Сажетак животописа посланика Мухаммеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега
Припрема Увод У име Аллаха, хвала Аллаху, и нека су благослов и мир на последњег Веровесника, а затим: Ово је сажета биографија првака веровесника и посланика, печата свих посланика и првака свих синова Адемових. Он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је најбољи узор и диван пример, великан коме свет није видео равног, јер је његов карактер био Кур'ан. Када је мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, упитана о карактеру Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казала је: ,,Зар не учиш Кур'ан?“ ,,Учим“, одговори он. ,,Његов морал је био Кур'ан.“, узврати му…
These files are generated automatically from the book's text; their layout may differ from the printed edition.
Сажетак животописа посланика Мухаммеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега
Припрема
Научни одбор Удружења за исламски садржај на различитим језицима.
Увод
У име Аллаха, хвала Аллаху, и нека су благослов и мир на последњег Веровесника, а затим:
Ово је сажета биографија првака веровесника и посланика, печата свих посланика и првака свих синова Адемових. Он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је најбољи узор и диван пример, великан коме свет није видео равног, јер је његов карактер био Кур'ан. Када је мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, упитана о карактеру Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казала је: ,,Зар не учиш Кур'ан?“ ,,Учим“, одговори он. ,,Његов морал је био Кур'ан.“, узврати му она. Бележи га Муслим. И каже Узвишени: ,,И, заиста, твој морал је величанствен.“ [Ел-Калем: 4]
Ми читамо његов племенити животопис како бисмо из њега узели савет и поуку; јер је он наш предводник на кога се угледамо у веровању, делима и речима, поступајући по речима Узвишеног Аллаха: ,,Ви у Аллаховом Посланику имате диван узор за оног који се нада Аллаховој милости и награди на Будућем свету и који често Аллаха спомиње.“ [Ел-Ахзаб: 21]
Овaj животопис тј. сиру смо написали једноставним и приступачним стилом, који одговара одраслима, а погодан је за подучавање деце. Написана је наративним стилом који обједињује догађаје из сире и истицање њихових поука, а обликовали смо је у виду систематски распоређених лекција како би се олакшало њено разумевање и усвајање.
У њој смо се усредсредили на основе животописа и његове најважније догађаје, без детаљисања, који почињу од његовог рођења до његове смрти, нека је на њега благослов и мир.
Молимо Узвишеног Аллаха да ово дело буде од користи, да га прими као добро дело, и да опрости нама и вама.
Прва лекција: Циљеви посланица
Све божанске поруке имају заједничке узвишене циљеве, који се могу сажети у следећем:
Први циљ: Позивање створења да обожавају Аллаха Јединог и да напусте обожавање свега мимо Њега. Узвишени каже: ,,Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: „Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!“ [Ел-Енбија': 25]
Други циљ: Извођење људи из тмина неверства и многобоштва у светло монотеизма. Аллах каже: ,,Аллах је заштитник оних који верују, изводи их из тмина на светло, а онима који не верују заштитници су лажна божанства, одводе их са светла у тмине! То су становници Ватре и у њој ће вечно да остану.“ [Ел-Бекаре, 257] И каже Узвишени: ,,Њоме Аллах упућује на путеве спаса оне који настоје да стекну Његово задовољство и изводи их, дозволом Својом, из тмина на светло и упућује их на прави пут.“ [Ел-Маиде: 16]
Трећи циљ: Да створења не прихватају једна друга за господаре поред Аллаха. Узвишени Аллах каже: ,,Реци: ,,О ви којима је дата Књига, дођите да се окупимо уз речи које ми и ви узајамно делимо: да никога осим Аллаха не обожавамо, да Му у обожавању ништа не придружујемо, и да једни друге, поред Аллаха, боговима не сматрамо!“ Па, ако се они окрену, ви реците: „Будите сведоци да смо ми муслимани!“ [Али Имран: 64], И каже Узвишени: ,,Он вам не наређује да анђеле и веровеснике сматрате божанствима. Зар да вам наређује неверовање, након што сте постали Њему предани?!“ [Али Имран: 80]
Четврти циљ: Неверовање у тагута тј. лажна божанства. Каже Узвишени: „... Онај ко не верује у лажна божанства а верује у Аллаха, држи се за најчвршћу везу, која неће да се прекине. А Аллах све чује и све зна.“ [Ел-Бекаре: 256] Стога муслиман мора веровати да све што се обожава мимо Аллаха је неисправно божанство.
Пети циљ: Одрицање од ширка тј. многобоштва и његових следбеника. Рекао је Узвишени: ,,Имате добар узор у Авраму и у онима који су са њим били кад су своме народу казали: „Ми са вама немамо ништа, а ни са онима које ви, уместо Аллаха, обожавате, ми вас се одричемо, и непријатељство и мржња између нас стално ће да се јавља све док не будете у Аллаха, Њега Јединог, веровали...“ [Ел-Мумтехане: 4]
Сви су веровесници, нека је Аллахов мир на њих, позивали своје народе у ове величанствене темеље.
Шести циљ: Да вера у потпуности буде посвећена Аллаху. Каже Узвишени: ,,И борите се против њих док смутња не ишчезне и док само Божја вера не остане. Ако се они окане, па заиста Аллах добро види шта они раде.“ [Ел-Енфал: 39] И каже Узвишени: ,,Он је послао Свога Посланика са упутом и истинитом вером да би је уздигао изнад свих вера. А Аллах је довољан Сведок!“ [Ел-Фетх: 28] Стога створења не чине чисто обожавање тј. ибадет осим кроз ислам. Узвишени каже: ,,А онај ко жели неку другу веру поред ислама, неће му бити примљена, и он ће на другом свету да буде међу губитницима.“ [Али Имран: 85]
Седми циљ: Поступање по Аллаховом шеријату у свим питањима верског и овосветског живота, и да људи не следе ниједан други закон мимо Аллаховог закона. Узвишени Аллах каже: ,,Зар они да имају ортаке који им прописују да верују оно што Аллах није наредио? Да није Речи одлуке, њима би већ било пресуђено. А неверницима, заиста, припада болна патња.“ [Сура Еш-Шура: 21]
Друга лекција: Увод у веровесников животопис
Прво: Дефиниција веровесниковог животописа:
То је наука која се бави свим оним што нам је пренесено о животопису Посланика, нека је Аллахов благослов и мир над њим, његовом суннету, његовим физичким и моралним особинама, његовим војним походима и извидницама, од његовог рођења до његовог пресељења Узвишеном Пријатељу.
