من خلقني؟ ولماذا؟

Све указује на постојање Створитеља.

Ко је створио небеса и земљу и сва величанствених створења, која се не могу обухватити људским разумом?

Ко је створио овај прецизни и савршени ред на небу и Земљи?

Ко је створио човека, подарио му слух, вид, разум и учинио га способним да стиче знање и спознаје стварност?

Како објашњавамо ову прецизност у грађи твога тела и у органима живих бића? И ко их је створио?

Како је могуће да овај величанствени космос функционише са својим законима тако савршено, без грешке, током векова?

Ко је тај који је успоставио законе који управљају светом — животом и смрћу, размножавањем живих бића, сменом дана и ноћи, променама годишњих доба?

Да ли је овај свет настао сам од себе? Или је дошао ниоткуда? Или је случајност?

Зашто човек верује у постојање ствари које не види? (Као што су: разум, дух, осећања и љубав) Зар није природно да види њихове трагове? Како онда човек може негирати постојање Створитеља овог величанственог космоса, док види његова створења, трагове његовог деловања и милости?

Ниједан човек неће прихватити када му се каже да је ова кућа настала сама од себе, без некога ко ју је изградио. Или када му се каже да је непостојање створило ову кућу. Како онда неки људи могу веровати да је овај величанствени свет настао без Створитеља? Како један разуман човек може прихватити да је ова савршеност и складност света настала случајно?

Узвишени Аллах је рекао: „Да ли су створени без Творца или су они сами створитељи? Да ли су створили небеса и земљу? Не, него су они они који не верују.“ (Ет-Тур, 32.)

Аллах, Слављени и Узвишени је рекао:

Постоји један Господар и Створитељ, који има многа имена и особине које указују на Његову величину и савршенство. Међу Његовим именима су: „Творац, Милостиви, Опскрбитељ, Племенити, и најпознатије име: Аллах", а значи: Једини достојан обожавања.

Рекао је Узвишени Бог у племенитом Кур'ану: „Реци: Он је Аллах, Један! Аллах је Сведржитељ (Es-Samed) Није родио и рођен није, И нико Му раван није!“ (Ел-Ихлас, 1-4)

Узвишени Аллах је рекао: „Аллах је, нема истинског бога осим Њега, Живи и Вечни! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је све што је на небесима и на Земљи! Ко је тај ко се може пред Њим заузимати без Његовог допуштења?! Он зна шта је било пре и шта ће бити после њих, и они не могу обухватити од Његовог знања осим колико Он жели. Његов Курсиј обухвата и небеса и Земљу и Њему није тешко одржавати их! Он је Свевишњи и Величанствени!“ (Ел-Бекара, 255.)

Особине Господара, узвишен нека је Он

Господар је тај ко је створио Земљу и потчинио је створењима за коришћење. Он је тај ко је створио небеса и сва величанствена створења која се на њима налазе. Он је створио Сунце, Месец и смењивање дана и ноћи. Све ово савршенство и прецизност указују на Његову величанственост.

Господар је тај који нам је потчинио ваздух без којег нема живота. Он је тај који нам шаље кише и потчинио нам је мора и реке, и то је Он, који нам даје храну. Ми смо беспомоћни без Његове снаге. Он је тај који чини да наша крв тече у нашим венама и да наша срца куцају, од дана нашег рођења па све до смрти.

Узвишени Аллах је рекао: „Аллах вас извлачи из утроба ваших мајки док још ништа не знате, и даје вам слух, вид и разум – да бисте били захвални.“ (Ен-Нахл, 78.)

Господar који се обожава мора бити савршен.

Обдарени смо разумом да бисмо схватили Његову величину и усадио је у нас природу која указује на Његову савршеност, и да Он не може бити мањкав и крњав.

Обожавање мора бити усмерено само Богу, јер је Он једини потпуно достојан обожавања. Свако ко обожава некога поред Њега, обожава некога ко је несавршен, склон смрти и нестајању.

Онај ко се обожава не може бити ни човек, ни идол, ни дрво, ни животиња.

