كيفية صلاة النبي - صلى الله عليه وسلم -

Начин намаза Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем

Уважени шејх

Абдул-Азиз бин Абдуллах бин Баз

У име Аллаха, Милостивог, Самилосног

Хвала Аллаху Једином, и нека су Аллахов благослов и мир на Његовог роба и посланика, нашег веровесника Мухаммеда, на његову породицу и све асхабе. А затим:

Ово су сажете речи о опису намаза Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, које сам желео да представим сваком муслиману и муслиманки, како би се свако ко их прочита потрудио да га у томе следи, због његових, саллаллаху алејхи ве селлем, речи: „Клањајте онако како видите да ја клањам.“ Нашем читаоцу дајемо основна појашњења: [1] Ел-Бухари, бр. 605.

1- Потпуно обављање абдеста, а то је да се абдести онако како му је Аллах наредио, поступајући по Његовим речима, Слављеног и Узвишеног: О ви који верујете, када хоћете да обавите молитву, лица своја и руке своје до иза лактова оперите, а главе своје потарите, и ноге своје до иза чланака оперите... [Ел-Маиде: 6] Ajet (одломак).

Каже Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем: "Не прима се намаз без чистоће." [2] [2] Муслим, бр. 224.

Исто тако, Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је човеку који је неправилно обавио намаз: „Када се припремаш да обавиш молитву, узми абдест исправно и потпуно.“ [3]. [3] Ел-Бухари, бр. 5782.

2. Молилац се окреће према Кибли, а то је Каба, где год да се налази, целим својим телом, а у срцу чини нијет за молитву коју жели да обави – било обавезну или добровољну. Не изговара нијет језиком, јер је изговарање нијета језиком непрописано, већ представља новотарију, будући да Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, није изговарао нијет, нити су то чинили његови другови, Бог био задовољан њима. Молилац поставља испред себе сутру (преграду) према којој ће се молити, ако обавља молитву као имам (онај који предводи молитву људима) или као појединац. Окренутост према Кибли представља предуслов за исправност молитве, осим у одређеним изузецима који су познати и објашњени у књигама учењака.

3. Изговара текбирату-л-ихрам говорећи: „Аллаху екбер“, гледајући у место сеџде.

4. Подиже руке код текбира у висини рамена или ушију.

5. Ставља руке на прса, десну на леву шаку, чланак и подлактицу; јер је то потврђено од Аллаховог Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем.

6. Сунет је да се проучи дова којом се отпочиње намаз, а она гласи: "Аллаху мој, удаљи ме од мојих грехова као што си удаљио исток од запада. Аллаху мој, очисти ме од грехова као што се чисти бела одећа од прљавштине. Аллаху мој, опери ме од грехова водом, снегом и ледом." [4]. [4] Ел-Бухари, бр. 744; Муслим, бр. 598.

А ако жели, може рећи уместо тога: "Слављен и хваљен нека си, Аллаху! Благословљено је Твоје име, узвишено је Твоје величанство, и нема божанства осим Тебе." [5], А ако изговори неку другу од уводних дова које су потврђене од Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, нема сметње. Најбоље је да понекад чини једно, а понекад друго, јер је то потпуније у слијеђењу. Затим каже: „Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим, Бисмиллахир-рахманир-рахим“, и псоле тога треба проучити суру Ел-Фатиху, због тога  што је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем,  рекао: "Нема молитве онај ко не проучи суру ел-Фатиха." [6]. Након тога ће изговорити „амин“ гласно на молитвама на којима се учи наглас, а тихо на молитвама на којима се учи у себи. Затим ће поучити нешто из Кур’ана. Што се тиче учења после Фатихе, боље је да се на подневу, икиндији и јацији уче средње дуге суре; на сабаху нешто дуже, а на акшаму понекад дуже, понекад краће, као што је наведено у хадисима. [5] Муслим, бр. 399. [6] Ел-Бухари, бр. 756.