Друго: Плодови проучавања животописа и његова важност:
1. Остваривање сведочења посланства: јер се упознавањем животописа Посланика, нека је Аллахов благослов и мир над њим, сагледавањем његових стања и слеђењем његовог пута, робу повећава веровање, убеђење и остваривање сведочења „да је Мухаммед Аллахов Посланик“.
2. Узор и пример: Да Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, буде путоказ којим се водимо и пример који следимо у свим питањима нашег живота. Узвишени каже: ,,Ви у Аллаховом Посланику имате диван узор за оног који се нада Аллаховој милости и награди на Будућем свету и који често Аллаха спомиње.“ [Ел-Ахзаб: 21]
3. Разумевање Часног Кур'ана: Животопис је практична примена ајета Узвишене Књиге, јер је његов морал, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био Кур'ан, и преко њега се спознаје контекст објављивања и циљеви Објаве.
4. Разумевање Посланиковог суннета: кроз његове ставове и поступке, нека је Аллахов благослов и мир на њега, разјашњавају нам се значења његових хадиса и њихова практична примена.
5. Усађивање љубави према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јер љубав долази са сазнањем, а нема пута ка сазнању његове вредности и његовог великог угледа осим упознавањем са детаљима његовог живота и његовом пожртвовању.
6. Узимање поуке и промишљање: како би се извукле лекције и поуке из његовог живота, нека је Аллахов благослов и мир на њега; јер је он узор у стрпљивости приликом искушења, захвалности на благодатима и постојаности у сваком стању.
7. Постизање среће на оба света: нема спаса на овом свету нити успеха на Будућем свету осим слеђењем његових стопа и угледањем на његову упуту.
Треће: Пракса исправних претходника у изучавању животописа.
Добри претходници су спознали вредност ове науке, те су водили бригу о њој као што су водили бригу о племенитом Кур'ану:
Зејнул-Абидин Алија бин Хусејн бин Алија, Аллах био задовољан њима, је рекао: ,,Били смо подучавани војним походима Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његовим војним одредима, као што смо подучавани некој сури из Кур'ана.
Исмаил ибн Мухаммед ибн Са'д ибн Еби Веккас, нека је Аллах задовољан њима, вели: ,,Мој отац нас је подучавао војним походима Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и говорио је: ‘О синови моји, ово су славна дела ваших предака, зато не дозволите да се изгуби спомен на њих.’“ [Видети: Збирка о моралу преносиоца хадиса и правилима понашања његових слушалаца од Ел-Хатиба ел-Багдадија 2/287-288]
Трећа лекција: Племенито порекло Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега
1. Његова лоза с очеве стране
Он је дарована милост и указана благодат: Ебул-Касим Мухаммед син Абдуллаха, син Абдул-Мутталиба, син Хашима, син Абдул-Менафа, син Кусајја, син Килаба, син Мурре, син Ка'ба, син Луејја, син Галиба, син Фихра, син Малика, син Ен-Надра, син Кинане, син Хузејме, син Мудрике, син Илијаса, син Мудара, син Низара, син Ме'адда, син Аднана.
Ово племенито порекло сеже до Божјег посланика Јишмаила, Аврамовог сина, нека је на њих обојицу Божји мир и благослов.
2. Његово порекло са мајчине стране:
Она је: Амина бинт Вехб, син Абд Менафа, син Зухре, син Килаба сина Мурре, а порекло његове мајке спаја се са пореклом његовог оца код претка „Килаба сина Мурре”, што указује на то да је његово порекло из најугледнијих и најчистијих курејшијских породица са обе стране.
Поуке и користи:
1. Његово порекло, нека је Аллахов благослов и мир на њега, веже се за оца веровесника Аврама, мир над њим, што потврђује континуитет веровесништва у овом благословеном стаблу.
2. Његово порекло, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је најчасније порекло уопште, најчистијег и најбољег рода, а Аллах га је одабрао из најбољих племена и најплеменитијих породица. Пример тога су речи Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: “Аллах је од Јишмаилова потомства одабрао Кинану. Од Кинане је одабрао племе Курејш. Од племена Курејш одабрао је Хашимову породицу. Од те породице је одабрао мене.“ Бележи га Муслим.
Трећа лекција: Рођење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његово одрастање:
Смрт његовог оца: Отац му је умро док је он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био плод у мајчиној утроби.
Његово рођење: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рођен је у Меки у Години слона, у понедељак. Постоји разилажење у одређивању датума и месеца овог дана, па је речено: другог дана ребиул-еввела, речено је и трећег, речено је и деветог, речено је и десетог, речено је и дванаестог. Такође је речено да је рођен у саферу, а речено је и у ребиул-ахиру.
Његове дојиље: Дојиле су га Халима ес-Са'дија и Сувејба, робиња његовог ујака Ебу Лехеба, која га је прва задојила након његове мајке, а одгајала га је Умму Ејмен, Берека ел-Хабешија, штићеница његовог оца.
Догађај отварања груди: Десио се кад је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био дете у пустињи Бену Са'да; дошао му је анђео Гаврило, мир над њим, док се играо с децом, а било му је близу четири године, те му је отворио груди и из њих извадио угрушак. Тад је рекао: ,,Ово је ђавољи удео у теби“, потом је опрао његово срце у златној посуди Зем-зем водом.“ Бележи га Муслим.
Смрт његове мајке и деде: Мајка му је умрла када је имао шест година, па је бригу о њему преузео његов деда Абдул-Мутталиб, затим је и он умро када је он имао осам година, па је након њега бригу о њему преузео његов стриц Ебу Талиб.