Разуман човек не може да обожава ништа осим савршеног, па како може обожавати створење које је ниже од њега самог?

Господар не може бити ембрион у утроби жене и не може се родити као што се рађају деца.

Господар је тај који је створио све, а све што је створено је у Његовој власти и под Његовим надзором. Нико не може нашкодити људима без Његове воље, нити га неко може мучити или понизити.

Господар не може умрети.

Господар је онај који не заборавља, не спава и не једе храну. Он је величанствен и не може имати ни жену ни дете. Творац поседује својства величине и никада не може бити описан недостатком или потребом. Сви свети текстови који приписују нешто што није достојно Божије величине, приписујући Му људске слабости, су искривљени текстови. Истинска објава је она која је дошла преко Мојсија, Исуса и других Божијих посланика, мир и благослов нека су на њих.

Узвишени Аллах каже: „О људи, наведен вам је пример, па га послушајте! Они које, мимо Бога, призивате, не би могли створити ни муву, па макар се сви окупили да је створе. А ако би им мува нешто узела, не би могли то повратити од ње; слаб је и онај који тражи и онај од кога се тражи.“ „Они не величају Аллаха онако како Га треба величати, а Аллах је, уистину, Силан и Свемоћан.“ (Ел-Хаџ, 73-74.)

Да ли је разумно да нас Створитељ остави без објаве?

Да ли их је створио узалудно, а Он је Мудри и Свезнајући?

Да ли је могуће да нас је Бог, који нас је створио оваквим савршеним редом и хармонијом, оставио без сврхе или да нас није упутио на одговоре на најважнија питања која нас муче, као што су: „Зашто смо овде? Шта се дешава након смрти? И која је сврха живота?“

Не, него је Бог послао посланике да нам открију сврху нашег постојања и шта Он жели од нас.

Па је Бог послао посланике да нам покажу да само Он заслужује да буде обожаван. Да нас подуче како да Га обожавамо, да нам саопште Његове заповести и забране и да нас поуче племенитим вредностима које су наше животе учиниле испуњеним доброчинствима и благословима.

Бог је послао многе посланике, попут Нуха (Ноја), Ибрахима (Аврама), Мусе (Мојсија) и Исе (Исуса), и дао им знакове и чуда као доказе њихове истинитости, потврђујући да су они заиста послани од Створитеља.

Последњи посланик је био Мухамед, мир и благослов Божји нека су на њега, коме је Бог објавио Узвишени Кур'ан.

Овај посланик нам је јасно објаснио да је живот само испит, и да ће прави живот доћи након смрти.

За оне који верују у Бога и не приписују Му судруге, и који верују у све посланике, Бог је припремио Рај. А за невернике који су обожавали неког другог поред Бога, или порицали било ког од Божјих посланика, спремљена је ватра џехеннемска.

Узвишени Аллах је рекао:

Каже Узвишени Бог: „О потомци Адамови! Када вам дођу посланици од вас који вам казују Моје ајете, па ко се буде бојао и поправио се, неће имати страха нити ће жалост осетити. А они који поричу наше ајете и над њима се охоле, биће становници Ватре, и у њој ће вечно боравити.“ (Ел-Еа'раф, 35-36.)

Узвишени Аллах је рекао: „Мислите ли да смо вас узалуд створили и да нам се нећете вратити?“ (Ел-Му'минун, 115.)

Кур'ан Часни

Кур'ан Часни је Божија Реч коју је Узвишени Бог објавио последњем посланику, Мухамеду. То је највеће чудо које потврђује истинитост Мухамедовог посланства, мир и благослов Божји нека су на њега. Његови су прописи праведни и његове су обавести истините. Бог је изазвао људе да саставе нешто слично Кур'ану, чак и једну суру, али нису били у стању да то учине, упркос лепоти стила и савршенству израза. Кур'ан садржи бројне разумске доказе и научне чињенице које потврђују да ова књига не може бити људско дело, већ Божја Реч.

Зашто је било много посланика?

