Skip to content

„Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“

Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми кажи нешто најважније чега ћу се придржавати.“ Он му је рекао:

„Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“

«لاَ يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ».

Бележе ет-Тирмизи, Ибн Маџе и Ахмед.
Веродостојан
Коментар

Неки се асхаб пожалио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да много има добровољних добрих дела, толико да их не може стићи све урадити, због своје слабости. Па је затражио од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га упути на неко једноставно дело којим ће стећи огромне награде. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао га је да му језик константно буде влажан од спомињања Аллаха у свакој ситуацији. Да, на пример, изговара речи: „Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху)“, да тражи опроста од Узвишеног Аллаха, да учи дове, и тако даље.

Користи хадиса

Вредност устрајног и честог величања Узвишеног Аллаха.

Аллахова огромна благодат према робовима огледа се и у томе што је олакшао стицање награда.

Људи се разликују по томе колико су приграбили разних добрих дела.

Учестало и много спомињање Аллаха језиком; путем говора: субханаллах, елхамдулиллах, ла илахе иллаллах, Аллаху екбер; уколико се усагласи са срцем, то човеку може заменити бројна добровољна дела.

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је такав метод у одговарању на питања који је увек био прилагођен особи која је постављала питање, њеном стању, знању и потребама.

Рецензент

Суненут-Тирмизи (5/ 388) (3375).

Сунен Ибн Маџе (4/ 707) (3793).

Ахмедов Муснед (29/ 226) (17680).

Више... (8)

جامع العلوم والحكم في شرح خمسين حديثا من جوامع الكلم.

لابن رجب الحنبلي (2/ 510).

التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثًا النووية.

لإسماعيل الأنصاري (ص104).

فتح القوي المتين في شرح الأربعين وتتمة الخمسين.

للنووي وابن رجب (ص154).

الأحاديث الأربعون النووية وعليها الشرح الموجز المفيد.

لعبد الله بن صالح المحسن (ص93).