Поуке и користи:
1. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рођен је као сироче, а мајка му је умрла док је био мали, и у томе је утеха за онога ко је остао без оца или мајке у детињству, а тим пре за онога ко је остао без њих у одраслом добу.
2. Аллахова брига над Његовим Послаником од његовог детињства; о чему говоре и речи Узвишеног Аллаха: ,,Зар ниси био сироче, па ти је Он уточиште пружио.“ [Ед-Духа: 6] То јест: нашао те је и без мајке и без оца, родитељи су ти умрли а ти ниси био у стању да се сам о себи бринеш, па ти је Аллах пружио заштиту и сачувао те, и учинио да бригу о теби преузме твој деда Абдул-Мутталиб, а затим, када је твој деда умро, бригу о теби преузео је твој стриц Ебу Талиб.
3. Треба да знамо да је Аллах истински Заштитник и Онај који води бригу о робу. Овај Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одрастао је као сироче, па му је Аллах одредио онога ко ће преузети бригу о њему, затим га је послао људима и учинио га најбољим од свих Адемових потомака и узором свим световима.
4. Чистота срца Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и божје чување од ђавољих сплетки још од његовог детињства. Аллах Узвишени припремио га је за посланство очистивши његово срце физички и духовно.
5. Нема веродостојних предаја од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нити његових асхаба, Аллах био задовољан њима, по питању тачног утврђивања ноћи његовог рођења нити његовог дана, нити обележавања истог или одређивања посебног ибадета тог дана; стога је свако добро у слеђењу њихове упуте и остављању онога што нису чинили.
Четврта лекција: Живот Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пре посланства. То је период који је претходио Објави, у којем он није био ни веровесник ни посланик.
Аллахова заштита Његовог Посланика: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, одрастао је далеко од обичаја доба незнања и њиховог идолопоклонства; никада се није поклонио кипу, није пио алкохол, и никада није учинио развратно дело. Имао је најлепше понашање од свих људи и био је најискренији у говору, све док није постао познат као „Истинољубиви и Поверљиви” међу својим народом; одржавао је родбинске везе, указивао част гостима и помагао сиромашнима.
Прво путовање у Шам: Путовао је са својим стрицем Ебу Талибом у Шам када је имао дванаест година.
Фиџарски рат: Учествовао је у њему у својој двадесетој години, а водио се између Курејшија и Кинане против Кајс 'Ајлана. Улога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у њему је била да додаје стреле својим стричевима како би они њима гађали.
Заклетва-фудул: присуствовао је овој заклетви у којој су се меканска племена заветовала на помоћ сваком обесправљеном све док му се не врати његово право.
Рад и стицање иметка: Чувао је овце становницима Меке уз накнаду, а затим је по други пут отпутовао у Шам, тргујући иметком Хадиџе, Аллах био задовољан њом.
Његова женидба: Када је Хадиџа, нека је Аллах задовољан њоме, видела његово поштење и благослов који се спустио на његову трговину, пожелела је да се уда за њега, те ју је оженио када је имао двадесет и пет година.
Његова самоћа и обреди: Волео је самоћу и клањао се Аллаху у пећини Хира, где је са собом носио залихе хране и пића, а потом би тамо боравио неколико ноћи, све док му није објављена Објава.
Обнова градње Кабе: Када је имао тридесет и пет година, Курејшије су обновиле градњу Кабе и спорили су се око тога ко треба да постави Црни камен на његово место, тако да су се умало сукобили. Зато су се договорили да за судију изаберу првог који уђе међу њих, а то је био Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Када су га видели, рекли су: „Ово је Поверљиви, задовољни смо његовом пресудом.” Он је Црни камен положио на платно и наредио поглаварима свих племена да ухвате за крајеве платна, а затим га је подигао својом племенитом руком и поставио на његово место.
Поуке и користи:
1. Божје чување Његовог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, од многобоштва и греха пре посланства, што представља један од предзнака и доказа његовог веровесништва.
2. Био је, нека је Аллахов благослов и мир на њега, познат као истинољубив и поверљив, и ове особине су биле најјачи доказ његове искрености; јер онај ко се чувао лажи према људима, немогуће је да лаже на Аллаха.
3. Вредност истине и поузданости: то су највећа својства верника, и помоћу њих човек стиче поверење људи и њихову љубав.
4. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, водио је рачуна о дозвољеном стицању иметка и раду својим рукама, те је чувао овце и трговао иметком, што нас учи залагању и предузимању узрока.
5. Понизност: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није се стидео да спомене да је чувао овце након што је постао веровесник, како би нас подучио да је рад част; рекао је, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Аллах није послао ниједног веровесника, а да он није својевремено чувао овце.“ Бележи га Бухари.
6. Зрелост разума: Његов став приликом постављања Црног камена доказао је изванредну оштроумност и мудрост у спречавању крвопролића и задовољавању свих, а то је предлог који је измакао великим поглаварима курејшијских племена.
Пета лекција: Почетак објаве и њено спуштање Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Почетак објаве: Први знаци објаве и посланства почели су када је Божији Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, напунио четрдесет година.
Истинити снови: Први увод у објаву били су „истинити снови”; сваки сан који би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уснио, остварио би се на јави, јасно као зора.
У пећини Хира: Док се он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, осамљивао и посвећивао ибадету у пећини Хира, дошао му је анђео Гаврило, мир над њим, са објавом од Узвишеног Аллаха.
Анђео Гаврило, мир над њим, дошао му је и рекао: „Читај“, а Посланик је одговорио: „Не знам читати.“ То се поновило три пута, а трећи пут му је Гаврило проучио почетак поглавља Ел-Алек: ,,Читај са именом твога Господара Који ствара,1 ствара човека од угрушка. 2 Читај, племенит је твој Господар,3 Који подучава перу 4 Који човека подучава ономе што не зна.“ 5 [Ел-Алек: 1-5] Ово су били први одломци Кур'ана који су објављени.
