Водич за муслимана - сажетак.
Књига обрађује основе вере ислама на сажет и свеобухватан начин, где појашњава читаоцима темеље исправног обожавања и значења веровања у Аллаха, Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан и одредбу (судбину). Књига започиње појашњењем благодати ислама и важности спознаје Аллаха, Његових особина и лепих имена, затим обрађује пет стубова ислама и темеље веровања, а такође и појам Ихсана и његов утицај на верника. Књигу одликује ослањање на доказе из две Објаве: Кур'ана и Суннета, што је чини важном референцом за подучавање муслимана основама њихове вере на поједностављен начин.
This PDF is generated automatically from the book's text; its layout may differ from the printed edition.
Водич за муслимана - сажетак.
У име Аллаха Милостивог, Самилосног
Увод
Захвала припада Аллаху Господару свих светова, и нека су благослови и мир на најплеменитијег веровесника и посланика Мухаммеда, и на његову породицу и све асхабе.
А затим:
У величанствене Аллахове благодати према човеку спада да га Он благослови исламом, устрајношћу на њему и придржавањем његових прописа и закона. У овој књизи муслиман на сажет и јасан начин упознаје темеље који исправљају његово веровање и појашњавају обележја ове узвишене вере, како би продубио спознају о своме Узвишеном Господару, вери исламу и Посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир над њим, те како би Узвишеног Аллаха обожавао на основу јасног разумевања и знања.
Мудрост и сврха стварања робова.
Узвишени Аллах нас је створио са великом сврхом, а то је да обожавамо само Њега Јединог и да Му ништа не придружујемо, као што каже Узвишени: ,,Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају!“ [Ез-Заријат: 56] Тј. да Њега Јединог обожавају, и да Он нема судруга. И око ове велике сврхе се окрећу сва наша дела и намере на овом свету. Каже Узвишени: „Зар сте мислили да смо вас узалуд створили и да Нам се нећете вратити?! И нека је Узвишен Аллах, Истинити Владар, нема другог истинског бога осим Њега, Господара Престола дивног!“ [Ел-Му'минун: 115-116]
Мој Господар је Аллах.
Узвишени Аллах каже: ,,О људи, обожавајте Господара свог, Који је створио вас и оне пре вас, да бисте се сачували.“ [Ел-Бекара: 21]
Узвишени Аллах каже: ,,Он је Аллах, осим Којег нема другог истинског бога.“ [Ел-Хашр: 22]
Узвишени Аллах каже: ,,Ништа није као Он! Он све чује и све види.“ [Еш-Шура: 11]
Аллах је мој Господар и Господар свега, Власник, Створитељ, Онај који опскрбљује и Управитељ свега.
Он је Једини Који заслужује да буде обожаван; нема господара осим Њега, нити бога осим Њега.
Њему припадају најлепша имена и најузвишенији атрибути, које је Себи потврдио и које Му је потврдио Његов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Она су достигла врхунац савршенства и лепоте. Ништа није као Он! Он све чује и све види.
Нека од Његових лепих имена су:
Онај који опскрбљује, Свемилосни, Свемоћни, Владар, Онај који све чује, Миротворни, Свевидећи, Заштитник, Творац, Благи, Довољни, Онај који све прашта.
Ер-Реззак: Онај Који обезбеђује опскрбу Својим робовима, која одржава њихова срца и тела.
Ер-Рахман: Онај Који поседује велику милост која све обухвата.
Ел-Кадиир: Власник савршене моћи Којег не погађа немоћ нити малаксалост.
Ел-Мелик: Онај Који је описан својствима величанствености, надмоћи и управљања, Поседник свих ствари Који њима управља.
Ес-Семи’: Онај који чује све гласове, и тајне и јавне, и чује молбе и понизно преклињање Својих робова.
Ес-Селам: Онај Који је чист од сваког недостатка, болести и мане.
Ел-Басир: Онај Чији вид обухвата све, колико год је ситно и малено, Који познаје суштину ствари, детаљно их познаје и има увид у њихову нутрину.
Ел-Векил: Онај Који се брине за опскрбу Својих створења и пази на њихове интересе. Он је заштитник Својим евлијама, па им олакшава и довољан им је за њихове послове.
Ел-Халик: Творац ствари и појава на начин који није постојао пре.
Ел-Латиф: Који је племенит према Својим робовима, указује им милост и даје им многа добра.
Ел-Кафи: Онај Који је довољан Својим робовима за све што им је потребно, Чија је помоћ довољна и чини неовисним од свега другог.
Ел-Гафур: Онај Који штити Своје робове од зла њихових греха и не кажњава их због њих.
Веровесник Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега
Узвишени Аллах каже: ,,Дошао вам је Посланик, један од вас, тешко му је што ћете искушења да имате, једва чека да пођете правим путем, а према верницима је благ и милостив.“ [Ет-Тевба: 128]
Узвишени Аллах каже: ,,А тебе смо послали само као милост световима.“ [Ел-Енбија': 107]
Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, дарована милост:
Он је Мухаммед син Абдуллаха, син Абдул-Мутталиба, син Хашима, а Хашим је из племена Курејш, а Курејшије су од Арапа.
Мајка му је била Амина кћерка Вехбова, а дојиља Халима ес-Са'дија. Оженио је, саллаллаху алејхи ве селлем, једанаест жена, а умро је оставивши за собом њих девет.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је седморо деце: три сина и четири кћери. Синови су: Касим, Абдуллах и Ибрахим, а кћери су: Зејнеб, Рукејја, Умму Кулсум и Фатима.
Обавезна је покорност њему у ономе што је наредио, веровање у оно о чему је обавестио, избегавање онога што је забранио и на шта је упозорио, и да се Аллах не обожава осим онако како је Он прописао.
Његова порука и порука свих веровесника пре њега јесте позивање у обожавање само Аллаха, Који нема судруга, о чему Узвишени каже: ,,Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: ‘Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!’“ [Ел-Енбија': 25]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, печат је свих веровесника и посланика, као што Узвишени каже: ,,Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Аллахов посланик и печат - последњи веровесник, а Аллах све добро зна.“ [Ел-Ахзаб: 40]
Узвишени га је послао са вером исламом свим људима, као што каже Узвишени: ,,Ми смо те послали свим људима да радосне вести доносиш и да опомињеш, али већина људи не зна.“ [Себе': 28]
Посланик, алејхисселам, има велика права над сваким муслиманом, међу којима су:
1- Веровање у његово посланство и истинитост, у непогрешивост величанственог закона који је донео, те покорност њему и његово слеђење у томе. Каже Узвишени: ,,Он не говори по својим прохтевима. То је само Објава која му се обзнањује.“ [Ен-Неџм, 3-4]
2- Обавеза је волети Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и давати му предност над собом, дететом и свим створењима. А ова љубав подразумева усклађеност са његовом упутом, покорност њему у ономе што је наредио и избегавање онога што је забранио и на шта је упозорио.
