир. Ла илахе иллаллаху вахдеху, енџезе ва‘деху, ве несаре абдеху, ве хеземе-л-ахзабе вахдеху. / Нема истинског божанства осим Аллаха, који нема судруга, Њему припада сва власт и сва захвала, и Он је Свемоћан. Нема истинског божанства осим Аллаха Јединог, који је испунио Своје обећање, помогао Свога роба и Сам поразио савезнике.“
Ла илахе иллаллаху вахдеху, енџезе ва‘деху, ве несаре абдеху, ве хеземе-л-ахзабе вахдеху. Затим је упутио дову између тога, и рекао је нешто слично овоме три пута. Хадис. ,,И у њему: урадио је на Мерви као што је урадио на Сафи.“ [282] [282] Муслим, (2/888) бр. 1218, Ел-Бекара: 158.
119. Молитва на Дан А'рефата
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: „Најбоља дова јесте дова на Дан Арефата, а најбоље што сам изговорио ја и посланици пре мене јесте: „Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга. Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.“ [283] [283] Ет-Тирмизи, бр. 3585, а ел-Албани га је оценио хасеном у Сахих ет-Тирмизи (3/184) и у Силсилетул-ехадисис-сахиха (4/6).
120. Зикр који се учи код Ел-Меш'ару-л-Харам
,,Веровесник, саллаллаху алејхи ве селлем, узјахао је Касву и стигао до Меш'ари-л-харама, па се окренуо према кибли (молио је Аллаха, величао Га речима текбира (Аллаху екбер), славио Га речима техлила и потврђивао Његову једноћу, те је остао стајати све док се није сасвим разданило, а потом је кренуо пре изласка Сунца.“ [284] [284] Муслим, (2/891), бр. 1218.
121. Изговарање текбира приликом бацања сваког каменчића
Приликом бацања на сва три џемрета, изговара се „Аллаху екбер“ уз сваки каменчић. Затим се, након првог и другог џемрета, помакне, стане, окрене према Кибли, подигне руке и упућује дову. А што се тиче Џемретул-‘Акебе, на њега баца каменчиће и изговара „Аллаху екбер“ приликом бацања сваког каменчића, а затим одлази, не заустављајући се код њега. [285] [285] Ел-Бухари, Фетху-л-Бари, 3/583, бр. 1751 (видети изворни текст), те на стр. 3/583, 3/584 и 3/581, бр. 1753; Муслим, бр. 1218.
122. Молитва при задивљености и радосном догађају
Узвишен је Аллах! (Субханаллах). [286] [286] Ел-Бухари ме'а ел-Фетх, (1/210, 390, 414), бр. 115, 3599, 6218; Муслим (4/1857), бр. 1674.
Субханаллах.
„Аллаху екбер!“ (Аллах је највећи). [287] [287] Ел-Бухари, Фетхул-Бари (8/441), бр. 4741 и 3062; Ет-Тирмизи, бр. 2180; Ен-Несаи у Ел-Кубра, бр. 11185; Види: Сахихут-Тирмизи (2/103) и (2/235), и Муснед Ахмеда (5/218), бр. 21900.
Аллаху екбер.
123. Шта чини онај кога нешто обрадује?
,,Када би Веровеснику, саллаллаху алејхи ве селлем, дошла каква радосна вест или би нечим био обрадован, пао би на сеџду из захвалности Узвишеном Аллаху.“ [288] [288] Хадис бележе аутори „Сунена“, осим Несаија: Ебу Давуд, бр. 2774, Тирмизи, бр. 1578, и Ибн Маџе, бр. 1394; видети Сахих Ибн Маџе (1/233) и Ирвау-л-галил (2/226).
124. Шта чини и говори онај ко осети бол у своме телу?
„Стави руку на место где те боли и реци: ‘Бисмиллах’ три пута, а онда проучи седам пута:] У име Аллаха,
Бисмиллах Три пута. И реци седам пута: „Утичем се Аллаху и Његовој моћи од зла онога што осећам и чега се плашим.“ [289] [289] Муслим, 4/1728, бр. 2202.
125. Молитва онога ко страхује да нешто не урекне.
„Када неко од вас види на своме брату, на себи или у своме иметку нешто што га задиви, [нека замоли за благослов], јер је урок истина.“[290] [290] Муснед, Ахмед, 4/447, бр. 15700, Ибн Маџе бр. 3508, и Малик, 3/118-119, а веродостојним га оценио Албани у делу Сахихул-џами, 1/212, и погледај валоризацију Задул-меада од ел-Арнаута, 4/170.
126. Шта се изговара приликом панике?
„Нема Бога осим Аллаха!“ [291] [291] Ел-Бухари ме'а ел-Фетх, 6/381, бр. 3346; Муслим, 4/2208, бр. 2880.
