„Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису појашњава да онај ко након завршеног фарз (обавезног) намаза проучи: 33 пута ''субханаллах'', што значи негирање да Узвишени Аллах има недостатака или мана. 33 пута ''елхамдулиллах'', што значи изношење похвале Узвишеном Аллаху потврдом Његових савршених својстава, које је попраћено љубављу и величањем Њега. 33 пута ‘Аллаху екбер’, што у преводу значи да је Аллах највећи и најузвишенији. Стотину се употпуњава речима: „Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул мулку ве лехул хамду ве хуве 'ала кулли шеј'ин кадир.“ Овај зикр означава да нема истинског бога који заслужује ибадет, мимо Аллаха, Који нема судруга, да само Њему припада потпуна власт и да само Он заслужује похвалу која се треба исказивати уз љубав и величање, те да је Он у стању све учинити, ништа Га не може спречити. Онај ко то каже, биће му избрисани греси и опроштени, чак и ако су бројни попут беле пене која се ствара на површини мора када се оно таласа и узбуркава.