3. Обавеза је уважавати га, помагати га, поштовати га и величати га, саллаллаху алејхи ве селлем.
4. Салават на Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем: похвала њему, саллаллаху алејхи ве селлем, и молба Аллаху да узвиси његов спомен и да му повећа величање и част. Рекао је, саллаллаху алејхи ве селлем: „Ко на мене донесе један салават, Аллах ће на њега донети десет салавата.“ (Бележи Муслим)
5. Забрањено је претеривати у погледу Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и уздизати га изнад степена који му је Аллах дао, јер је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, најстроже на то упозорио када је рекао, саллаллаху алејхи ве селлем: „Не уздижите ме као што су кршћани уздигли сина Мерјеминог! Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и Његов Посланик!’“ (Бележи Бухари)
Од особина Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, јесу:
Искреност, милост, благост, стрпљивост, храброст, великодушност, лепо понашање, праведност, понизност, праштање.
Кур'ан Часни је говор мога Господара
Узвишени Аллах каже: ,,О људи, Доказ вам је већ стигао од вашег Господара и Ми смо вам објавили Кур'ан - Јасно Светло.“ [Ен-Ниса': 174]
Племенити Кур'ан је истинити говор Узвишеног Аллаха, који је објавио Своме веровеснику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би људе извео из таме на светло и упутио их на Прави пут. Ко га проучи, имаће велику награду, а ко поступа по његовој упути, ићи ће Правим путем. Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко проучи харф (слово) из Аллахове књиге имаће награду, а награда се умногостручава десет пута. Не кажем да је Елиф лам мим један харф, већ је елиф харф, лам је харф и мим је харф.“ (Бележи га Ет-Тирмизи)
Свевишњи Бог га је сачувао од измена и искривљавања и учинио га вечним знамењем до Судњега дана. Узвишени је рекао: ,,Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.“ [Ел-Хиџр: 9] Свако ко тврди да је Кур'ан непотпун или искривљен, тај сматра лажним Узвишеног Аллаха и Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, и није припадник ислама.
Племенити Кур'ан садржи оно што су садржале и претходне књиге, те уз то и божанске заповести и моралне вредности, и потврђује истину која се у њима налази. У овом времену не постоји књига од Узвишеног Аллаха коју је обавеза следити, уважавати, чијим се учењем ибадет чини и по њој поступати, осим Племенитог Кур'ана.
Моја вера је ислам
Ислам се састоји од три степена: ислам, иман и ихсан.
Први степен: Ислам
Ислам је: потпуна преданост Аллаху, исповедајући Му једноћу, неприкосновена покорност Његовим наредбама и одрицање од многобоштва и његових присталица.
Темељи ислама
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: Ислам је изграђен на пет темеља: сведочењу да нема бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик, обављању намаза, давању зеката, посту месеца рамазана и обављању хаџџа. (Муттефекун алејхи)
Темељи ислама су обреди којима је обавезан сваки муслиман, и ислам човека не бива исправан без веровања у њихову обавезност и њиховог извршавања; на њима је ислам утемељен и зато су и названи темељима ислама.
Ови темељи су:
Први темељ: Сведочење да нема бога који заслужује да се обожава мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик.
Узвишени Аллах каже: ,,Знај да нема бога осим Аллаха!“ [Мухаммед: 19]
И каже Узвишени: ,,Дошао вам је Посланик, један од вас, тешко му је што ћете искушења да имате, једва чека да пођете правим путем, а према верницима је благ и милостив.“ [Ет-Тевба: 128]
Значење сведочења да нема божанства осим Аллаха: нема истинског божанства које заслужује да се обожава мимо Аллаха.
Значење сведочења да је Мухаммед Аллахов Посланик јесте: покорност њему у ономе што је наредио, веровање у оно о чему је обавестио, избегавање онога што је забранио и на шта је упозорио, и да се Аллах не обожава осим онако како је прописано.
Други темељ: обављање намаза (молитве).
Узвишени Аллах каже: ,,И молитву обављајте.“ [Ел-Бекара: 110]
Обављање намаза (молитве) јесте његово извршавање на начин који је прописао Узвишени Аллах и којем нас је поучио Његов Посланик Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем.
Трећи темељ: Давање зеката (обавезне милостиње).
Узвишени Аллах каже: ,,...и обавезну милостињу дајте.“ [Ел-Бекара: 110]
Узвишени Аллах је прописао зекат као испит искрености веровања муслимана, као захвалност своме Господару на благодати иметка коју му је подарио и као помоћ сиромашнима и невољницима.
Давање зеката јесте уручивање истог онима којима је намењен.
То је обавезно право у имовини која достигне одређену количину, а даје се за осам категорија које је Узвишени Аллах споменуо у Часном Кур'ану, међу којима су сиромашни и убоги.
Његовим извршавањем исказује се милост и самилост, чисти се морал и иметак муслимана, доноси задовољство душама сиромаха и невољника и јачају се везе љубави и братства међу припадницима муслиманског друштва. Зато га добар муслиман даје драге воље, сретан што га извршава, јер тиме усрећује друге људе.
Висина зеката на имовину износи 2,5% од уштеђеног злата, сребра, папирног новца и трговачке робе намењене за продају и куповину ради остваривања профита, уколико њихова вредност достигне нисаб и прође пуна година.
Зекат је такође обавезан на одређени број стоке (деве, краве и ситна стока), ако се већи део године напаса, а да је власник не храни.
Исто тако, зекат је обавезан на оно што се добија из земље, попут риказа – а то је оно што се нађе од закопаног блага из доба џахилијета –, као и на житарице, плодове и руде, ако досегну одређену количину.
Четврти темељ: пост месеца рамазана.
Узвишени Аллах каже: ,,О ви који верујете! Прописује вам се пост, као што је прописан онима пре вас, да бисте се греха сачували.“ [Ел-Бекара: 110]
Рамазан је девети месец хиџретског календара. То је код муслимана веома цењен месец који има посебно место у односу на остале месеце у години, а потпуни пост овог месеца један је од пет стубова ислама.