Бог је слао посланике од почетка времена како би позивали људе своме Господару, преносили им Његове заповести и забране. Њихова порука је увек била једна: обожавање само Бога, без икаквог идолопоклонства. И сваки пут када би један народ скренуо са правог пута, или изопачио Божију поруку, Бог би слао новог посланика да исправи тај народ и врати их на исправан пут, на природу која је у складу са вером у јединство Бога и послушност Његовој вољи. Посланства су се настављала све док није дошао последњи посланик, Мухамед, мир и благослов Божји нека су на њега, који је донео вечити закон намењен свим људима до Судњег дана. Са Мухамедом је завршена објава Божијег закона, који је комплетан и коначан. Бог је сачувао ову објаву од било какве измене или изопачености, и она ће остати важна до краја времена.

Зато ми муслимани верујемо у све Божије посланике и свете књиге, као што нас је Бог томе научио.

Рекао је Узвишени Аллах: „Посланик верује у оно што му је објављено од његовог Господара, а и верници; свако од њих верује у Аллаха, Његове анђеле, Његове Књиге и Његове посланике. ‘Ми не правимо разлику између Његових посланика!’ И говоре: ‘Чујемо и покоравамо се! Опраштај нам, Господару наш! Kod Тебe је коначно одредиште!’“ (Ел-Бекара, 285.)

Особа не може бити верник док не поверује у све посланике

Онај који је послао посланике јесте Бог, и ко год пориче једну поруку од њих, тај пориче све њих. Нема већег греха од одбацивања поруке од Бога и Његове објаве. Стога, за улазак у Рај неопходно је веровање у све посланике.

Дужност сваког човека у овом времену је да верује у све Божије посланике, а неће се сматрати верником осим ако поверује у последњег од њих, Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њега, и следи његову поруку.

У Кур'ану се спомиње да је онај ко пориче било којег Божијег посланика исти као и онај који пориче Бога и сматра лажним Његову објаву.

Прочитајте следећи ајет: „Они који не верују у Бога и Његове посланике, и желе да направе раздвоје између Бога и Његових посланика говорећи: ‘У неке верујемо, а у неке не верујемо’, и желе да изаберу неки пут између тога, они су уистину неверници, и Ми смо за невернике припремили понижавајућу казну.“ (Ен-Ниса', 150-151.)

Шта је то ислам?

Ислам је преданост Богу Узвишеном кроз монотеизам, послушност Његовим заповестима, и покорност Његовим прописима уз срчано задовољство и прихватање.

Бог је слао посланике са истом поруком: позивање у обожавање само Бога, који нема судруга.

Ислам је вера свих пророка, иако су њихови шеријатски прописи били различити. Муслимани данас су они који се држе истине са којом су дошли сви Божији посланици, а порука ислама у овом времену је порука истине. Бог је послао Ибрахима, Мојсија и Исуса, а последњи од свих је био Мухамед, мир и благослов Божји нека су на њих. Ислам је коначан закон који замењује све претходне шеријате.

Све религије које људи данас следе, осим ислама, су религије које су људи створили или су то некада биле Божанске религије, али су их људи изопачили. Тако су постале мешавина сујеверја, митова, наслеђених прича и људских обичаја. Што се тиче вере муслимана, она је јасна и једноставна, без нејасноћа и погрешака. Погледајте у Кур'ан, који је једна иста књига за све муслимане широм света.

Каже Узвишени Бог у Кур'ану:

„Реците: Верујемо у Бога и у оно што је нама објављено, и у оно што је објављено Ибрахиму, Исмаилу, Исхаку, Јакову и потомцима, и у оно што је дато Мојсију, Исусу и другим веровесницима од њиховог Господара. Ми не правимо разлику међу њима и ми смо Њему покорни. А ко буде желео веру мимо ислама, неће му бити прихваћена и он ће на оном свету бити међу изгубљенима.“ (Али Имран, 84-85.)

Шта муслимани верују о Исусу, мир над њим?

Муслимани верују да је Исус, мир над њим, Божији посланик, и да га морамо поштовати и прихватити његову мисију. Он је позивао људе да обожавају само Бога, који нема судруга. Муслимани верују да су и Исус и Мухамед (мир над њима обојицом) били посланици, и обојица су послати да људе воде Божијим путем и путем који води до Раја.