Подршка Хадиџе, нека је Аллах задовољан њоме, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када се вратио супрузи Хадиџи дрхтећи од тежине догађаја, и испричао јој шта се десило, а она га је охрабрила речима: ''Тако ми Бога, Бог те никада неће осрамотити. Ти одржаваш родбинске везе, говориш истину, помажеш слабима, дарујеш сиромашне, гостопримљив си и помажеш људима у невољи.“
Прекид Објаве, а затим њено поновно објављивање: Објава је прекинута на кратак период, а затим је након тога објављен почетак суре Ел-Муддессир: ,,О ти покривени.1 Устани и упозоравај 2 и свога Господара величај! 3 И одећу своју очисти!4 И кипова се клони!“5 [Ел-Муддессир: 1-5]
Поуке и користи:
1. Четрдесета година: Аллах је одабрао ово доба за спуштање објаве, јер оно представља врхунац зрелости разума и снаге схватања, као што Узвишени каже: ,,...Па кад своју зрелост достигне и кад достигне четрдесет година...“ [Ел-Ахкаф: 15]
2. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, провео је међу својим народом четрдесет година пре посланства, те је његов племенити живот међу њима био највећи доказ истинитости његовог посланства и позива.
3. Аллах је припремио свог посланика за величанствену мисију објаве истинитим сновима и омилио му осамљивање.
4. Веома је важно да муслиман издвоји време у којем ће се осамити са својим Господаром ради спомињања Аллаха и размишљања о Његовом царству и власти.
5. Утицај добре супруге: јасно се огледа у поступку Хадиџе, нека је Аллах задовољан њоме, и утехи коју је пружила своме мужу, те је она диван узор у пружању подршке и ослонца у тешким тренуцима.
6. Закључивање Хадиџе, нека је Аллах задовољан њоме, на основу врлина Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ће га Аллах сачувати; јер су врхунске моралне вредности узрок спаса од зла.
7. Прво што је наређено Посланику у сури Ел-Мудессир јесте позивање у Аллахов монотеизам и упозорење на многобоштво; јер је монотеизам основа вере и најважнија обавеза.
Рекао је Имам Табери, Аллах му се смиловао, у свом коментару приликом тумачења овог ајета: А Његове речи: ,,Устани и упозоравај“ Узвишени каже Свом веровеснику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега: ,,Устани из свог сна и упозори свој народ на Аллахову казну,“ оне који су чинили многобоштво према Аллаху и обожавали друге мимо Њега.
Шеста лекција: Позивање Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у Меки.
Тајно позивање: Позивање у Меки је започело у тајности и трајало око три године; прва од жена која је прихватила ислам била је његова супруга Хадиџа бинт Хувејлид, од мушкараца Ебу Бекр ес-Сиддик, од дечака Алија ибн Ебу Талиб, од ослобођених робова Зејд ибн Харис, а од робова Билал ел-Хабеши, Аллах био задовољан њима.
У позив Ебу Бекра поверовала је одабрана скупина асхаба, међу којима су: Осман бин Аффан, Абдуррахман бин Авф, Са'д ибни Еби Веккас, Сеид бин Зејд и Ебу Убејде ибни ел-Џеррах.
Дарул-еркам: Први муслимани су се окупљали са Божијим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у кући Еркама ибн Ебил-Еркама како би учили о питањима своје вере и обожавали Аллаха, далеко од очију многобожаца.
Јавно позивање: Потом је Узвишени Аллах наредио Своме посланику да јавно позива истини, па Узвишени Аллах каже: ,,Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и незнабожаца се клони.“ [Ел-Хиџр: 94] Потом му је Узвишени Аллах наредио да позове своју породицу и родбину, па је Узвишени рекао: ,,И упозоравај своју најближу родбину.“ [Еш-Шу'ара: 214] Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обратио се људима, позивајући их у монотеизам, доносећи радосну вест о Рају онима који верују, и упозоравајући на Ватру оне који не верују.
Узнемиравање од стране многобожаца и прва хиџра тј. напуштање Меке бежећи од многобожаца и ради очувања и практиковања вере: Када су муслимани јавно испољили своју веру, појачало се узнемиравање и злостављање многобожаца према њима кроз исмевање и мучење, те је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дозволио својим асхабима хиџру у земљу Абесинију, како би сачували своју веру.
Божја заштита Његовог Посланика: Многобошци су желели да убију Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па га је Аллах заштитио његовим стрицем Ебу Талибом, јер је он бранио Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упркос томе што је остао у вери свог народа.
Ислам Хамзе и Омера: Снага муслимана је ојачала када су ислам примили Веровесников, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стриц Хамза ибну Абдул-Мутталиб и Омер ибнул-Хатаб, Аллах био задовољан њима. Ибну Мес'уд, Аллах био задовољан њим, рекао је: «Откако је Омер примио ислам увек смо били снажни.»
Бојкот и опсада: Курејшије су се договорили да бојкотују Бену Хашим и Бену ел-Мутталиб; да им ништа не продају нити од њих купују, да са њима не склапају бракове нити да са њима седе. Ова тешка опсада у ,,Ебу Талибовој долини“ трајала је три године, све док неколицина разумних људи из племена Курејш није устала да поништи ову неправедну повељу и прекине опсаду. Открили су да су термити изјели повељу, изузев речи ,,Бисмикеллахумме“ (У Твоје име, Аллаху), те да нису појели ништа у њој што је садржало Аллахово име.
Представљање ислама: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наставио је да представља учења ислама племенима која су долазила у Меку за време ходочашћа, све док се није сусрео са енсаријама, становницима Медине, који су у њега поверовали и заветовали му се на помоћ.
Поуке и користи:
1. Позивање је почело тајно ради постепене промене, заштите првих муслимана и окупљања присталица и помагача.
2. Хадиџа, Ебу Бекр и прва генерација имају велику вредност; јер су жртвовали своје иметке и животе, и стрпљиво подносили патње у време тешкоћа.
3. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, започео је позивањем своје породице и супруге, па тако онај ко позива у веру не сме да занемари чланове своје уже породице у погледу позивања Аллаху, њиховог подучавања и саветовања.
4. Журно чињење добра: Из њихових животописа учимо о важности хитрог прихватања истине и поступања по њој без оклевања.
5. Пут позивања захтева велику истрајност; наиме, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је стрпљив дуги низ година, а у почетку је у њега поверовао само мали број људи.
