Skip to content

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

Ел-Агарр, радијаллаху анху, који је био један од другова Посланика, алејхисселам, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

«يَا أَيُّهَا النَّاسُ تُوبُوا إِلَى اللهِ، فَإِنِّي أَتُوبُ فِي الْيَوْمِ إِلَيْهِ مِائَةَ مَرَّةٍ».

Бележи Муслим.
Веродостојан
Коментар

Посланик, алејхисселам, наређује људима да често чине тевбу (покајање) и траже опрост од Аллаха, Узвишеног. Он нас обавештава да се сам каје и тражи опрост од Аллаха више од сто пута дневно, иако му је опроштено све што је било пре и што ће доћи. У томе је савршенство понизности и потпуне преданости Аллаху, Узвишеном.

Користи хадиса

Свака особа, без обзира на свој степен и положај у вери, потребна је да се враћа Аллаху, Узвишеном, и да усавршава себе кроз покајање. Нико није без пропуста у испуњавању обавеза према Аллаху, Узвишеном: „И покајте се сви Аллаху, о верници.“

Покајање је опште и односи се како на остављање греха, тако и на поправљање пропуста у извршавању обавезних дела.

Искреност у покајању је услов за његово прихватање. Онај ко напусти грех због неког другог, а не ради Аллаха, не сматра се истинским покајником.

Имам ен-Невеви је рекао да покајање има три услова: - да човек престане са грехом, - да се покаје због тога што га је учинио - и да чврсто одлучи да се никада више не врати том греху. - - Ако се грех односи на другог човека, додаје се и четврти услов: узвраћање неправде или стицање његовог опроштаја.

Указује се на то да Посланиково, алејхисселам, тражење опроста не мора бити због учињених грехова, већ због његове савршене преданости Аллаху и његове сталне везе с Његовим спомињањем, јер је Посланик био свестан величине Аллахових права и тога да човек, колико год радио, увек остаје недовољно захвалан на Божијим благодатима. Ово је, поред осталог, и начин подучавања његовог уммета.

Рецензент

Сахиху Муслим (4/ 2075) (2702).

Више... (6)

نزهة المتقين شرح رياض الصالحين.

لمجموعة من الباحثين (1/ 33).

شرح رياض الصالحين.

لابن عثيمين (1/ 97).

بهجة الناظرين شرح رياض الصالحين.

لسليم الهلالي (1/ 52).