Пост месеца рамазана је обожавање Узвишеног Аллаха суздржавањем од јела, пића, полног односа и осталих ствари које кваре пост, од појаве зоре до заласка Сунца, током свих дана благословљеног месеца рамазана.
Пети темељ: обављање хаџа (ходочашћа).
Узвишени Аллах каже: ,,Да ходочасти Кабу, ради Аллаха, дужан је свако ко буде у могућности до ње да дође.“ [Али Имран: 97]
Хаџџ је обавезан једном у животу ономе ко је у могућности. Он представља посету Светом храму и светим местима у Меки како би се обавили одређени обреди у одређено време. Веровесник, нека је на њега мир, је обавио хаџџ, а пре њега су га обавили и други веровесници. Узвишени Аллах је наредио Абрахаму, нека је на њега мир, да позове људе на хаџџ, као што је о томе Узвишени Аллах обавестио у Часном Кур'ану, рекавши: ,,И огласи људима хаџ - и долазиће ти пешке и на изнуреним камилама које долазе са далеког пута.“ [Ел-Хаџџ: 27]
Други степен: Ел-Иман - Веровање
Иман је чврсто уверење и потпуно признавање свега што су Аллах и Његов Посланик наредили да се верује, те спољашња и унутрашња покорност. Он је потврда и уверење срца које обухвата дела срца и дела тела, а што подразумева примену вере у потпуности, повећава се покорношћу, а смањује грешењем.
Темељи веровања
Упитан је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, о иману, па је рекао: ,,Да верујеш у Аллаха, Његове мелеке, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан, и да верујеш у одредбу добра и зла.“
Темељи имана су срчани ибадети који обавезују сваког муслимана, а ислам човека није исправан без веровања у њих и поступања у складу с њима, те су због тога и названи темељима имана. Разлика између њих и темеља ислама је у томе што су темељи ислама вањска дела која човек извршава својим органима, попут изговарања келимеи-шехадета, намаза и зеката, а темељи имана су срчана дела која човек извршава својим срцем, као што је веровање у Аллаха, Његове мелеке, Његове књиге и Његове посланике.
Први темељ (ар. рукн) - веровање у Аллаха
Узвишени Аллах каже: ,,Прави верници су само они који верују у Аллаха.“ [Ен-Нур: 62]
Верујемо у постојање Аллаха и у Његову једноћу у господарењу, божанствености, те у Његова имена и својства. Веровање у Аллаха обухвата следеће:
- Веровање у постојање Узвишеног Аллаха.
- Веровање у Његово господарство, те да је Он Власник свега, Створитељ, Онај који опскрбљује и Управитељ.
- Веровање у Његову божанственост, да је Он Једини достојан обожавања и да Му у томе нема супарника: у молитви, дови, завету, жртвовању, тражењу помоћи, тражењу уточишта и свим другим врстама обожавања.
- Веровање у Његова најлепша имена и савршена својства која је Себи потврдио или Му их је потврдио Његов Посланик, и порицање онога што је Себи порекао или Му је порекао Његов Посланик, те да су Његова имена и својства досегла врхунац савршенства и лепоте, и да ништа није као Он, а Он све чује и све види.
Други темељ (ар. рукн) - веровање у Мелеке (анђеле)
Узвишени Аллах каже: ,,Хваљен нека је Аллах, Створитељ небеса и Земље, Који анђеле са по два, три и четири крила чини изасланицима. Он оном што ствара додаје шта хоће. – Он, уистину, све може.“ [Фатир: 1]
Верујемо да су анђели бића која припадају невидљивом свету, Божији робови које је Он створио од светлости и учинио их потпуно покорним Њему.
Они су величанствена створења, чију снагу и бројност зна само Аллах Узвишени. Сваки од њих има своје особине, имена и задужења којима их је Аллах Узвишени посебно одредио. Међу њима је и Габриел, алејхисселам, задужен за Објаву, коју спушта од Аллаха Узвишеног Његовим посланицима.
Трећи темељ (ар.рукн) имана - веровање у Књиге
Узвишени Аллах каже: ,,Реците: ‘Ми верујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама, и у оно што је објављено Авраму, и Јишмаилу, и Исаку, и Јакову, и потомцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато веровесницима од Господара њиховог; ми не правимо никакве разлике међу њима и ми смо Њему предани.’“ (Ел-Бекаре: 136)
Верујемо да је Узвишени Аллах објавио Својим посланицима књиге, као доказ свим световима и путоказ онима који раде добра дела.
Подучавају их мудрости и прочишћавају их.
И да је Узвишени Аллах, слањем Свога посланика Мухаммеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега, свим људима, својим верозаконом дерогирао све претходне верозаконе, и учинио Часни Кур'ан надређеним над свим небеским књигама и оним који их докида. Узвишени Аллах је загарантовао да ће сачувати Часни Кур'ан од сваке измене или искривљења, па каже Узвишени: ,,Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.“ [Ел-Хиџр: 9] Јер је Часни Кур'ан последња књига Узвишеног Аллаха људима, Његов веровесник Мухамед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, последњи је посланик, а ислам је вера којом је Аллах задовољан за људе до Судњег дана. Узвишени Аллах каже: ,,Једина вера код Аллаха је, заиста, ислам!“ [Али Имран: 19]
Небеске књиге које је Узвишени Аллах споменуо у Својој књизи:
Племенити Кур'ан: објавио га је Аллах Своме посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Теврат: Аллах га је објавио Своме посланику Мусау, алејхис-селам.
Инџил: Аллах га је објавио Своме веровеснику Исау, мир над њим.
Зебур: Аллах га је објавио Своме веровеснику Давуду (Давиду), алејхис-селам.
Листови Ибрахима: Узвишени Аллах их је објавио Своме посланику Абрахаму, алејхис-селам.
Четврти темељ (ар. Рукн) - веровање у Божије посланике
Узвишени Аллах каже: Ми смо сваком народу посланика послали који им је наређивао: „Аллаха обожавајте, а ђавола се клоните!“ [Ен-Нахл: 36]
Верујемо да је Узвишени Аллах послао Својим створењима посланике да их позивају на обожавање Аллаха Јединог, Који нема судруга, и на неверовање у све што се обожава мимо Њега.
