Енциклопедија Посланикових хадиса

„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“

„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“

„Две особине међу људима су неверство: вређање неког због његовог порекла и нарицање за умрлим.“

„Мунафик (лицемер) је попут сметене (изгубљене и залутале) овце, која се двоуми између два стада: сада се приклони и приђе једном, а сада другом.”

"Између човека и многобоштва (ширка) и неверства је остављање намаза.“

„Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”

„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

„Код кога се нађу следеће четири особине тај је прави лицемер, а код кога се нађе нека од ових особина онда тај има особине лицемера, и такав ће остати све док не остави ту особину: када му се нешто повери он изневери, када говори лаже, када обећа не испуни, и када се расправља бестидно се расправља.“