127. Шта се каже приликом клања или нахра?
„ Бисмиллах (у име Аллаха) и Аллаху екбер (Аллах је највећи), [Аллахимме минке ве леке - Аллаху, од Тебе је и за Тебе], Аллаху, прими од мене.“ [292] [292] Муслим (3/1557), бр. 1967; Ел-Бејхеки (9/287), а текст у угластим заградама је од Ел-Бејхекија (9/287) и других, док је последња реченица наведена по смислу из Муслимове предаје.
Бисмиллах, Валлаху екбер. [Аллахумме минке ве леке.] Аллахумме текаббел минни.
128. Шта се учи за одбијање сплетки непокорних ђавола?
«Утечем се савршеним Аллаховим речима, које не превазилази ни побожан ни грешник: од зла онога што је створио, саздао и раширио, и од зла онога што се с неба спушта, и од зла онога што се у њега уздиже, и од зла онога што је на Земљи раширио, и од зла онога што из ње излази, и од зла искушења ноћи и дана, и од зла свега што ноћу долази, осим онога што долази с добрим, о Милостиви!»[293] [293] Хадис бележе Ахмед (3/419), бр. 15461, с веродостојним сенедом, и Ибн ес-Сунни, бр. 637. Ел-Арнаут је сенед хадиса оценио веродостојним у Тахриџу Тахавијје (стр. 133). Погледати: Меџмеуз-зеваид (10/127).
Еузу би келиматиллахит-таммати еллети ла јуџавизухунне беррун ве ла фаџир: мин шерри ма халек, ве бере'е ве зере', ве мин шерри ма јензилу минес-сема', ве мин шерри ма ја'руџу фиха, ве мин шерри ма зере'е фил-ерд, ве мин шерри ма јахруџу минха, ве мин шерри фитенил-лејли вен-нехар, ве мин шерри кулли тарикин илла тарикан јатруку би хајрин ја Рахман.
129. Истигфар и покајање
Рекао је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем: „Тако ми Аллаха, ја тражим опрост од Аллаха, и кајем Му се у једном дану више од седамдесет пута.“ [294] [294] Ел-Бухари ме'а ел-Фетх (11/101), бр. 6307.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“ [295] [295] Муслим (4/2076., бр. 2702).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: «Ко каже: ,,Од Аллаха Величанственог опрост тражим, осим Кога другог Бога нема, Живог и Самоопстојећег Одржаватеља и Њему се кајем:
Естагфируллахелазим ел-лези, ла илахе илла хувел хајјул кајуму, ве етубу илејх. Аллах ће му опростити, па чак ако је и побегао са бојног поља.“ [296] [296] Ебу Давуд (2/85), бр. 1517; Ет-Тирмизи (5/569), бр. 3577; ел-Хаким, а сахихом га сматрају и он и ез-Зехеби (1/511), а сахихом га је оценио и ел-Албани, видети: Сахих ет-Тирмизи (3/182) и Џами'ул-усул ли ехадиси-р-Ресул ﷺ (4/389-390) валоризацију урадио ел-Арнаут.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: ,,Господар је Своме робу најближи у последњем делу ноћи, па ако си икако у могућности да будеш међу онима који те тренутке проводе у спомињању Аллаха - буди!“ [297] [297] Ет-Тирмизи, бр. 3579; ен-Несаји, 1/279, бр. 572; Ел-Хаким, 1/309. Погледати: Сахиху-т-Тирмизи, 3/183, и Џамиул-усул, валоризацију уарадио Ел-Арнаут, 4/144.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Роб је најближи своме Господару док је на сеџди, па много довите док сте на сеџди.“ [298] [298] Муслим, (1/350), бр. 482.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Доиста, моје срце буде обавијено, и ја тражим опрост од Аллаха у једном дану сто пута.“ [299] [299] Бележи га Муслим (4/2075), бр. (2702). Ибн ел-Есир је рекао: „Речи: ’Заиста се на моје срце спусти вео‘, значе да оно бива прекривено и застрто. Под тим се мисли на пропуст; јер је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, непрестано напредовао у сећању на Аллаха, блискости Њему и сталној свесности о Њему, па када би нешто од тога понекад пропустио или заборавио, сматрао је то својим грехом и похитао би да затражи опрост.“ Погледај: Џами'ул-усул (4/386).