Муслимани верују да је Исус, мир над њим, један од највећих посланика које је Бог послао човечанству, и верују да је рођен на чудесан начин. У Кур'ану се наводи да је Исус створен на без оца, слично као Адам који је створен без оца и мајке, што је било Божије чудо. Бог је моћан да уради шта хоће.

Муслимани такође верују да Исус није бог, нити Божији син, и да није страдао на крсту, већ га је Бог уздигао к Себи. На крају времена, Исус ће се вратити на Земљу као праведан судија и живеће у складу са исламским учењем, заједно са верујућим муслиманима.

У Кур'ану је такође наведено да је Исусова порука, као и порука свих других посланика, била једна: монотеизам, веровање у једног Бога и овожавање само Њега. Муслимани верују да је хришћанска верзија Библије измењена и да садржи супротности, што доказује разноликост верзија Јеванђеља и постојање контрадикција у њима.

Бог нам је рекао да је Исус обожавао свога Господара и никада није тражио од било кога да Га обожава. Он је само позивао свој народ да обожава свог Створитеља, али је шејтан (ђаво) навео хришћане да обожавају Исуса. Бог нам у Кур'ану каже да никоме неће опростити ако на Судњем дану стане пред Њега као неко ко је обожавао другога поред Бога. Исус ће на Судњем дану сведочити против оних који су га обожавали, говорећи да им никада није тражио да га обожавају, већ само Бога. Један од доказа за то је Божији говор у Кур'ану:

„О следбеници Књиге, не претерујте у свом веровању и не говорите о Аллаху ништа осим истине. Месија, Исус, син Маријин, само је Аллахов посланик, Његова реч коју је Он Марији доставио и душа (послата) од Њега. Зато верујте у Аллаха и Његове посланике и не говорите: ‘Тројица су!’ Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог; узвишен је Он да би имао дете! Његово је све што је на небесима и на Земљи, и Аллах је довољан као заштитник.“ (Ен-Ниса', 171.)

Узвишени Аллах каже: „А када Аллах рече: ‘О Исусе, сине Маријин, јеси ли ти говорио људима: Прихватите мене и моју мајку као два бога поред Аллаха?’ Исус рече: ‘Слава Теби! Нисам имао право да говорим оно на шта немам право. Да сам то рекао, Ти би то знао. Ти знаш шта је у мојој души, а ја не знам шта је у Твојој души. Ти си, заиста, Познавалац свега скривеног.’“ (Ел-Ма'иде, 116.)

Ко жели спас на другом свету, мора да прихвати ислам и следи посланика Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њега.

Једна од истина коју су сви веровеснци и посланици говорили јесте да ће на Судњем дану бити спашени само они који су веровали у Бога и нису му приписивали судруга, те који су следили све веровеснике и посланике. Они који су живели у времену посланика Мојсија и поверовали у његову поруку, сматрају се муслиманима. Међутим, након што је Бог послао Исуса, следбеници Мојсија морали су да поверују у Исуса и следе га. Ако су одбили веру у Исуса, нису се сматрали верницима, јер су тиме порекли посланика који је дошао након Мојсија. Након што је Бог послао Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њега, свака особа мора да верује у његову поруку и следи га. Бог је послао Мухамеда као последњег посланика, и сви они који не прихвате његову поруку и не верују у његову мисију, нису верници и биће кажњени на Судњем дану.

Није довољно рећи да особа поштује муслимане, да је добра према њима или да чини добра дела као што су милостиња и помагање сиромашнима, ако не верује у Бога и Његове посланике. Мора се веровати у Бога, Његове књиге, Његове посланике, и у Судњи дан да би се спасило на другом свету. Нема већег греха од приписивања судруга Богу и одбацивања објаве коју је послао преко посланика Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њега. Јевреји и хришћани који су чули за Мухамедову посланичку мисију, а одбили да верују у њега и ислам, биће у Вечном паклу на оном свету, осуђени на вечно проклетство. Узвишени Аллах каже:

„Заиста, они који не верују, било да су следбеници Књиге или многобошци, биће у ватри пакленој и вечно ће у њој боравити. Они су најгори створови.“ (Ел-Бејјина, 6.)