И да су сви они људи, мушкарци, робови Божији, да су истинити и потврђени, побожни и поуздани, упућивачи који су и сами упућени, да их је Аллах потпомогао знацима који потврђују њихову истинитост, да су доставили све оно с чиме их је Аллах послао, и да су сви они били на јасној Истини и очигледној Упути.
Позив свих њих, од првог до последњег, био је усаглашен у темељу вере, а то је обожавање само Аллаха Узвишеног и одбацивање сваког вида придруживања неког Њему.
Пети темељ (ар. рукн) – веровање у Судњи дан.
Узвишени Аллах каже: ,,Аллах, осим Кога другог истинског бога нема, сигурно ће да вас сакупи на Судњем дану, у што нема нимало сумње, а чији је говор истинитији од Аллаховог?!“ [Ен-Ниса': 87]
Верујемо у Судњи дан – Дан кијамета након којег нема дана – и у све што је с њиме повезано, о чему нас је обавестио наш Господар Узвишени у Својој Племенитој Књизи или нам о томе казао наш Веровесник Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, попут смрти човека, проживљења и окупљања, шефаата, мизана, обрачуна, раја и пакла, и свега осталог што се односи на Судњи дан.
Шести темељ: Веровање у Аллахову одредбу, добра и зла
Узвишени Аллах каже: ,,Ми заиста све стварамо са одређењем.“ [El-Kamer: 49]
Верујемо у одредбу, добро и зло. То је одређење Узвишеног Аллаха за створења, сходно Његовом праисконском знању и мудрости. Верујемо и да је све што задеси створења од догађаја на овом свету по знању, одредби и управљању Узвишеног Аллаха Јединога, Који судруга нема; да су те одредбе записане пре стварања човека; да човек има вољу и могућност избора, те да он чини своја дела у правом смислу те речи; али да све то није ван Аллаховог знања, Његове воље и хтења.
Веровање у кадер обухвата четири степена:
Први: Веровање у Аллахово свеопште и свеобухватно знање.
Друго: Веровање да је Узвишени Аллах записао све што ће се догодити до Судњег дана.
Треће: Веровање у Аллахову вољу која се одвија и Његову потпуну моћ; оно што Он хоће, бива, а оно што неће, не бива.
Четврто: Веровање да је Аллах једини Створитељ свега, и да Он нема судруга у Своме стварању.
Трећи степен: Ихсан (доброчинство)
Ихсан је: да Аллаха обожаваш као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш, па Он тебе, заиста, види. Узвишени је рекао: ,,Аллах је заиста на страни оних који се Њега боје и греха клоне и који добра дела чине.“ [Ен-Нахл: 128]
Шеријатска чистоћа (ар. тахарет)
Узвишени Аллах каже: ,,Аллах, заиста, воли оне који се кају и воли оне који се чисте.“ [Ел-Бекара: 22]
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је рекао: ,,Ко узме абдест овако како сам га ја узео, потом клања два реката, не размишљајући о земаљским стварима, Аллах ће му опростити све грехе које је починио.“ (Хадис бележи Бухари)
У велику вредност намаза спада и то што је Аллах прописао правну чистоћу пре њега и учинио је условом за његову исправност, јер она је кључ намаза. Спознаја њене вредности чини да срце жуди за обављањем намаза. Рекао је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Чистоћа је пола веровања (имана); речи 'елхамдулиллах' испуњавају вагу добрих дела, а речи 'субханаллахи вел-хамдулиллах' испуњавају простор између небеса и Земље. Молитва (намаз) је нур (светлост), милостиња (садака) је доказ, стрпљење је сјај, а Кур’ан је доказ за тебе или против тебе. Сви људи некуд поране и тргују својом душом, па је ослободе или упропасте.“ (Бележи Муслим)
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, казао је: ,,Ko se abdesti i lijepo uzme abdest, grijesi ga napuštaju i izlaze iz njegovog tijela, pa čak i ispod njegovih noktiju.“ (Бележи Муслим)
Роб приступа своме Господару очишћен физички – абдестом, и духовно – обављањем овог ибадета, искрено ради Аллаха Узвишеног, следећи упутства Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Дела за која је обавезно узети абдест:
1. Намаз уопште, било да је фарз или нафила.
2. Таваф.
3. Додиривање Мусхафа.
Узима се абдест и гусул водом која је чисто средство за обредно чишћење:
Чиста вода јестe свака вода која се спусти с неба или извире из земље, која је задржала своја природна својства и којој се није променило једно од три својства – боја, укус и мирис – услед нечега што јој одузима својство чистоће.
Абдест
Корак 1: Место нијета је у срцу, а нијет је срчана одлука да се учини ибадет с циљем приближавања Аллаху Узвишеном.
Корак 2: Казати: „бисмиллах“.
3. Опрати шаке три пута.
4. Испирање уста, три пута.
Испирање уста је: стављање воде у уста и њено покретање у њима, а затим њено избацивање.
Корак 5: Испирање, а затим издувавање носа три пута, а испирање носа јесте удисање воде дубоко у нос.
Издувавање носа је уклањање слузи и другог из носа дахом.
6. Прање лица, три пута.
Хаддул-веџх - Граница лица:
Веџх: Оно чиме се остварује сусрет.
А по ширини: од ува до ува.
По дужини: од врха чела до браде.
Прање лица обухвата сву танку длаку на њему, као и залиске и кожу између њих и ушију.
А белина је: простор између залиска и ушне ресице.
Длаке на хрскавици, које се пружају паралелно с ушним каналом, и оно што се од њих спушта до хрскавице на улазу у ухо.
Такође, прање лица обухвата целу површину густе браде, заједно са делом који се од ње спушта.
Корак 7: Прање руку од врхова прстију до лаката, укључујући и лактове, три пута.
И лактови спадају у обавезно прање руку.
8. Потирање целе главе и ушију рукама једанпут.
Почиње од места где коса почиње расти па све до потиљка, затим их враћа.
И увуче кажипрсте у уши, а палчевима пређе по спољашњем делу ушију; те тиме потре спољашњи и унутрашњи део ушију.
Корак 9: Прање ногу од почетка прстију до изнад чланака, три пута, а и чланци спадају у обавезно прање ногу.
Чланци су: две истакнуте кости на доњем делу поткољенице.