6. Прихватање ислама Омера ибнил-Хатаба и Хамзе, Аллах био задовољан њима, било је победа и понос за муслимане, што показује да је позивању потребна снага која ће га штитити.
7. Окупљање асхаба у Дарул-Еркаму било је доказ важности слоге, међусобног повезивања и помагања у доброчинству и богобојазности, те важности доброг друштва.
8. Важност монотеизма: то је прва обавеза; зато је „ла илахе иллаллах” било прво што је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јавно истакао приликом свог мисионарства.
9. Не приличи да се муслиман стиди своје вере, него треба да је јавно истиче, јасно и мудро, желећи тиме само задовољство Узвишеног Аллаха.
10. Мучење, исмејавање и злостављање су старе методе са којима су били суочени веровесници и њихови следбеници, а наш узор је у постојаности Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његових другова.
11. Прописаност исељења: Напуштање родног места и иметка ради вере прописано је ономе ко није у могућности да исповеда своју веру, јер је вера највредније што човек поседује.
12. Верска повезаност је основа у вери, а не веза расе или порекла, па као што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јавно обзнанио свој позив и позвао људе да обожавају Јединог Аллаха, тако му је Аллах Узвишени наредио да позове своју породицу и свој род, како би то био јасан доказ пред људима о сврси и циљу посланства од првог тренутка.
13. Позивање људи у ислам је одговорност сваког муслимана. Наиме, овај племенити асхаб, Ел-Еркам ибн Еби Ел-Еркам ел-Махзуми, Аллах био задовољан њим, чију је кућу Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у почетку узео за центар позивања, био је младић који је прихватио ислам са око шеснаест година. Касније је учествовао у биткама уз Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његова тадашња младост није га спречила да према својим могућностима учествује у позивању људи у ислам.
Седма лекција: Смрт Хадиџе и Ебу Талиба и позивање становника Таифа:
Година туге: У десетој години посланства, умрла је мајка верника Хадиџа, нека је Аллах задовољан њоме, и умро је Ебу Талиб, стриц Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, који га је штитио и бранио, а умро је као неверник. Њиховом смрћу, узнемиравање Курејшија према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, постало је теже него што је било раније.
Позив становника Таифа: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отишао је у Таиф надајући се да ће код њих наћи помоћ за своју веру, али су они на његов позив узвратили одбијањем и подсмехом. Штавише, нахушкали су на њега своје безумнике, па су га гађали камењем, тако да су му часна стопала прокрварила.
Пример милости: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, напустио је Таиф тужан и забринут, а на путу повратка у Меку Аллах му је послао Гаврила, а са њим и анђела планина, нудећи му избор да, уколико жели, над становницима Меке склопи две планине (Ел-Ахшабејн) како би их уништио.
Његов часни одговор: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговорио је анђелу планина милошћу стрпљивога, рекавши: „Напротив, надам се да ће Аллах из њихових кичми извести потомке који ће само Аллаха обожавати и који Му ништа неће придруживати.“ Бележи га Бухари и Муслим.
Поуке и користи:
1. Постојаност Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: Његово стрпљење огледало се у подношењу губитка његових највећих ослонаца (Хадиџе и Ебу Талиба) у истој години. И поред тога, ова невоља није га поколебала у настављању његове мисије.
2. Ебу Талибу није користила његова одбрана Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да се спаси од паклене ватре, јер је умро чинећи многобоштво. Добра дела неће користити човеку на Будућем свету осим ако су заснована на веровању у Аллаха и искрености према Њему.
3. Оно што је задесило Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у Таифу од физичког и психичког узнемиравања, поука је за муслимана о жртвовању и издржљивости ради уздизања Аллахове речи.
4. Савршенство опраштања када постоји могућност да се казни: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одбио је да уништи оне који су му нажао учинили, дајући предност стрпљивости према њима, с надом да ће Аллах упутити њихово потомство.
5. Био је, нека је Аллахов благослов и мир на њега, милостив према људима, желећи им упуту, а не пропаст, као потврда речи Узвишеног: ,,...а тебе смо послали само као милост световима.“ [Ел-Енбија': 107]
6. Извршавање дужности и подузимање узрока: Муслиман треба увек да тежи остварењу свог дозвољеног циља ослањајући се на Узвишеног Аллаха, и дужан је да подузме све доступне дозвољене узроке како би остварио тај циљ, и не треба да га обесхрабри ако изгуби неки од тих узрока или ако је мало оних који га подржавају.
Осма лекција: Ноћ Исра и Ми'раџа и чудо расцепљења Месеца:
Путовање Исра и Ми'раџ: Овај велики знак и догађај десио се након педесете године Посланиковог, нека је Аллахов благослов и мир на њега, живота.
Отварање прса Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: Ебу Зерр, Аллах био задовољан њим, преносио је да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао: ,,Отворио се кров моје куће док сам био у Меки, па је сишао Гаврило, мир на њега, отворио моја прса, а затим их опрао Земзем водом. Потом је донио посуду од злата пуну мудрости и имана, излио је у моја прса, а затим их затворио.“ Бележи га Бухари и Муслим.
Исра: то је Посланиково, нека је Аллахов благослов и мир на њега, путовање ноћу из Месџидул-харама (свете џамије) у Меки до Месџидул-акса (свете џамије) у Бејтул-макдису (Кудсу у Палестини).
Ми'раџ: то је Посланиково уздигнуће из Месџидул-Акса до узвишених небеса, све до „Сидретул-Мунтеха”, а то је веома велико дрво на седмом небу.
Узвишени Аллах каже: ,,Узвишен нека је Онај Који је у једном часу ноћи превео Свог слугу од Часне џамије до Далеке џамије, чију смо околину благословили како бисмо му нека знамења Наша показали. Он, уистину, све чује и све види.“ [Ел-Исра': 1]
Призори милости и моћи: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, видео је у овој ноћи велика знамења свог Господара; видео је Рај и Пакао, сусрео се са посланицима, нека је мир над њима, и предводио им молитву у Месџидул-Акси. Узвишени Аллах му је говорио иза застора без посредника, и наредио му пет дневних намаза.
