Skip to content

не прође ни поред једне камиле, а да јој не отргне огрлицу са врата.“

Преноси се од Ебу Бешира ел-Енсарија, Аллах био задовољан њиме, да је

једном приликом био са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на путовању, те је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је послао изасланика док су људи боравили у својим шаторима и поручио му је да не прође ни поред једне камиле, а да јој не отргне огрлицу са врата.“

أَنَّهُ كَانَ مَعَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ، قَالَ: فَأَرْسَلَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَسُولًا -وَالنَّاسُ فِي مَبِيتِهِمْ-: «لَا يَبْقَيَنَّ فِي رَقَبَةِ بَعِيرٍ قِلَادَةٌ مِنْ وَتَرٍ أَوْ قِلَادَةٌ إِلَّا قُطِعَتْ».

Бележе ел-Бухари и Муслим.
Веродостојан
Коментар

Када је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био на путовању док су боравили у шаторима, послао је једног човека наредивши му да скине огрлице које су биле закачане на камилама, свеједно да ли оне садржавале струну, било струна којом се веже лук (за стрелу) или звоно или нанула. Ово су људи пре качили како би се заштитили од урока па им је наређено да то све стргну с обзиром да хамајлије и талисмани не могу од човека одагнати урок, те да су корист и штета искључиво у Аллаховим рукама.

Значење речи

وتر: مفرد أوتار، وهو ما يشد به القوس كانت العرب تعلقه تتقي به العين.

قلادة: ما يعلق في رقبة البعير وغيره، كالجرس والنعل، بنية دفع العين.

Користи хадиса

Забрањено је качити струне и огрлице како би се наводно стекла нека корист или отклонила штета, јер то представља многобоштво.

Нема сметње да се завеже огрлица без струне ради украса или да би се јахаћа животиња водила или везала њом.

Обавеза је осудити лоше поступке сходно могућностима.

Обавеза је везати срце за Аллаха, Једног и Јединог Који нема саучесника.

Рецензент

Сахихул-Бухари (4/ 59) (3005).

Сахиху Муслим (3/ 1672) (2115).

Више... (6)

القول المفيد على كتاب التوحيد.

لابن عثيمين (1/ 179).

الملخص في شرح كتاب التوحيد.

لصالح الفوزان (ص77).

الجديد في شرح كتاب التوحيد.

لمحمد القرعاوي (ص89).