Корак 10: Пожељно је да муслиман након абдеста каже: „Сведочим да нема другог истинског бога осим Аллаха, јединог, Који нема судруга, и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик. Аллаху мој, учини ме једним од оних који се много кају и учини ме једним од оних који се много чисте“, на основу речи Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем: „Онај ко у потпуности узме абдест, а затим каже: ’Сведочим да нема другог истинског бога осим Аллаха, јединог, Који нема судруга, и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик. Аллаху мој, учини ме једним од оних који се много кају и учини ме једним од оних који се много чисте‘ – биће му отворено свих осам рајских врата. Моћи ће да уће у рај на било која врата.“ (Бележи Тирмизи)
Абдест се поништава у следећим случајевима:
1. Оно што излази из два стидна места попут урина, измета, ветра, семена и мезија.
2. Губитак разума дубоким сном, несвестицом, пијанством или лудилом.
3. Све што обавезује на велико купање (гусл), као што су џенабет, менструација и постпорођајно крварење.
Када човек обави физиолошку потребу, дужан је да уклони нечистоћу, чистом водом, што је најбоље, или нечим другим чиме се нечистоћа уклања, као што су каменчићи, папир, тканина и слично, под условом да то буде са три или више чистих потеза и нечим што је чисто и дозвољено.
Потирање по мествама и чарапама
Уколико се носе местве или чарапе, дозвољено је потирање по њима уместо прања ногу, под следећим условима:
1. Да их је обуо након потпуне чистоће од мале и велике обредне нечистоће.
2. Да су чисте, а не нечисте.
3. Да се потирање врши у тачно одређеном временском року.
4. Да су дозвољене, а не, на пример, украдене или отете.
Местве су оно што се обува на стопала од танке коже и слично, а слична им је и обућа која прекрива стопала. Чарапе су оно што човек обува на стопала од тканине и слично, а сличне су им и оне које се називају еш-шераб.
Мудрост прописаности потирања по мествама: Мудрост потирања по мествама је олакшица муслиманима којима је тешко скидати местве или чарапе и прати ноге, нарочито у зимском периоду и времену велике хладноће, као и на путовању.
Време потирања: За онога који борави у своме месту: један дан и једна ноћ (24 сата). За путника: три дана и три ноћи (72 сата).
Рачунање времена потирања почиње од првог потирања по мествама или чарапама након нечистоће.
Начин потирања по мествама или чарапама:
1. Поквасити руке.
2. Руком се пређе преко горњег дела стопала (од врхова ножних прстију до почетка потколенице).
3. Потре се десна нога десном руком, а лева нога левом руком.
Ствари које кваре (месх) потирање: 1. Када се појави разлог за велико купање (гусл). 2. Када истекне временски интервал.
Гусул (купање)
Ако мушкарац или жена имају однос, чак и ако не дође до избацивања сперме, или ако код њих у будном стању услед страсти дође до избацивања сперме, или се то деси током сна, обавезни су да се окупају како би могли обављати намаз или оно за шта је условљена чистоћа. Исто тако, када се жена очисти од хајза и нифаса, обавеза јој је да се окупа пре него што приступи обављању намаза или било ког другог чина за који је чистоћа услов.
Начин купања је следећи:
Да муслиман обухвати водом цело своје тело на било који начин, што укључује и испирање уста и носа. Када водом обухвати цело тело, уклоњена је велика нечистоћа и његова чистоћа је употпуњена.
Други, потпунији начин јесте онај по којем је поступао Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, а он је следећи:
1. Нијет уклањања ритуалне нечистоће.
2. Изговарање Бисмилле, прање руку три пута, затим прање полног органа.
3. Узети потпуни абдест онако како га муслиман узима за намаз.
4. Посуо би три пута воду на главу, тако да натопи корен косе.
5. Обухватање целог тела водом, почевши са прањем десне, а затим леве стране, уз трљање рукама како би вода допрла до свих делова тела.
Забрањено је особи у стању џунуба (правне нечистоће након интимног односа) чинити следеће, док се не обави гусл (обредно купање):
1. Намаз.
02. Таваф.
3. Дозвољен му је само пролазак кроз џамију без задржавања.
4. Додиривање Мусхафа.
5. Учење Кур'ана.
Тејемум
Ако муслиман не нађе воду, или је не може користити због болести и сличног разлога, а боји се да ће му проћи време за намаз, тада ће узети тејемум земљом.
Опис тејемума: једанпут ударити рукама по земљи, затим њима потрати само лице и шаке. Услов је да земља буде чиста.
Тејемум се квари због ових ствари:
1. Тејеммум се поништава стварима које кваре абдест.
2. Уколико се пронађе вода пре почетка обреда за који је узет тејеммум.
Молитва (намаз)
Аллах је муслиману прописао пет намаза у току дана и ноћи, а то су: сабах, подне, икиндија, акшам и јација.
Припремање за намаз
Када наступи време намаза, муслиман се чисти од мале и велике нечистоће, уколико је у стању велике нечистоће.
Велика нечистоћа је оно због чега је муслиман обавезан да се окупа.
Мала нечистоћа је оно због чега је муслиману обавезно узети абдест.
Муслиман обавља намаз у чистој одећи и на месту чистом од нечистоћа, а стидно место му је прекривено.
Муслиман се за време молитве украшава прикладном одећом и њоме покрива своје тело. Мушкарцу није дозвољено да током молитве открије било шта између пупка и колена.
Обавезно је да жена покрије цело своје тело у намазу, осим лица и шака.
Муслиман у току намаза не говори ништа осим онога што је прописано, пажљиво слуша имама и не осврће се. Ако не може запамтити оно што се учи у намазу, онда ће спомињати и славити Аллаха све док не заврши намаз. Дужан је да што пре научи како се обавља намаз и шта се у њему учи.
Да бисмо исправно обављали намаз, с Аллаховом дозволом, треба да следимо следеће кораке и да их се придржавамо:
Корак 1: Нијјет за обавезну молитву коју жели обавити, а његово место је срце.
Након што узмем абдест, окренути се према Кибли и клањати стојећи, уколико је особа у могућности.
Корак 2: Подижу се руке до висине рамена и изговорити: (Аллаху екбер), чинећи нијет да ступи у намаз.
Корак 3: Проучи се почетна дова која је пренесена, а једна од њих гласи: „Слављен нека си и хваљен, Аллаху, благословљено је Твоје име, узвишено је Твоје величанство, и нема истинског бога осим Тебе.“
Корак 4: Затражити заштиту код Аллаха речима: "Утичем се Аллаху од проклетог шејтана".
