„Роб је најближи своме Господару док је на сеџди (спустити чело на тло приликом молитве), па упућујте што више."

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да је човек најближи своме Господару у тренутку када чини сеџду услед тога што најчаснији део свога тела ставља на земљу, понизно и скрушено се покоравајући Узвишеном Аллаху. Поред тога, Посланик нас упућује да што више упућујемо дову док смо на сеџди. На тај начин човек исказује скрушеност Узвишеном, речју и делом.