Skip to content

السؤال

س٣: اقرأ سورة العاديات وفسرها.

  1. Проучи суру Ел-'Адијат и протумачи је.

الجواب

ج:سورة العاديات وتفسيرها:

بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

﴿وَٱلۡعَٰدِيَٰتِ ضَبۡحٗا 1

فَٱلۡمُورِيَٰتِ قَدۡحٗا 2

فَٱلۡمُغِيرَٰتِ صُبۡحٗا 3

فَأَثَرۡنَ بِهِۦ نَقۡعٗا 4

فَوَسَطۡنَ بِهِۦ جَمۡعًا 5

إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لِرَبِّهِۦ لَكَنُودٞ 6

وَإِنَّهُۥ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٞ 7

وَإِنَّهُۥ لِحُبِّ ٱلۡخَيۡرِ لَشَدِيدٌ 8

۞ أَفَلَا يَعۡلَمُ إِذَا بُعۡثِرَ مَا فِي ٱلۡقُبُورِ 9

وَحُصِّلَ مَا فِي ٱلصُّدُورِ 10

إِنَّ رَبَّهُم بِهِمۡ يَوۡمَئِذٖ لَّخَبِيرُۢ 11﴾

[العاديات: ١-١١].

التفسير:

  1. ﴿وَٱلۡعَٰدِيَٰتِ ضَبۡحٗا1﴾:

أقسم الله بالخيل التي تجري حتى يُسْمَع لنَفَسِها صوتٌ من شدة الجري.

  1. ﴿فَٱلۡمُورِيَٰتِ قَدۡحٗا2﴾:

وأقسم بالخيل التي تُوقِد النار بحوافرها إذا لامست بها الصخور لشدة وقعها عليها.

  1. ﴿فَٱلۡمُغِيرَٰتِ صُبۡحٗا3﴾:

وأقسم بالخيل التي تُغِير على الأعداء وقت الصباح.

  1. ﴿فَأَثَرۡنَ بِهِۦ نَقۡعٗا4﴾:

فحركن بجريهنّ غبارًا.

  1. ﴿فَوَسَطۡنَ بِهِۦ جَمۡعًا5﴾:

فتوسّطن بفوارسهنّ جَمْعًا من الأعداء.

  1. ﴿إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لِرَبِّهِۦ لَكَنُودٞ6﴾:

إن الإنسان لمَنُوع للخير الذي يريده منه ربه.

  1. ﴿وَإِنَّهُۥ عَلَىٰ ذَٰلِكَ لَشَهِيدٞ7﴾:

وإنه على منعه للخير لشاهد، لا يستطيع إنكار ذلك لوضوحه.

  1. ﴿وَإِنَّهُۥ لِحُبِّ ٱلۡخَيۡرِ لَشَدِيدٌ8﴾:

وإنه لفرط حبه للمال يبخل به.

  1. ﴿۞ أَفَلَا يَعۡلَمُ إِذَا بُعۡثِرَ مَا فِي ٱلۡقُبُورِ9﴾:

أفلا يعلم هذا الإنسان المغترّ بالحياة الدنيا إذا بعث الله ما في القبور من الأموات وأخرجهم من الأرض للحساب والجزاء أن الأمر لم يكن كما كان يتوهم؟!

  1. ﴿وَحُصِّلَ مَا فِي ٱلصُّدُورِ10﴾:

وأُبْرِز وبُيِّن ما في القلوب من النيات والاعتقادات وغيرها.

  1. ﴿إِنَّ رَبَّهُم بِهِمۡ يَوۡمَئِذٖ لَّخَبِيرُۢ11﴾:

إن ربهم بهم في ذلك اليوم لخبير، لا يخفى عليه من أمر عباده شيء، وسيجازيهم على ذلك.

О: Сура Ел-Адијат и њен тефсир:

,,У име Аллаха, Милостивог, Самилосног.

,,Тако ми оних који дахћући јуре,

па варнице севају

и зором нападају,

и ту дижу прашину

па ту сви заједно у средину продиру.

Човек је, заиста, своме Господару незахвалан,

и сам је он, заиста, томе сведок,

и он је, заиста, у љубави према овосветским добрима безобзиран.

А зар он не зна да ће, када гробови буду преврнути сa оним што је у њима,

и када изађе на видело оно што је у срцима,

њихов Господар ће тог Дана, сигурно, све о њима да зна?!"

[Ел-Адијат: 1-11]

Ет-тефсир - тумачење

Бог се куне коњима који трче па се чује њихов глас и дисање због брзине трчања.

И куне се коњима који трчећи снажно по камењу праве варнице својим копитама.

И куне се коњима који рано јутром нападају непријатеља.

И својим трчањем покрећу и дижу прашину.

Па у средину гомиле неверника упадају са својим коњаницима.

Заиста човек својом незахвалношћу спречава добро које од Њега Господар жели.

Он је сведок томе што спречава добро, и јасно му је да то не може да негира.

Он, уистину, веома претерује у љубави према иметку, шкртарећи га.

А зар овај човек који је обманут овосветским животом не зна да, када гробови буду преврнути и када Бог из њих проживи људе ради обрачуна, ситуација неће бити онако како је замишљао.

И када буду испољене намере и уверења која су у срцима.

Тога Дана ће Бог о свему бити обавештен, јер Њему ништа није скривено и Он ће их за њихове поступке обрачунати онако како су заслужили.