Корак 5: На сваком рекату учи се сура Ел-Фатиха: ,,Сва хвала припада Аллаху, Господару свих светова. Милостивом, Самилосном. Владару Судњега дана Само Тебе обожавамо и само од Тебе помоћ тражимо. Упути нас на прави пут; На пут оних којима си благодати Своје даровао, а не на пут оних на које си се расрдио, нити оних који су залутали.“
Затим кажем: ,,Амин“, шзо значи: Аллаху услишај.
Након Фатихе учи се нешто из Кур'ана само на првом и другом рекату сваког намаза, а то није обавезно, већ је у том делу велика награда.
Корак 6: Изговорити: „Аллаху екбер“, затим отићи на руку тако да леђа буду равна, а шакама раширених прстију обухватити колена. Потом на руку'у три пута казати: „Субхана раббијел-'Азим“.
Корак 7: Подићи се са руку'а, подижући руке до висине рамена и изговарајући: „Семи'аллаху лимен хамидех“. Након што се потпуно усправи, изговорити: „Раббена ве лекел-хамд“.
8. Изговорити: „Аллаху екбер“ и обавити сеџду на длановима, коленима, врховима стопала, челу и носу. На сеџди три пута изговорити: „Субхане Раббијел-е‘ала“.
Корак 9: Изговорити: „Аллаху екбер“ и подићо се са сеџде, седећи исправљених леђа на левом стопалу, док је десно усправљено, и казати три пута: „Господару, опрости ми!“
Корак 10: Казати: „Аллаху Екбер“ (Аллах је највећи) и учинити другу сеџду, исто као и прву.
Корак 11: Подићи се са сеџде изговарајући: „Аллаху екбер“, све док се потпуно не усправи, а остали рекати молитве се чине исто онако како се чинио први.
После другог реката подне, икиндија, акшам и јација-намаза, седне се на Први тешхехуд, а он гласи: ,,Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин, ешхеду ен ла илахе иллаллах, ве ешхеду енне мухаммеден абдуху ве расулуху.“ ,,Најлепши селами Аллаху, благослови; нека је селам на тебе, Веровесниче, Аллахова милост и Његова благодат; нека је мир и нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.“ Након тога устати на трећи рек'ат.
После задњег реката сваког намаза, треба сести и проучити задњи Тешеххуд: ,,Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин, ешхеду ен ла илахе иллаллах, ве ешхеду енне мухаммеден абдуху ве расулуху. Аллахумме салли 'ала Мухаммед ве 'ала али Мухаммед, кема саллејте 'ала Ибрахим ве 'ала али Ибрахим, иннеке хамидун меџид. Аллахумме барик 'ала Мухаммед ве 'ала али Мухаммед, кема баректе 'ала Ибрахим ве 'ала али Ибрахим, иннеке хамидун меџид.“ ,,Најлепши селами Аллаху, благослови; нека је селам на тебе, Веровесниче, Аллахова милост и Његова благодат; нека је мир и нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик. Аллаху мој, благослови Мухаммеда и породицу Мухаммедову, као што си благословио Ибрахима и породицу Ибрахимову. Ти си, уистину, хваљен и слављен. Аллаху мој, подари Свој благослов Мухаммеду и породици Мухаммедовој, као што си подарио благослов Ибрахиму и породици Ибрахимовој. Ти си, уистину, хваљен и слављен.“
Корак 12: Након тога предати селам на десну страну говорећи: „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“, а затим предзо селам и на леву страну говорећи: „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“, с намером да се изађе из намаза, и тиме је обавњен намаз.
Хиџаб (покривање) жене муслиманке
Узвишени Аллах каже: ,,О Веровесниче, реци својим супругама, и својим кћерима, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће најлакше да се препознају па неће да буду напаствоване. А Аллах прашта и самилостан је.“ [Ел-Ахзаб: 59]
Аллах је обавезао муслиманку на хиџаб и покривање свог аврета и читавог тела пред мушкарцима који јој нису махреми, и то одећом која је уобичајена у њеној земљи. Није јој дозвољено да скида свој хиџаб осим пред својим мужем или својим махремима, а то су они за које јој је трајно забрањена удаја: отац и његови преци, син и његови потомци, стричеви и ујаци, брат, синовац и сестрић, мајчин муж, свекар и његови преци, мужевљев син и његови потомци, брат по млеку и муж дојиље. Сродством по млеку забрањује се оно што се забрањује и крвним сродством.
Жена муслиманка у свом одевању води рачуна о неколико прописа:
Прво: Обухватање целог тела.
Друго: да то не буде одећа којом се жена украшава када је у присуству мушкараца који јој нису махреми.
Треће: Да не буде прозирна тако да се види њено тело.
Четврто: да буде широка, а не уска која описује њено тело.
Пето: да не буде намирисана ако ће пролазити поред странаца (мушкараца) који би осетили њен мирис.
Шесто: Да не личи на одећу мушкарца.
Седмо: да се не опонашају невернице у ношњи специфичној за њихове обреде или празнике.
Осмо: Да не буде одећа истицања.
Особине верника
Узвишени Аллах каже: ,,Прави су верници само они чија се срца страхом испуне кад се Аллах спомене, а кад им се речи Његове казују, веровање им повећају и ослањају се само на свога Господара.“ (Ел-Енфал, 2)
- Истину говори и не лаже.
- Испуњава уговоре и обећања.
- Приликом расправе не прелази меру.
- Чува поверење.
- Жели свом брату муслиману оно што жели сам себи.
- Да буде племенит.
– Чини добро људима.
- Одржава родбинске везе.
- Да буде задовољан Божјом одредбом, захваљује Му у срећи, а стрпи се у невољи.
- Одликује се стидом.
-Милостив је према створењима.
- Срце му је чисто од злобе, а удови сачувани од чињења неправде другима.
- Прашта људима.
- Не узима камату, нити послује њоме.
- Неће блудничити.
- Не конзумира алкохол.
- Лепо поступа према својим комшијама.
- Не чини неправду, нити издаје.
- Не краде нити вара.
- Чини добро својим родитељима, чак и ако нису муслимани, и покорава им се у добру.
- Своју децу одгаја у врлинама, наређује им верске обавезе, а забрањује им пороке и забране.
- Не опонашати немуслимане у њиховим верским особеностима, нити у обичајима по којима су постали препознатљиви.
- Каје се Аллаху и моли Га за опрост за своје пропусте и грехе.
Важна правила веровања муслимана
1. Аллах је наш Господар: нема истинског бога осим Њега; нема господара осим Њега нити божанства мимо Њега; ништа Му није слично и ништа Га не може спречити; и Он је Онај који све чује и Свевидећи.
2. Аллах је на небесима, изнад свих Својих створења, одвојен од њих. Његова узвишеност је апсолутна у сваком смислу: узвишеност Бића, узвишеност статуса и узвишеност надмоћи, а Он, Узвишени, све обухвата.
3. Потврђујемо оно што је Узвишени Аллах Себи потврдио од имена и својстава, или што Му је потврдио Његов посланик Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, негирамо оно што је Аллах Себи негирао или што Му је негирао Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем.
4. Узвишени Аллах услишава дове, испуњава потребе и поседује све. Нико осим Њега не наноси штету нити доноси корист, и роб не може без Њега ни једнога трена. Није дозвољено муслиману да упућује било који вид ибадета икоме другоме мимо Узвишеног Аллаха, као што су: дова, намаз, завет, приношење жртве, страх, нада, ослањање и други видови јавног или тајног ибадета. Ко год упути било који ибадет некоме другоме мимо Узвишеног Аллаха, тај је мушрик.
5. Највећи грех је ширк. Ко умре на њему, Аллах му је забранио рај и боравиште му је пакао, и то је грех који Аллах не опрашта ако роб умре чинећи га, а не покаје се.
6. Оно што је човека мимоишло, није му ни било суђено, а оно што га је задесило, није га могло мимоићи. Муслиман треба да верује у судбину и Аллахову одредбу, да буде задовољан одредбама Узвишеног Аллаха, те да хвали свога Господара и да Му захваљује у свакој ситуацији.
7. Наш посланик Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, је најбољи од свих људи и печат свих посланика. Он је заговорник чије ће се заузимање на Судњем дану прихватити. Узвишени Аллах га је узео за присног пријатеља као што је за присног пријатеља узео и Ибрахима, алејхисселам.
10. Наша књига је Часни Кур'ан, наднараван, неспорне веродостојности, чије је учење богослужење; објавио га је Узвишени Аллах нашем посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посредством Габријела, нека је мир с њим, првака међу анђелима, и сачувао га је од искривљавања и измене, као што је и рекао. ,,Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми да га сачувамо.“ [Ел-Хиџр: 9]
11. Најближи људи Аллаху су они који су Му најпокорнији и који највише следе Његов Закон. Нема предност Арап над оним који није Арап, нити онај који ни Арап над Арапом, нити белац над црнцем, нити црнац над белцем, осим по степену богобојазности. Људи су потомци Адамови, а Адам је од земље. Узвишени каже: ,,Најугледнији је код Аллаха онај који Га се највише боји.“ [Ел-Хуџурат, 13]
12. Муслиман верује у племените анђеле писаре и њихово постојање. Они су створења Узвишеног Аллаха, створени од светлости да Му служе. Међу њима су: Гаврил, задужен за Објаву; Михаил, задужен за кишу; Исрафил, задужен за пухање у рог; и Анђео смрти, задужен за узимање душа људи.
13. Муслиман верује у предзнаке Судњег дана, појаву Месиха Деџала, спуштање Исаа, сина Мерјеминог, алејхис-селам, са неба пред крај времена, и излазак Сунца са запада.
14. Муслиман верује у казну у кабуру (загробном животу) за онога ко је тога достојан, и у благодати кабура за онога ко је тога достојан, те у испитивање Мункира и Некира у његовом кабуру о његовом Господару, вери и Веровеснику, и да је кабур башта од рајских башти или провалија од паклених провалија.
15. Верује у проживљење и награду и казну за дела на Судњем дану, и да су рај и пакао створени и вечни.
16. Магија је неверство у Аллаха, није је дозвољено учити нити одлазити чаробњацима и варалицама, и муслиман не верује врачару нити гатару. Онај ко им поверује, постао је неверник у оно што је објављено Мухаммеду, саллаллаху алејхи ве селлем.
17. Муслиман воли асхабе Аллаховог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, воли оне који њих воле, а мрзи оне који њих мрзе, јер љубав према њима је вера и доброчинство, а мржња према њима је неверство и лицемерје. Рекао је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем: ,,Не псујте моје асхабе.“ (Бележи Муслим). А свако ко вређа или омаловажава некога од асхаба, Аллах био задовољан свима њима, јесте заблудели новотар.
16. Муслиман потврђује халифат након Аллаховог Посланика, нека је мир и благослов на њега и његову породицу: прво Ебу Бекру ес-Сиддику, нека је Аллах задовољан њим, дајући му предност и првенство над читавом заједницом, затим Омеру ибн Хаттабу, нека је Аллах задовољан њим, затим Осману, нека је Аллах задовољан њим, те Алији ибн Еби Талибу, нека је Аллах задовољан њим. Они су праведне халифе и упућени предводници.
17. Обреди су утврђени и ограничени; стога, није дозвољено испољавати побожност Узвишеном Аллаху било којим ибадетом, осим ако је он утврђен у Књизи Узвишеног Аллаха или сунету Његовог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем. И сваки ибадет који људи уведу након смрти Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, а који није био од његове праксе, јесте одбачена новотарија. Рекао је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем: „Ко у ову нашу веру уведе оно што није од ње, то је одбачено.“ (Бележи Бухари)
18. Прихватање ибадета зависи од два основна стуба, а то су: искреност према Узвишеном Аллаху у ибадету и слеђење Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, у њему. Дакле, ибадет неће бити примљен ако није учињен искрено ради Аллаха, нити ће бити примљен ако није у складу са праксом Аллаховог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем.
Моја срећа је у мојој вери исламу
Узвишени Аллах каже: ,,Оном ко чини добро, био мушкарац или жена, а верник је, Ми ћемо дати да проживи леп живот и заиста ћемо их наградити бољом наградом него што су заслужили.“ [Ен-Нахл: 97]
Једна од највећих ствари која уноси радост, спокој и срећу у срце муслимана јесте његова директна веза са својим Господаром, без посредника од живих, мртвих или кипова. Узвишени Аллах је у Својој племенитој Књизи споменуо да је Он увек близу Својим робовима, да их чује и услишава њихове дове, као што је Узвишени рекао: ,,А када те слуге Моје за Мене упитају, Ја сам, сигурно, близу: одазивам се молби молитеља када Ме замоли. Зато, нека се и они Мени одазову и нека верују у Мене, како би исправним путем кренули.“ [Ел-Бекара: 186] Узвишени нам је наредио да Му дову упућујемо и учинио је ову наредбу једним од највећих ибадета којим се муслиман приближава своме Господару, као што је Узвишени рекао: ,,Ваш Господар каже: ‘Помолите Ми се, и ја ћу вам се одазвати! Заиста, они који из охолости неће да Ме обожавају - ући ће, сигурно, понижени у Пакао.’“ [Гафир: 60] Муслиман је стално у потреби за својим Господаром, непрестано Му се моли, и приближава Му се побожним делима.
