السؤال
س٣: اقرأ سورة العاديات وفسرها.
- Проучи суру Ел-'Адијат и протумачи је.
الجواب
ج:سورة العاديات وتفسيرها:
بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ
﴿وَٱلۡعَٰدِيَٰتِ ضَبۡحٗا 1
فَٱلۡمُورِيَٰتِ قَدۡحٗا 2
فَٱلۡمُغِيرَٰتِ صُبۡحٗا 3
فَأَثَرۡنَ بِهِۦ نَقۡعٗا 4
فَوَسَطۡنَ بِهِۦ جَمۡعًا 5
إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لِرَبِّهِۦ لَكَنُودٞ 6
وَإِنَّهُۥ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٞ 7
وَإِنَّهُۥ لِحُبِّ ٱلۡخَيۡرِ لَشَدِيدٌ 8
۞ أَفَلَا يَعۡلَمُ إِذَا بُعۡثِرَ مَا فِي ٱلۡقُبُورِ 9
وَحُصِّلَ مَا فِي ٱلصُّدُورِ 10
إِنَّ رَبَّهُم بِهِمۡ يَوۡمَئِذٖ لَّخَبِيرُۢ 11﴾
[العاديات: ١-١١].
التفسير:
- ﴿وَٱلۡعَٰدِيَٰتِ ضَبۡحٗا1﴾:
أقسم الله بالخيل التي تجري حتى يُسْمَع لنَفَسِها صوتٌ من شدة الجري.
- ﴿فَٱلۡمُورِيَٰتِ قَدۡحٗا2﴾:
وأقسم بالخيل التي تُوقِد النار بحوافرها إذا لامست بها الصخور لشدة وقعها عليها.
- ﴿فَٱلۡمُغِيرَٰتِ صُبۡحٗا3﴾:
وأقسم بالخيل التي تُغِير على الأعداء وقت الصباح.
- ﴿فَأَثَرۡنَ بِهِۦ نَقۡعٗا4﴾:
فحركن بجريهنّ غبارًا.
- ﴿فَوَسَطۡنَ بِهِۦ جَمۡعًا5﴾:
فتوسّطن بفوارسهنّ جَمْعًا من الأعداء.
- ﴿إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لِرَبِّهِۦ لَكَنُودٞ6﴾:
إن الإنسان لمَنُوع للخير الذي يريده منه ربه.
- ﴿وَإِنَّهُۥ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٞ7﴾:
وإنه على منعه للخير لشاهد، لا يستطيع إنكار ذلك لوضوحه.
- ﴿وَإِنَّهُۥ لِحُبِّ ٱلۡخَيۡرِ لَشَدِيدٌ8﴾:
وإنه لفرط حبه للمال يبخل به.
- ﴿۞ أَفَلَا يَعۡلَمُ إِذَا بُعۡثِرَ مَا فِي ٱلۡقُبُورِ9﴾:
أفلا يعلم هذا الإنسان المغترّ بالحياة الدنيا إذا بعث الله ما في القبور من الأموات وأخرجهم من الأرض للحساب والجزاء أن الأمر لم يكن كما كان يتوهم؟!
- ﴿وَحُصِّلَ مَا فِي ٱلصُّدُورِ10﴾:
وأُبْرِز وبُيِّن ما في القلوب من النيات والاعتقادات وغيرها.
- ﴿إِنَّ رَبَّهُم بِهِمۡ يَوۡمَئِذٖ لَّخَبِيرُۢ11﴾:
إن ربهم بهم في ذلك اليوم لخبير، لا يخفى عليه من أمر عباده شيء، وسيجازيهم على ذلك.
О: Сура Ел-Адијат и њен тефсир:
,,У име Аллаха, Милостивог, Самилосног.
,,Тако ми оних који дахћући јуре,
па варнице севају
и зором нападају,
и ту дижу прашину
па ту сви заједно у средину продиру.
Човек је, заиста, своме Господару незахвалан,
и сам је он, заиста, томе сведок,
и он је, заиста, у љубави према овосветским добрима безобзиран.
А зар он не зна да ће, када гробови буду преврнути сa оним што је у њима,
и када изађе на видело оно што је у срцима,
њихов Господар ће тог Дана, сигурно, све о њима да зна?!"
[Ел-Адијат: 1-11]
Ет-тефсир - тумачење
Бог се куне коњима који трче па се чује њихов глас и дисање због брзине трчања.
И куне се коњима који трчећи снажно по камењу праве варнице својим копитама.
И куне се коњима који рано јутром нападају непријатеља.
И својим трчањем покрећу и дижу прашину.
Па у средину гомиле неверника упадају са својим коњаницима.
Заиста човек својом незахвалношћу спречава добро које од Њега Господар жели.
Он је сведок томе што спречава добро, и јасно му је да то не може да негира.
Он, уистину, веома претерује у љубави према иметку, шкртарећи га.
А зар овај човек који је обманут овосветским животом не зна да, када гробови буду преврнути и када Бог из њих проживи људе ради обрачуна, ситуација неће бити онако како је замишљао.
И када буду испољене намере и уверења која су у срцима.
Тога Дана ће Бог о свему бити обавештен, јер Њему ништа није скривено и Он ће их за њихове поступке обрачунати онако како су заслужили.