130. Вредност учења ,,субханаллах“, ,,ел-хамду лиллах“, ,,ла илахе иллаллах“ и ,,Аллаху екбер“.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: „Ko kaže: ‘Slava i hvala Allahu:
субханаллахи ве бихамдих’ у току једног дана сто пута, опроштени су му греси, па макар их било као морске пене.“ [300] [300] Ел-Бухари (7/168), бр. 6405; Муслим (4/2071), бр. 2691, и види: Вредност онога ко изговори ове речи сто пута ујутро и навече (стр. 65) из ове књиге.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: ,,Ко каже: ‘Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући.’
Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул мулку, ве лехул хамду, ве хуву ала кулли шејин кадир. десет пута, имаће награду као да је ослободио четири роба од Исмаилових потомака.“ [301] [301] Ел-Бухари, 7/67, бр. 6404; Муслим, 4/2071, бр. 2693, а верзија је Муслимова. Види: Вредност онога ко изговори ове речи сто пута у дану. Молитва, бр. 93 (стр. 66) из ове књиге.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Две речи су лаке на језику, тешке на ваги и драге Милостивом: „Субханаллахи ве би хамдихи (Слављен и хваљен нека је Аллах), Субханаллахил-азим (Слављен нека је Узвишени Аллах).“ [302] [302] Ел-Бухари (7/168), бр. 6404; Муслим (4/2072), бр. 2694.
Субханаллахи ве бихамдихи, Субханалахил азим.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: ,,Да кажем: ‘Слава Аллаху, хвала Аллаху, и нема бога сем Аллаха, и Аллах је највећи’ ,
субханаллах, вел хамду лиллах, ве ла илахе иллаллах, валлаху екбер, драже ми је од свега што Сунце обасјава.“ [303] [303] Муслим, бр. 2695.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: „Зар је некоме од вас тешко да сваки дан стекне хиљаду добрих дела?“ Један од присутних га упита: „Како неко од нас може стећи хиљаду добрих дела?“ Он одговори: „Нека изговори стотину пута субханаллах, биће му уписано хиљаду добрих дела, или избрисано хиљаду лоших дела.“ [304] [304] Муслим (4/2073), бр. 2698.
Субханаллах.
„Ко каже: ‘Узвишен је Аллах, Моћни, и Њему припада хвала: ’
субханалахил азими ве би хамдих, посађена му је палма у рају. “[305] [305] Бележи Ет-Тирмизи (5/511) бр. 3464, Хаким (1/501), а Зехеби га је оценио веродостојним и сложио се с њим, и види: Сахих ел-Џами' (5/531) и Сахих ет-Тирмизи (3/160).
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: “О Абдуллахе сине Кајсов, хоћеш ли да те упутим на једно од рајских блага?“ Одговорих: „Да, о Аллахов Посланиче“, а он рече: Реци: ,,Ла хавле ве ла куввете илла биллах. (Нема промене нити моћи осим вољом Аллаха).“ [306] [306] Ел-Бухари, 11/213, бр. 4206; Муслим, 4/2076, бр. 2704.
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: Најдражи говор Аллаху је садржан у четири речи: ,,Слава Аллаху, хвала Аллаху, и нема бога сем Аллаха, и Аллах је највећи:
Субханаллах, велхамду лиллах, ве ла илахе иллаллах, валлаху екбер. неће ти нашкодити којим год од њих да започнеш.“ [307] [307] Муслим (3/1685), бр. 2137.
Дошао је неки пустињак Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је рекао: ,,Подучи ме нечему што ћу изговарати.“ Посланик му рече: „Реци: „Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга, Аллах је највећи величином, и хвала Аллаху много, слава Аллаху, Господару свјетова, нема моћи ни снаге осим код Аллаха, Силног, Мудрог.““
‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, Аллаху екберу кебира, вел-хамду лиллахи кесира, субханаллахи раббил-алемин, ла хавле ве ла куввете илла биллахил-азизил-хаким.’ Рече: „Ово је за мога Господара, а има ли шта за мене?“ Рече: Реци: „Господару, опрости ми, смилуј ми се, упути ме и опскрби ме.“ [308] [308] Муслим (4/2072), бр. 2696, а Ебу Давуд (1/220), бр. 832, додаје: Када је бедуин отишао, Вјеровјесник, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Сабрао је много добра и велику награду.“
Аллахуммегфир ли, верхамни, вехдини, верзукни.
Када би неки човек примио ислам, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подучио би га намазу, а затим би га упутио да учи следећим речима: „Господару, опрости ми, смилуј ми се, упути ме, даруј ми спас и опскрби ме.“[309] [309] Муслим (4/2073), бр. 3697. А у другој његовој верзији, такође, стоји: «Заиста, оне ти обједињују твој дуњалук и ахирет.»
Аллахумегфир ли, верхамни, вехдини, веафини, верзукни.