Узвишени Аллах нас је на овом свету створио ради величанствене мудрости и није нас створио узалуд; а то је да обожавамо само Њега, не сматрајући Му никога равним. Прописао нам је свеобухватну, божанску веру која уређује све аспекте нашег приватног и јавног живота. Овим праведним Законом сачувао је основне животне вредности, а то су: наша вера, наши животи, наша част, наш разум и наши имеци. Онај ко живи држећи се верских наредби и клонећи се забрана, сачувао је ове основне вредности и без сумње живи срећним и спокојним животом.
Веза муслимана с његовим Господаром је дубока; она уноси смиреност и душевни мир, осећај спокоја, сигурности и радости, и свест о присуству Господара Узвишеног, Његовој бризи и заштити Његовог слуге верника. Узвишени је рекао: ,,Аллах је заштитник оних који верују, изводи их из тмина на светло.“ [Ел-Бекара: 257]
Ова величанствена веза јесте дубоко духовно стање које човека испуњава уживањем у обожавању Милостивог и чежњом за сусретом са Њим, пружајући му велику сласт веровања (ар. иман).
То је сласт чији ужитак не може описати нико до онај ко ју је окусио чињењем добрих дела и избегавањем греха. Зато Посланик Мухаммед, саллаллаху алејхи ве селлем, вели: ,,Сласт веровања је осетио онај ко је задовољан Аллахом као Господаром, исламом као вером и Мухамедом као Послаником.“ (Бележи Муслим)
Заиста, када човек буде свестан сталног присуства пред својим Створитељем, спозна Га по Његовим лепим именима и узвишеним својствима, буде Га обожавао као да Га види, и буде искрен у свом обожавању Аллаха, не желећи тиме никог другог до Узвишеног Аллаха, проживеће добар и срећан живот на овом свету и имаће леп исход на будућем свету.
Чак се и жестина недаћа које задесе верника на овоме свету губи пред смиреношћу чврстог уверења, задовољством Аллаховом одредбом, захваљивањем Њему на свим Његовим одредбама, и добру и злу, и потпуним задовољством тиме.
Оно чему муслиман треба да тежи ради повећања своје среће и смирености јесте често спомињање Узвишеног Аллаха и учење Кур'ана, као што Узвишени каже: ,,Оне који верују и чија се срца, кад се Аллах спомене, смирују - а срца се, заиста, смирују кад се Аллах спомене.“ [Ер-Р'ад: 28] Што више муслиман спомиње Аллаха и учи Кур'ан, то му се повећава веза са Узвишеним Аллахом, чисти душа и јача веровање.
Исто тако, муслиман треба да ревносно учи о својој вери из исправних извора, како би обожавао Узвишеног Аллаха на исправан начин. О томе је Посланик, мир и благослов нека су на њега, рекао: ,,Тражење знања је обавеза сваком муслиману.“ Бележи га Ибн Маџе. Да буде предан и покоран наредбама Узвишеног Аллаха, Који га је створио, било да схвата њихову мудрост или не, јер Узвишени у Својој племенитој Књизи каже: ,,Кад Аллах и Посланик Његов нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по свом нахођењу да поступе. А ко Аллаха и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо с Правог пута.“ [Ел-Ахзаб: 36]
Нека је салават и селам на нашег веровесника Мухамеда, његову породицу, и све асхабе.
Related books
All books- Три основна начела и њихови докази59 језика
Три основна начела и њихови докази
Књига обрађује основне принципе које сваки муслиман мора научити: спознају Аллаха, вере Ислама и Посланика Мухамеда, нека је Аллахов благослов и мир над њим, и наглашава важност ових принципа у изградњи веровања и добрих дела, заснованих на кур'анским и хадиским доказима.
- Ислам - вера свих Аллахових посланика81 језика
Ислам - вера свих Аллахових посланика
Ислам представља преданост Узвишеном Аллаху, Створитељу свемира и његовом Управитељу, те покорност Њему кроз љубав и величање. Основа ислама је веровање у Аллаха, да је Он Створитељ, а да је све осим Њега створено, као и то да је Он Једини Који заслужује да буде обожаван, и нема судруга. Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Њега. Он има најлепша имена и најузвишеније особине, Он је апсолутно савршен. Он није родио и није рођен, нико Му раван није, и нико Му сличан није. Он се не утеловљује у било шта, нити се сједињује с било чим. Ислам је вера Узвишеног Аллаха Који од људи…
- Ислам - вера Господара свих светова80 језика
Ислам - вера Господара свих светова
У име Аллаха Милостивог, Самилосног Ко је твој Господар? Ово је најбитније питање које постоји и на које човек мора знати одговор. Наш Господар је Онај који је створио небеса и Земљу, и спустио с неба кишу, којом даје да ничу плодови и дрвеће. Све то служи као храна људима и животињама које се њоме хране. Он је Тај који нас је створио, наше претке и који је створио све што постоји. Он је Тај који одређује ноћ и дан. Ноћ је учинио временом за спавање и одмор, а дан за привређивање и стицање опскрбе. Он је Тај који нам је потчинио Сунце, Месец, звезде, мора, као и животиње, да њихово месо…
- Ко ме је створио? И зашто?75 језика
Ко ме је створио? И зашто?
Све указује на постојање Створитеља. Ко је створио небеса и земљу и сва величанствених створења, која се не могу обухватити људским разумом? Ко је створио овај прецизни и савршени ред на небу и Земљи? Ко је створио човека, подарио му слух, вид, разум и учинио га способним да стиче знање и спознаје стварност? Како објашњавамо ову прецизност у грађи твога тела и у органима живих бића? И ко их је створио? Како је могуће да овај величанствени космос функционише са својим законима тако савршено, без грешке, током векова?