Након што је објављена последња Божија порука, свака особа која чује за ислам и поруку посланика Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њега, мора да поверује у њега и следи његову мисију и шеријат. Онај ко одбије ову последњу поруку неће бити прихваћен од стране Бога, и биће међу изгубљенима на оном свету. Један од доказа за то је Божији говор у Кур'ану:

„А ко буде желео веру мимо ислама, неће му бити прихваћена и он ће на оном свету бити од губитника.“ (Али Имран, 85.)

Узвишени Бог је рекао: „О следбеници Књиге, дођите да се окупимо око речи која је заједничка и вама и нама: да не обожавамо никог осим Аллаха, да Му не приписујемо судруге и да једни друге не узимамо за господаре поред Бога. Ако се окрену, реците: ‘Сведочимо да смо муслимани.’“ (Али Имран, 64.)

Шта ми је потребно да будем муслиман?

Да би неко прихватио ислам, мора веровати у следећих шест стубова вере:

1. Вера у Аллаха Узвишеног: Вера да је Аллах једини Створитељ, Одржалац и Господар свега што постоји. Он нема судруга, жене или деце и једини је достојан обожавања.

2. Вера у анђеле: Анђели су Божија створења створена од светлости, која извршавају Његове заповести и објављују Његову вољу посланицима.

3. Вера у све Божије књиге: Ово укључује веру у све Божије објаве, као што су Тора и Јеванђеље, с тим да је Кур'ан последња објава и најузвишенија књига.

4. Вера у све посланике: Мора се веровати у све Божије посланике, укључујући Ноја, Абрахама, Мојсија, Исуса и последњег посланика Мухамеда, мир и благослов Божји нека су на њих све. Сви су они носили исту поруку монотеизма.

5. Вера у Судњи дан: Муслимани верују у Судњи дан када ће Бог оживети све људе, од првих до последњих, и судити им. Верници ће ући у Рај, док ће неверници бити кажњени и бачени у пакао.

6. Вера у предодређење (кадер): Муслимани верују да је Бог предодредио све што се догодило и што ће се догодити у будућности. Бог зна све и записано је све што је Он пожелео и створио.

Ислам је пут среће

Ислам је вера свих пророка, и није вера која је намењена само Арапима.

Ислам је пут истинске среће, како у овом свету, тако и у вечном животу.

Ислам је једина вера која испуњава духовне и телесне потребе човечанства и нуди решења за све проблеме.

Каже Узвишени Бог:

„Сиђите из њега сви заједно, једни другима ћете бити непријатељи! Па ако вам дође упутство од Мене, ко буде следио Моје упутство, неће залутати и неће бити несрећан. А ко окрене леђа Мојој опомени, њему ће живот бити тежак и на Судњем дану ћемо га оживети слепог.“ (Та-ха, 123-124.)

Шта добијам уласком у ислам?

Улазак у ислам носи са собом велике користи, међу којима су:

Победа и част на овом свету: да човек буде Божији роб, а не роб страсти, шејтана и телесних пожуда.

Највећа победа на оном свету: спас од ватре Пакла и улазак у Рај, где ће Бог бити задовољан верницима и живеће вечно у његовим благодатима.

Верници који уђу у Рај живеће у вечним уживањима, без смрти, болести, патње или туге. Добиће све што пожеле.

У Рају имају благодати које ниједно око није видело, ниједно ухо није чуло, и које ниједан човек не може замислити.

Каже Узвишени Бог: „Ко чини добро дело, био мушкарац или жена, а верник је, дароваћемо му леп живот и наградићемо га најбољом наградом за оно што је чинио.“ (Ен-Нахл, 97.)

Шта губим ако одбијем ислам?

Човек ће изгубити највеће знање и спознају, а то је знање и спознаја Бога. Изгубиће веру у Бога, који даје истинску сигурност и спокој, како на овом свету тако и на оном свету.

Човек ће пропустити прилику да упозна највећу књигу коју је Бог објавио човечанству – Кур'ан, и неће имати веру у ову велику књигу.

Изгубиће прилику да буде у друштву највећих посланика, и уместо да буде у Рају, биће са шејтанима (сотоном), криминалцима и тиранима у ватри пакленој. Лоша кућа и зле комшије!

Каже Узвишени Бог:

„Реци: Највећи губитници су они који ће изгубити себе и своје породице на Дан судњи. Ето, то је највећи губитак! Над њима ће бити надстрешнице од ватре, а и испод њих надстрешнице; тиме Аллах застрашује робове Своје. О, робови Моји, бојте се Мене!“ (Ез-Зумер, 15-16.)

Не одлажи одлуку

Овај свет није вечан дом,

Све његове лепоте и задовољства ће нестати,

Доћи ће дан када ће свако бити позван на одговорност за све што је учинио – то је Судњи дан. Каже Узвишени Бог: „И Књига ће бити постављена, па ћете видети преступнике како стрепе због онога што је у њој. И рећи ће: ‘Тешко нама, каква је ово књига, не оставља ни мало ни велико дело, све је побројано!’ И наћи ће оно што су чинили, и никоме неће бити неправда учињена.“ (Ел-Кехф, 49.)

Бог је рекао да ако човек не прими ислам, његова судбина ће бити вечни боравак у Паклу.

Велики губитак није нешто маловажно, већ је заиста велика ствар. „Ко буде тражио веру мимо ислама, неће му бити прихваћена, и на оном свету ће бити од губитника.“ (Али Имран, 85.)

Ислам је једина вера коју Бог прихвата, и ниједна друга вера неће бити прихваћена.

Бог нас је створио и Њему се враћамо, а овај свет је наш испит.

Запамти: живот је кратак као сан, и нико не зна када ће умрети.

Како ћеш одговорити своме Створитељу када те буде питао на Судњем дану: зашто ниси следио истину? Зашто ниси следио последњег пророка?

Шта ћеш одговорити свом Господару на Судњем дану, када те је већ упозорио на последице неверовања у ислам и обавестио те да је судбина неверника вечна пропаст у огњу?

Каже Узвишени Бог: „Они који не верују и поричу наше знаке биће становници Пакла, и у њој ће вечно боравити.“ (Ез-Зумер, 2.)

Нема оправдања за одбацивање истине и слепо слеђење предака

Бог нам је рекао да многи људи одбијају да прихвате ислам из страха од своје околине и културе у којој живе.

Многи одбијају ислам јер не желе да промене своја веровања и наслеђе које су добили од својих предака. Они се чврсто држе онога што су наследили, а многе од њих спречава фанатизам и оданост ономе што су научили, чак и када је то погрешно.

За све њих неће бити оправдања пред Богом, и они ће на Судњем дану стајати беспомоћни пред Божијим судом.

Нема оправдања за некога ко каже да ће остати атеиста јер је рођен у атеистичкој породици. Такав човек мора користити разум који му је Бог дао и размишљати о величанствености небеса и Земље. Разум који је Бог подарио човеку треба да га води ка спознаји да је овај универзум створен. Као што човек не обожава камење и идоле које су обожавали његови преци, тако мора да тражи истину и размишља о томе како може обожавати нешто што не чује, не види и не користи му.

Исто тако, хришћанин који верује у ствари које су у супротности са природним разумом и логиком мора себи поставити питање: како Бог може имати сина и како је могуће да Бог дозволи да његов син буде разапет због грехова других људи? Како је праведно да неко ко није згрешио пати због туђих грехова? Како је могуће да Бог, који је свемогућ, не може опростити људске грехе без тога да његов син буде убијен? Зар Бог није довољно моћан да заштити свог сина?

Разуман човек треба да следи истину и не сме слепо да следи своје претке и њихова погрешна уверења.

Каже Узвишени Бог: „А када им се каже: Дођите ка Божијој Објави и ка Посланику, они одговарају: Довољно нам је оно на чему смо затекли наше претке! А шта ако су њихови преци били без знања и без упуте?“ (Ел-Ма'иде, 104.)

Шта треба да учини онај који жели да прихвати ислам, али се плаши реакције своје околине?

Ако неко жели да прихвати ислам, али страхује од своје околине, може прихватити ислам и у тајности, док му Бог не омогући боље услове за живот. Онда може слободно обзнанити своју веру.

Обавезно је да одмах прихватиш ислам, али не мораш о томе обавештавати своју околину или јавно обзнанити своју веру ако би то представљало опасност за тебе.

Знај да ћеш, прихватањем ислама, постати брат милионима муслимана широм света. Можеш потражити помоћ у локалним џамијама или исламским центрима, где ће ти понудити савет и подршку.

Каже Узвишени Бог:

„И ономе ко се Бога боји, Он ће из сваке тешкоће наћи излаз и подариће му опскрбу одакле се и не нада.“ (Ет-Талак, 2-3.)

О племенити читаоче!

Зар није најважније задовољити Бога, твог Створитеља Који ти је подарио све благодати? Он је тај који ти је давао храну док си био ембрион у утроби твоје мајке и који ти сада даје ваздух који удишеш. Да ли је задовољство људи важније од Божијег задовољства?

Зар спасење и успех на овом и оном свету не заслужују жртву свих лажних задовољстава овог пролазног света?

Не допусти да те твоја прошлост спречи да се исправиш и чиниш оно што је исправно.

Буди прави верник данас! Не дозволи шејтану да те одврати од слеђења истине.

Каже Узвишени Бог:

„О људи, дошао вам је доказ од Господара вашег, и објавили смо вам светлост јасну. Они који верују у Бога и Њега се чврсто држе, биће уведени у Његову милост и доброту, и упутиће их на прави пут.“ (Ен-Ниса', 174-175.)

Јеси ли спреман да донесеш најважнију одлуку у свом животу?

Ако ти све што си до сада прочитао делује логично и ако си признао истину у свом срцу, онда је време да направиш први корак ка томе да постанеш муслиман. Желиш ли да примим ту одлуку и помогнем ти да донесеш најбољу одлуку у свом животу и научим те како да постанеш муслиман?

Не дозволи својим гресима да те спрече у томе да прихватиш ислам. Бог нам је у Кур'ану рекао да опрашта све грехе човеку када прими ислам и покаје се своме Створитељу. Чак и након што прихватиш ислам, ако будеш починио неке грехе, запамти да смо ми људи, а не анђели, и сви правимо грешке. Оно што Бог тражи од нас је да се искрено покајемо и тражимо Његов опрост. А када Бог види да си пожурио да прихватиш истину и уђеш у ислам изговарајући два шехадета, Он ће ти помоћи да оставиш остале грехе. Онај ко се окрене Богу и следи истину, Бог ће га упутити ка још већем добру. Зато не оклевај да уђеш у ислам сада.

Од доказа за то јесу речи Узвишеног: „Реци неверницима: Ако се покајете, биће вам опроштено све што је било.“ (Ел-Енфал, 38.)

Шта треба да учиним да постанем муслиман?

Прихватање ислама је једноставно и не захтева никакве церемоније или формалне обреде, нити присуство других људи. Потребно је само да човек искрено изговори два сведочења, чиме постаје муслиман. То се постиже када кажете: „Сведочим да нема другог бога осим Аллаха и сведочим да је Мухамед Божији посланик.“ Ако можете то да изговорите на арапском, то је одлично. Ако вам је тешко, можете то рећи на свом матерњем језику, а касније научити арапски изговор. Најважније је да ове речи изговорите искрено и са убеђењем. Након тога, потребно је да се посветите учењу о својој новој вери, која ће вам донети срећу на овом свету и спасење на оном.

За више информација о исламу, препоручујем да погледаш веб сајт: https://byenah.com/sr

Линк за превод значења Кур'ана на језику...:

А како би научио како се практикује ислам, препоручујемо ти да посјетиш сајт: https://byenah.com/sr