„Најбоља дова су речи: Хвала Аллаху,
Еллхамду лиллах. А најбољи зикр је: „Нема Бога осим Аллаха.“ [310] [310] Тирмизи (5/462) бр. 3383, Ибн Маџе (2/1249) бр. 3800, Хаким (1/503), оценио га је веродостојним, а с њим се сложио и Зехеби, види: Сахихул-џами (1/362).
Добра дела која вечно остају: „Слава Аллаху, хвала Аллаху, нема бога осим Аллаха, Аллах је највећи, и нема снаге нити моћи осим код Аллаха.“ [311] [311] Ахмед, бр. 513, према редоследу Ахмеда Шакира; види: Меџмеуз-зеваид (1/297). Ибн Хаџер га у Булугу-л-мераму, у предаји Ебу Сеида, приписује Несаију [у делу Ел-Кубра] бр. 10617 и каже: „Веродостојним га је оценио Ибн Хиббан, бр. 840, и Хаким (1/541).“
Субханалах, велхамдулиллах, ве ла илахе иллаллах, валлаху екбер, ве ла хавле ве ла куввете илла биллах.
131. Како је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, величао Узвишеног Аллаха?
Абдуллах бин 'Амр, Аллах био задовољан њима, рекао је: „Видео сам Веровесника, саллаллаху алејхи ве селлем, како спомиње Аллаха“, а у додатку стоји: „својом десном руком.“ [312] [312] Бележи Ебу Давуд с његовим текстом (2/81) бр. 1502, Тирмизи (5/521) бр. 3486, и види: Сахихул-Џами (4/271) бр. 4865, а веродостојним га оценио шејх Албани у Сахиху Сунена Ебу Давуда (1/411).
132. Од врста добра и свеобухватних правила понашања
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: „Када наступи први део ноћи, или када омркнете, задржите своју децу уз себе, јер се тада шејтани шире и разилазе (на отвореном простору). А када прође један део ноћи, пустите их. Затварајте врата и спомените Аллахово име, јер шејтан не отвара затворена врата. Завежите своје мехове и спомените Аллахово име. Покријте своје посуде и спомените Аллахово име, макар преко њих ставили само нешто, и угасите своје светиљке.“ [313] [313] Ел-Бухари ме'а Фетх (10/ 88), бр. 5623; Муслим (3/ 1595), бр. 2012.
Нека је Аллахов салават, селам и благослов на нашег веровесника Мухамеда, његову породицу, и све асхабе.
Related books
All books- Водич за муслимана - сажетак.54 језика
Водич за муслимана - сажетак.
Књига обрађује основе вере ислама на сажет и свеобухватан начин, где појашњава читаоцима темеље исправног обожавања и значења веровања у Аллаха, Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан и одредбу (судбину). Књига започиње појашњењем благодати ислама и важности спознаје Аллаха, Његових особина и лепих имена, затим обрађује пет стубова ислама и темеље веровања, а такође и појам Ихсана и његов утицај на верника. Књигу одликује ослањање на доказе из две Објаве: Кур'ана и Суннета, што је чини важном референцом за подучавање муслимана основама њихове вере на поједностављен начин.
- Истраживање и појашњење многих питања везаних за хаџџ, умру и посету, у светлу Кур'ана и Суннета.46 језика
Истраживање и појашњење многих питања везаних за хаџџ, умру и посету, у светлу Кур'ана и Суннета.
Књига објашњава прописе хаџџа, умре и посете у складу са Кур'аном и Суннетом, и појашњава дужности хаџџа и умре, забране током ихрама и адабе посећивања Посланикове џамије, упозоравајући на новотарије у овим обредима.
- Три основна начела и њихови докази65 језика
Три основна начела и њихови докази
Књига обрађује основне принципе које сваки муслиман мора научити: спознају Аллаха, вере Ислама и Посланика Мухамеда, нека је Аллахов благослов и мир над њим, и наглашава важност ових принципа у изградњи веровања и добрих дела, заснованих на кур'анским и хадиским доказима.
- Сажета посланица о исламу како је наведено у Часном Кур'ану и Посланиковој пракси.59 језика
Сажета посланица о исламу како је наведено у Часном Кур'ану и Посланиковој пракси.
У име Аллаха Милостивог, Самилосног Ислам (Сажетак посланице без спомињања доказа) [1] [1] Постоји још један примерак ове посланице у којој се налазе докази из Часног Кур'ана и Посланикове праксе о сваком питању споменутом у њој. Она се налази на следећем линку https://islamhouse.com/ar/books/2830071 Ово је важна посланица која садржи кратку дефиницију ислама која показује његове најважније принципе, учења и врлине изведене из његових основних извора, а то су Часни Кур'ан и Посланикова пракса. Посланица је упућена свим муслиманима и немуслиманима на њиховим језицима, у свако време и на сваком…