Став људи: Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, освануо у Меки и обавестио људе о ономе што се догодило, верницима се повећало веровање и уверење, док су пркос неверника и њихово порицање постали још жешћи.
Расцепљење месеца: Многобошци су тражили од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, видљив знак који указује на његову истинитост, па му је Аллах расцепио месец на две половице, тако да су га људи својим очима видели. И поред тога, неверници Курејшија су се окренули и рекли: ,,Ово је враџбина“.
Узвишени Аллах каже: ,,Ближи се Час и Месец се располовио! А они, увек када виде знак, окрећу се и говоре: „Пролазна магија!“ (Ел-Камер, 1-2.)
Извучене користи:
1. Узвишени Аллах све може, а наднаравност Исраа и Ми'раџа, као и цепање Месеца, само су један од доказа Његове апсолутне моћи.
2. Ово путовање је било након Године туге, као велика почаст Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учвршћивање његовог срца и утеха за њега, након дугих година труда и узнемиравања на путу позивања.
3. Намаз је једини ибадет који је прописан на небу, и то непосредно од Аллаха Његовом посланику, без посредства анђела Гаврила, мир на њега, што указује на његов велики значај и важност у животу муслимана.
4. Аллах је ова наднаравна дела учинио јасним доказом истинитости посланства, али ономе ко затвори срце за истину, не користе му докази макар били и велики.
5. Није веродостојно потврђено од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нити од његових асхаба, Аллах био задовољан њима, издвајање ноћи Исраа и Ми'раџа обележавањем или одређеним ибадетом; зато је свако добро у слеђењу њихове упуте и остављању онога што они нису радили.
6. Путовање Исра и Ми'раџа било је душом и телом заједно, а Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је у будном стању, што указује на величину чуда и савршенство моћи Узвишеног Аллаха.
7. Заиста, са муком је олакшање: Муслиман је дужан да иде напред својим путем, да се не обазире на тешкоће на које ће наићи, да се поузда у Узвишеног Аллаха и да зна да је победа са стрпљењем, да је олакшање са невољом и да је са муком олакшање.
Девета лекција: Енсарије и прва и друга заклетва на Акаби:
Сусрет са енсаријама: У једанаестој години посланства, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сусрео се са неколицином енсарија (становника Медине) код Акабе на Мини, близу Меке. Сео је с њима и позвао их у ислам, а они су му се одазвали и поверовали му. Када су се вратили у Медину, пренели су вест о њему и његов позив своме народу, тако да се ислам проширио међу њима, и није остала ниједна кућа енсарија а да се у њој није спомињао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Прва заклетва на Акаби: У дванаестој години посланства, дошла је делегација Евса и Хазреџа (енсарије), те су дали завет Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега – „Прву заклетву на Акаби“. Он их је подучио исламу и позвао их да му дају завет, па су му дали завет: да неће приписивати Аллаху друга, да неће красти, да неће чинити прељубу, да неће убијати своју децу, да неће износити лажне оптужбе које сами смишљају, и да неће непослушни бити Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у добрим делима.
Потом им је појаснио награду, односно казну, рекавши: „Ко од вас испуни завет, његова награда је код Аллаха. А ко учини нешто од тога, па буде кажњен на овом свету, то ће му бити искупљење. А ко учини нешто од тога, а Аллах му то сакрије, његов случај је у Аллаховим рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га.“ Бележи га Бухари и Муслим.
Први амбасадор у исламу: Након што је положена заклетва на верност и завршена сезона ходочашћа, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је, заједно са онима који су положили заклетву, првог амбасадора у исламу, како би нове муслимане у Медини подучио прописима ислама и разумевању вере. За овај задатак одабрао је младића из редова муслиманске омладине, једног од оних који су међу првима прихватили ислам, а то је био Мус'аб бин Умејр, нека је Аллах задовољан њиме.
Друга заклетва на Акаби: Тринаесте године по посланству, већа делегација је кренула да се сусретне са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и дали су му „Другу присегу на Акаби” да ће га штитити и помагати ако учини хиџру код њих, те да ће га бранити од онога од чега бране себе, своје породице и своју децу.
Велики добитак: Енсарије су упитале Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Шта ћемо добити ако испунимо ову присегу, Аллахов Посланиче?“ Он им одговори, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном речју: „Рај.“ Па су му дали присегу потпуно, искрено и радосно.
Поуке и користи:
1. Устрајност Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у представљању ислама свима, без умора и посустајања, велики је узор за оне који позивају у веру; јер су постојаност и чврсто убеђење кључ успеха.
2. Вредност енсарија: Положај становника Медине истиче се у томе што су брзо прихватили Истину и што су се трудили у ширењу ислама међу својим рођацима и комшијама, тако да је добро обухватило њихове домове.
3. Две присеге на Акаби биле су камен темељац у успостављању исламске државе; јер су садржале заветовање на покорност, заштиту Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и помагање његове вере.
4. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није обећао енсаријама положаје ни иметке у замену за њихову помоћ, већ им је обећао Рај, како би нас научио да је прави добитак за верника Аллахово задовољство и Његова трајна благодат.
5. Енсарије, Аллах био задовољан њима, исказали су верност Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ће жртвовати своје животе и иметке из љубави према Аллаху и Његовом Посланику, те су заслужили да њихова награда буде Рај.
6. Напомена: Акаба је подручје на Мини, близу Меке, које је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одабрао за тајни сусрет са енсаријама, јер је то било скривено место међу планинама, далеко од видокруга Курејшија.
Десета лекција: Посланикова хиџра у Медину
То је преломно историјско путовање које је променило ток историје, и којим је започела фаза изградње исламске државе:
Дозвола за хиџру и почетак одласка: Након што је завршена друга присега на Акаби и када се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уверио у помоћ становника Медине, дозволио је својим асхабима да учине хиџру како би били сигурни и безбедни. Тако су асхаби изашли жудећи за оним што је код Аллаха, напустили су своје домове, своје иметке и своје породице, и кренули у одвојеним групама, скривајући се од очију Курејшија. Међу њима је било пешака и јахача. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, остао је у Меки чекајући да му његов Господар дозволи одлазак, а са њим су били његов асхаб Ебу Бекр и Алија ибну Еби Талиб, Аллах био задовољан њима.