7. Приликом одласка на руку изговара се текбир, подижући руке у висини рамена или ушију. На рукуу треба настојати да глава буде поравната са леђима, да прсти руку обухвате колена и буду раширени, те да се тело потпуно умири. На рукуу се учи: "Субхана раббијел-'Азим“. Најбоље је да то понови три пута или више, а похвално је да уз то каже: Слављен и хваљен нека си, Аллаху! Аллахуммагфир-ли (Аллаху, опрости ми). [7]. [7] Ел-Бухари, бр. 817; Муслим, бр. 484.

8. Подиже главу након руку'а, подижући руке до висине рамена или ушију, изговарајући: "Чуо је Аллах онога ко Га хвали". Ово се учи било да се молиш сам или као имам другима. После овога, у стојећем ставу, учи се следеће: "Господару наш, Теби нека је хвала — велика, лепа и благословљена — онолико колико може испунити небеса и колико може испунити Земљу, колико може испунити простор између њих и онолико колико Ти хоћеш после тога." [8] [8] Ел-Бухари, бр. 711; Муслим, бр. 598.

Када обављаш молитву иза имама, приликом подизања са рукуа, реци: „Раббена ве лекел-хамд...“ И све оно што смо малопре споменули да се учи — било да си имам, муктадија или  самостално обављаш молитву. Ти си достојан сваке хвале, величине и славе. То је најистинитије и најдоличније што роб може изговорити, а сви смо ми Твоји робови. Што Ти даш, нико не може спречити; а што Ти ускратиш, нико не може дати. Ниједном богаташу његово богатство неће користити код Тебе. [9]. Хадис је хасан (добар), јер је то поуздано утврђено од њега. [9] Муслим, бр. 477.

Похвално је да сваки од њих — тј. имам, муктадија и онај који сам обавља молитву — стави своје руке на прса, као што то чини приликом стајања пре рукуа, јер је потврђено оно што на то указује од Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, у хадису Ва'ила ибн Хуџра и Сехла ибн Са’да, радијаллаху анхума.

Сеџда се чини тако што, изговарајући текбир, ако је лакше, спуштамо колена пре руку; а коме је теже на тај начин, може спустити руке пре колена. Прсти и руку и ногу треба да буду испружени, мало раздвојени и окренути према кибли. Приликом чињења сеџде, треба да седам делова тела буде у додиру са земљом: чело са носом, обе руке, оба колена и доњи делови прстију на стопалима. Затим реци: „Субхане Раббијел-е‘ала“ — (Величанствен је мој Узвишени Господар). Понови ове речи три или више пута. Лепо је да на сеџди кажеш још и следеће: "Величанствен си Ти, Господару наш, и Теби нека је хвала. Аллаху, опрости ми." На сеџди треба што више молити Аллаха, јер Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, каже: "На рукуу величајте свога Господара, а на сеџди се трудите да довом молите Аллаха, јер се можете надати да ће вам се одазвати." [10] Муслим, бр. 479.

И моли свога Господа за добро овог и будућег света. Било да је намаз обавезан или добровољан, човек треба да одваја надлактице од бокова, стомак од бутина, а бутине од потколеница, и да подиже подлактице од земље — у складу са речима Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем: "Испружите се на сеџди, али нека нико од вас не спушта своје лактове на тло, да не би опонашао пса." [11]. [11] Ел-Бухари, бр. 788; Муслим, бр. 493.

10. Диже се глава са сеџде изговарајући текбир, седне се на леву ногу, прсти десне ноге се подвину, а руке се ставе на бутине и колена. Између две седжде изговарају се ове речи: „Господару мој, опрости ми и смилуј ми се, упути ме, подари ми опскрбу, даруј ми спас и поправи моје стање.“ [12]. Тело се треба потпуно смирити. [12] ет-Тирмизи, бр. 284; Ебу Давуд, бр. 850; Ибн Маџе, бр. 898.

11. Изговори се текбир и друга сеџда се чини исто онако како се чинила прва.

