„Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“

Од Умму Селеме, мајке верника, нека је Аллах задовољан с њом, преноси се да је рекла:

„Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“ Умму Селема каже: „Када је умро Ебу Селеме, рекла сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је хиџру учинила ка Божијем Посланику, алејхисселам.’ Потом сам ипак изговорила ове речи, па ми је Аллах подарио за мужа Божијег Посланика, алејхисселам.’“

«مَا مِنْ مُسْلِمٍ تُصِيبُهُ مُصِيبَةٌ فَيَقُولُ مَا أَمَرَهُ اللهُ: {إِنَّا لِلهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ} [البقرة: 156]، اللَّهُمَّ أْجُرْنِي فِي مُصِيبَتِي، وَأَخْلِفْ لِي خَيْرًا مِنْهَا، إِلَّا أَخْلَفَ اللهُ لَهُ خَيْرًا مِنْهَا»، قَالَتْ: فَلَمَّا مَاتَ أَبُو سَلَمَةَ قُلْتُ: أَيُّ الْمُسْلِمِينَ خَيْرٌ مِنْ أَبِي سَلَمَةَ؟ أَوَّلُ بَيْتٍ هَاجَرَ إِلَى رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ إِنِّي قُلْتُهَا، فَأَخْلَفَ اللهُ لِي رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم.