„Нема скупине која устане са скупа на којем нису спомињали Аллаха, узвишен је Он, а да неће устати као да су били за трпезом на којој је била лешина магарца, и они ће због тога зажалити (што нису спомињали Аллаха).“
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Нема скупине која устане са скупа на којем нису спомињали Аллаха, узвишен је Он, а да неће устати као да су били за трпезом на којој је била лешина магарца, и они ће због тога зажалити (што нису спомињали Аллаха).“
«مَا مِنْ قَوْمٍ يَقُومُونَ مِنْ مَجْلِسٍ لَا يَذْكُرُونَ اللَّهَ فِيهِ إِلَّا قَامُوا عَنْ مِثْلِ جِيفَةِ حِمَارٍ، وَكَانَ لَهُمْ حَسْرَةً».
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, обавестио је да нема људи који седе на скупу, па се разиђу а да у њему нису споменули Аллаха, а да нису као они који су се окупили око леша магарца у смраду и нечистоћи. То је због тога што су се заокупили разговором, а не спомињањем Аллаха. Тај скуп ће им на Судњем дану бити разлог за жалост и непрестано кајање.
Упозорење на немар у спомињању Аллаха није ограничено само на скупове, већ обухвата и друге ситуације. Ен-Невеви је рекао: „Не препоручује се ономе ко је седео на неком месту да га напусти пре него што у њему спомене Аллаха Узвишеног.“
Жалост која ће их задесити на Судњем дану било због пропуштене награде јер нису искористили то време у покорности Аллаху, било због греха и казне ако су време провели у непослушности према Аллаху.
Ово упозорење важи ако је тај немар у дозвољеним стварима, па шта рећи о забрањеним скуповима у којима има оговарања, клеветања и других греха?!
Ебу Давудов Сунен (7/ 221) (4855).
Више... (4)
بهجة الناظرين شرح رياض الصالحين.
لسليم الهلالي (2/ 120).
نزهة المتقين شرح رياض الصالحين.
لمجموعة من الباحثين (1/ 654).
Цитирано у књигама
3 КњигеВише... (2)
- الذكر والدعاء والعلاج بالرقي من الكتاب والسنة"ما من قوم يقومون من مجلس لا يذكرون الله فيه، إلا قاموا عن مثل جيفة حمار، وكان لهم حسرة" .
- رياض الصالحينرياض الصالحين مع فوائد وهدايات - 4«مَا مِنْ قَوْمِ يَقومُونَ مِنْ مَجْلِسٍ لا يَذْكُرُونَ اللهَ تعالىٰ فِيهِ، إلا قَامُوا عَنْ مِثلِ جِيفَةِ حِمَارٍ، وكانَ لَهُم حَسرَةً».