12. Дижe се глава са друге седжде и изговара текбир, те се пре устајања на други рекат мало застaне, онолико колико се застaне на седењу између две сеџде. Ово седење је, по исправнијем мишљењу ученијака, лепо (мустехаб) учинити и зове се седењe ради одмора.Уколико се ово седење изостави, нема никаквог греха. На том седењу нема никаквог учења нити било какве дове.Затим се устаје на други рекат, ослањајући се коленима, ако може, а ако је тешко коленима, може се ослонити и рукама на тло. На другом рекату се учи Фатиха, а после Фатихе нешто из Кур’ана, те се чини исто оно што и на првом рекату.

13. Приликом клањања дворекатних намаза, као што су сабах, џума, бајрами, после друге сеџде се обави седење. Седне се на леву ногу, док су прсти десне ноге подвучени.Десна рука се ставља на бутину десне ноге. Прсти десне шаке се савију у песницу, осим кажипрста, који остаје испружен, чиме се исказује једноћа Аллахова приликом спомињања Узвишеног Аллаха и приликом дове. Може се поступити и на други начин: мали прст и следећи до њега буду савијени, док средњи прст и палац помераш правећи круг, а кажипрст остаје испружен. На оба ова начина упућују нас докази у хадисима Аллаховог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем. Боље је да понекад употребимо један, а понекад други начин подизања прста десне руке. Лева рука се ставља на део бутине и колено леве ноге. На седењу се учи “Еттехијјату”. ,,Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин, ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.“ ,,Сво величање припада Аллаху, салавати и добра дела; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат; мир нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.“ а потом ће казати: „Аллахумме салли 'ала Мухаммедин ве 'ала аали Мухаммед, кема саллејте 'ала Ибрахиме ве 'ала аали Ибрахим, иннеке хамидун меџид, ве барик 'ала Мухаммедин ве 'ала аали Мухаммед, кема баректе 'ала Ибрахиме ве 'ала аали Ибрахим, иннеке хамидун меџид.“ „Аллаху мој, донеси салават на Мухаммеда и на његову породицу као што си донио салават на Ибрахима и на његову породицу. Заиста си Ти Хваљени и Слављени. И благослови Мухаммеда и његову породицу као што си благословио Ибрахима и његову породицу. Заиста си Ти Хваљени и Слављени.“ [13]. [13] Ел-Бухари, бр. 797; Муслим, бр. 402.

После тога тражимо заштиту код Аллаха од четири ствари које су споменуте у следећој дови: "Боже мој, тражим заштиту код Тебе од џехеннемске казне, од казне у гробу, од кушње живота и смрти, и од кушње Месиха Деџџала." [14] [14] Ел-Бухари, бр. 1311; Муслим, бр. 588.

Затим Аллаху упућује дове, тражећи шта год пожели од овосветског и оносветског добра; а ако дови за своје родитеље или за друге муслимане, нема сметње – било да је намаз обавезни или добровољни – због општости речи Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, у хадису Ибн Мес’уда, радијаллаху анху, када га је подучио тешеххуду: Потом нека изабере од дова оно што му је најдраже, па нека је упути. [15]. А у другој предајустоји: "Након свега тога, нека од Аллаха затражи шта год пожели." [16]. [15] ен-Несаји, бр. 1298. [16] Муслим, бр. 402.

И ово обухвата све оно што је од користи човеку на овом и на оном свету. Затим предаје селам на своју десну и леву страну, говорећи: „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“ — Нека је на вас мир и милост Аллахова, „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“ — Нека је на вас мир и милост Аллахова.

14- Ако је молитва трорекатна, као акшам, или четверорекатна, као подневна, послеподневна и вечерња, проучи тешеххуд који је малопре споменут, уз доношење салавата на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Затим устане ослањајући се на своја колена, подигне руке у висину рамена или ушију, говорећи: „Аллаху екбер“, па их (руке) стави на прса, као што је претходно наведено, и проучи само суру Ел-Фатиха. Ако би у трећем и четвртом рекату подневне молитве понекад проучио нешто више од Ел-Фатихе, нема сметње, јер је утврђен доказ који на то указује од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у хадису Ебу-Сеида, радијаллаху `анху. Ако би изоставио салавате на Посланика након првог тешеххуда, нема сметње; јер је то похвално (мустахаб), а није обавезно у првом тешеххуду. Затим се проучи тешеххуд након трећег реката предвечерње молитве (акшама) и након четвртог реката подневне, послеподневне (икиндије) и вечерње (јације), као што је претходно наведено у дворекатном намазу. Потом се преда селам на десну и на леву страну, затражи опрост од Аллаха три пута, а потом каже: Аллахумме енте-с-селаму, ве минке-с-селам. Тебаректе ја зел-џелали вел-икрам. (Боже, Ти си Спас и од Тебе је спас. Узвишен си, о Величанствени и Племенити.) [17]. Пре него што се, ако је имам, окрене људима, затим каже: „Нема истинског бога осим јединог Аллаха, Који нема судруга. Њему припада власт и Њему припада захвала, и Он је Свемогући. Нема моћи ни снаге осим код Аллаха. О Аллаху, нико не може ускратити оно што Ти даш, нити може дати оно што Ти ускратиш, и не користи имућноме његова имућност пред Тобом. Нема истинског бога осим Аллаха, и не обожавамо никога осим Њега. Њему припада благодат и Њему припада доброчинство, и Њему припада најљепша похвала. Нема истинског бога осим Аллаха, искрено Њему вјеру посвећујући, макар невјерницима било мрско.“ [18] [17] Муслим, бр. 591. [18] Муслим, бр. 402.

Проучи 'субханаллах' 33 пута, 'елхамдулиллах' 33 пута, и 'Аллаху екбер' 33 пута, и каже, употпуњавајући стотину: 'Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку, ве лехул-хамду, ве хуве ‘ала кулли шеј’ин кадир'. И након сваког намаза проучи Ајетул-Курси, и 'Кул хува-Ллаху ахад', и 'Кул е’узу би Раббил-фелек', и 'Кул е’узу би Раббин-нас'. Препоручује се понављање ове три суре три пута након сабах-намаза и након акшам-намаза, јер су о томе дошли хадиси од Посланика, саллаллаху ‘алејхи ве селлем. Сви ови зикрови су суннет, а нису фарз.

Прописано је сваком муслиману и свакој муслиманки да клањају четири реката пре подневског фарза и два реката после њега, два реката после акшамског фарза, два реката после јацијског фарза и два реката пре сабахског фарза — укупно дванаест реката. То су потврђени сунети, јер их је Посланик, саллаллаху ‘алејхи ве селлем, редовно обављао када није био на путу. А на путовању је изостављао притврђене суннете, осим сабахског суннета и витра; јер је њих, Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, редовно клањао и у месту боравка и на путу. Најбоље је да се ови притврђени суннети и витар клањају у кући; па ако их клања у џамији, нема сметње, јер је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: Најбољи је намаз у својој кући, осим онога који је фарз. [19]. [19] Ел-Бухари, бр. 6860.

Редовно клањање ових суннета један је од разлога уласка у Рај. Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, каже: Ко клања дванаест реката у једном дану и једној ноћи, Аллах ће му саградити кућу у Рају. [20] [20] Муслим, бр. 728.

Ако клања четири реката пре икиндијског намаза, два реката пре акшамског намаза и два реката пре јацијског намаза – то је похвално; јер је веродостојно пренесено од Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, оно што на то указује.А ако клања четири реката после подневског фарза и четири пре њега – такође је похвално, због његових речи, саллаллаху алејхи ве селлем: "Узвишени Аллах ће сачувати од ватре човека који непрестано клања четири реката пре и после подне-намаза.[21]. Значење је да се на прописане суннете додају још два реката након подневског фарза, јер су прописани суннети четири пре њега и два после њега. Па ако се додају још два после њега, остварује се оно што је споменуто у хадису Умми Хабибе, радијаллаху анха. [21] Муснед, Ахмед, бр. 25547; ет-Тирмизи, бр. 393; Ебу Давуд, бр. 1077.

Аллах је Заштитник, Који даје успех, и нека су салават и селам на нашег Веровесника Мухаммеда ибн Абдуллах, његову часну породицу, све асхабе и све оне који га следе у добру до Судњега дана.