Завера у Дарун-недви и Аллахова заштита Свога Веровесника: Када су Курејшије видели да су асхаби Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, постали заштићени и снажни у Медини, уплашили су се ширења његове вере, па су се прваци њихових неверника окупили у ,,Дарун-недви“ ради саветовања. Сложили су се да убију Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ударцем по једног човека из сваког племена, како би се његова крв поделила међу племенима (тј. како би сва племена постала учесници у његовом убиству и самим тим одмазда за њега немогућа); али је Узвишени Аллах обавестио Свога Веровесника о њиховој сплетки и дозволио му хиџру. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је Алији ибну Еби Талибу, да преноћи у његовој постељи; како би заварао невернике да је он још увек у кући, те како би вратио поверене му ствари њиховим власницима. Затим је он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао међу њих а да га они нису ни видели, јер им је Аллах заслепео погледе од њега.
Пећина Сеур и божанска присутност: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, кренуо је са својим сапутником Ебу Бекром ес-Сиддиком и упутили су се према пећини Сеур како би се у њој скривали, и у њој су боравили три дана. У међувремену, Курејшије су уложиле све своје напоре у потрази за њима и расписале су велику награду (стотину дева) за онога ко их убије или их доведе. Када су неверници стали пред улаз у пећину, Ебу Бекр се уплашио за живот Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је рекао: „Када би само неко од њих погледао испод својих ногу, угледао би нас.“ Тада га је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, умирио са великим убеђењем, рекавши: ,,О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?“ Аллах је одвратио многобошце од њих упркос њиховој великој близини.
Изградња џамије Куба и улазак у Медину: Након изласка из пећине, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, кренуо је путем далеко од очију неверника све док није стигао у место Куба, и тамо је саградио прву џамију у исламу, а то је џамија Куба. Потом се, након неколико дана, запутио у Медину, те су га њени становници дочекали са неописивом радошћу и весељем, а куће су одјекивале гласовима текбира (речи: Аллаху екбер - Аллах је Највећи) и тахмида (речи: елхамдулиллах - хвала Аллаху) из радости због његовог часног доласка.
Утемељење државе и прописивање џихада (борбе): Чим се Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, настанио у Медини, започео је са градњом ,,Посланикове џамије“ како би она била седиште државе, и збратимио је мухаџире и енсарије како би постали као једна рука, а када се стање стабилизовало, те су муслимани стекли снагу и моћ, Узвишени Аллах им је дозволио борбу на Његовом путу ради отклањања неправде, речима које је Аллах објавио: ,,Допушта се одбрана онима које други нападну, зато што им се насиље чини – а Аллах је, заиста, способан да их помогне.“ [Ел-Хаџџ: 39]
Извучене користи:
1. Величина жртве: Исељење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његових другова, и њихово напуштање домова и иметака, било је искрено ради Аллаха, а то нас учи да је вера драгоценија од свега.
2. Врлина Ебу Бекра ес-Сиддика: јер је стекао част да буде у друштву Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на највеличанственијем путовању, чиме је потврђен његов високи положај као особе најближе Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
3. Узвишени Аллах преузео је на себе заштиту свог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и сачувао га од сплетки неверника, јер онога уз кога је Аллах нико не може победити.
4. Поверење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у свог Господара дошло је до изражаја у најтежим тренуцима у пећини, што нас учи да олакшање долази уз стрпљивост и чврсто уверење у Аллахову присутност.
5. Вредност Енсарија: где се показала љубав становника Медине према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и њихова радост због њега; што је показало њихову племениту природу и како су искрено помогли Аллаха и Његовог Посланика.
6. Борба је прописана у право време, након успостављања државе и стицања способности за њу, а то је одраз Аллахове милости и мудрости у вођењу бриге о стању муслимана.
7. Важност џамије у животу муслимана: С обзиром на место и важност џамија у животу муслимана, прво што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учинио док је био на путу према Медини била је изградња џамије Куба, а затим је, након што је ушао у Медину, саградио Посланикову џамију на њеном данас познатом месту.
Једанаеста лекција: Почетак борбе на путу Узвишеног Аллаха и Велика битка на Бедру
Почетак битки и војних похода:
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учествовао је у двадесет и један војни поход, од којих је први био поход на Ебва (Веддан) друге хиџретске године, а последњи је био Поход на Тебук (Ел-Усре) у месецу реџебу девете хиџретске године, а слао је и војне извиднице.
Војни поход: То је онај поход у који је кренуо Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и лично предводио муслимане, без обзира на то да ли је у њему дошло до борбе или не.
Извидничка чета је она у којој се није налазио Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. У њој може доћи до борбе, а и не мора, а већином је број људи у извидничкој чети мали.
Велика битка на Бедру друге хиџретске године
Разлог овог похода био је то што је до Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, допрла вест о доласку велике курејшијске караване из Шама с пуно иметка, те је позвао људе да је пресретну. Изашао је са три стотине и нешто више од десет људи, као казна Курејшијама због тога што су протерали мухаџире из њиховог града, запленили њихове куће и имања, и опљачкали њихов иметак. Вест је доспела до Курејшија, па су окупили хиљаду и три стотине бораца, или чак и више. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао се са својим асхабима, те су чврсто одлучили да се суоче. Битка се одиграла у месецу рамазану. У њој су се сукобиле војска ислама и војска неверства, и борба је била жестока. Аллах је у њој помогао Свога Веровесника великом и снажном победом. Од муслимана је погинуло четрнаест шехида, док је од неверника убијено седамдесет, а заробљено исто толико. Већина њих су били прваци и вође курејшијских неверника. Тако је Аллах узвисио ислам и муслимане, а понизио идолопоклонство и идолопоклонике, и нека је хвала Аллаху, Господару светова.
Поуке и користи:
1. Прописаност борбе на Аллаховом путу ради уздизања Аллахове речи, ширења ислама, успостављања правде и искорењивања насиља и неправде.
2. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је узорни вођа и пример храбрости, онај који лично излази у борбу против неверника.
3. Прописаност одузимања имовине неверника који ратују, пресецања трговачког пута Курејшија и њиховог економског слабљења; и то је био главни разлог Велике битке на Бедру.
4. Договарање Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са асхабима о изласку и суочавању: у томе је прописаност договарања у свим питањима, а посебно оним важним.
5. Аллах помаже малобројну верничку скупину против многобројне неверничке скупине: као што је помогао посланика Мухаммеда, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његове асхабе против неверника Курејшија, чији је број био вишеструко већи од броја муслимана.
6. Храброст Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његових асхаба: суочили су се са непријатељем вишеструко надмоћнијим по броју и опреми.
7. Аллах је Тај Који уздиже кога хоће и понижава кога хоће. Он је уздигао следбенике ислама на Бедру, а понизио следбенике многобоштва.
8. Неке од мудрости прописаности борбе на Божијем путу:
а) Позивање људи у ислам и њихово извођење из покорности људима у покорност Аллаху. Аллах каже: ,,И борите се против њих док смутња не нестане и док вера не буде само Аллаху исказивана. Па, ако се окане, онда непријатељство престаје, а једино против насилника остаје.“ [Ел-Бекара: 193]
б) Узвраћање напада на муслимане, о чему Узвишени Аллах каже: ,,И борите се на Аллаховом путу против оних који се боре против вас, али не прелазите границе. Заиста Аллах не воли оне који прелазе границе.“ [Ел-Бекара: 190]
Дванаеста лекција: Битка на Ухуду и догађаји након ње
То је битка у којој су дошле до изражаја велике поуке о покорности, и у којој се показала искрена љубав асхаба према свом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и њихово жртвовање својих живота.
Узроци битке и припрема за њу: Битка на Ухуду треће године по Хиџри имала је своје узроке, од којих је најважнији: жеља Курејшија да се освете за своје погинуле и пораз на Бедру; те се окупило три хиљаде бораца под вођством Ебу Суфјана. С друге стране, Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, кренуо је са хиљаду својих асхаба њима у сусрет. И док је војска била на путу, вођа мунафика Абдуллах бин Убејј бин Селул вратио се са трећином војске, те они нису учествовали у борби.
Догађаји из битке и погубност непокорности: Две војске су се сукобиле на Ухуду, и вођена је жестока битка у којој су на почетку многобошци били поражени. Затим су се стрелци из редова муслимана спустили са брда, иако им је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио да не силазе без обзира на околности. Због тога што су стрелци прекршили ову наредбу, војска неверника је опколила муслимане, и убијен је велики број муслимана. Узвишени каже: ,,Аллах је већ потврдио Своје обећање, када сте их ви уништавали, Његовом дозволом, док нисте неуспех доживели и око наредби се разишли, и непокорни били, након што вам је показао шта волите: неки од вас желе овај свет, а други будући! Онда вас је Он одвојио од њих, како би вас искушао! И опростио вам је; а Аллах је према верницима неизмерно добар. [Али Имран, 152]
Тежина искушења и жртве асхаба: Битка на Ухуду била је једна од најтежих битака кроз које је прошао Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега; у њој му је сломљен зуб секутић, а две халке оклопа – који штити главу – заболе су се у његово племенито лице. Ситуација је по њега била веома тешка, али га је Узвишени Аллах сачувао. У бици је пало седамдесет шехида од асхаба, Аллах био задовољан њима, а међу њима је био и првак шехида Хамза б. Абдул-Мутталиб, амиџа Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Том приликом се показала истинска љубав асхаба према њиховом Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су жртвовали своје животе ради његове заштите. Након завршетка битке и укопа шехида, Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његови асхаби вратили су се у Медину.
Од таквих ситуација је да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стао изнад шехида Ухуда, па је заплакао за њима и казао: „Ја сам сведок овима на Судњем дану.“ Наредио је да се укопају са својом крвљу и у својој одећи, а да се не гасуле. Спајао је по двојицу у један кабур, дајући предност ономе који је највише Кур'ана знао напамет, уздижући тако њихов положај. Затим је обишао преживеле, бришући им ране и јачајући им дух. Похвалио је храброст Умм Аммаре и њене породице, и упутио је дову за њих да му буду друштво у Рају, након што је видео њихову велику постојаност и одбрану коју су пружили. Када су завршили са укопавањем, поређао је све своје асхабе у сафове иза себе, па су захваљивали Аллаху и величали Га, потпуно предани Његовој одредби, захваљујући Му на благодати стрпљења и борбе на Његовом путу.
Поход Хамра'ул-есед: Овај поход догодио се само један дан након Ухуда, а његов повод било је оно што је допрло до Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о Ебу Суфјану б. Харбу, да он жели да се са Курејшијама врати у Медину како би искоренили преостале асхабе Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Због тога је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио људима да изађу у борбу, и поставио услов да с њим не излази нико осим оних који су учествовали у борби на дан Ухуда. Они су изашли упркос ранама које су задобили, па када је Ебу Суфјан чуо за њих, уплашио се и са онима који су били уз њега вратио се у Меку.
Поуке и користи:
1. Лоше последице греха и непослушности: заиста је оно што су стрелци учинили из непослушности према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, повукло за собом велику и тешку штету по муслимане.
2. Степен Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његова храброст: Он се лично борио и био рањен на Аллаховом путу, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
3. Вредност асхаба, Аллах био задовољан њима: њихово жртвовање живота на Аллаховом путу и заштита Његовог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
4. Одвајање верника од лицемера: лицемери су се, предвођени ибн Селулом, вратили и нису учествовали у походу на Ухуд. Он је био вођа лицемера.
5. Утицај жртвовања асхаба: Да није било Аллаха, а затим њиховог жртвовања, нека је Аллах задовољан њима, ислам не би стигао ни до кога, јер их је Аллах учинио узроком тога; рекао је имам Ибн ел-Кајјим, нека му се Узвишени Аллах смилује:
,,То су Посланикови следбеници и његова страна да није њих, на Земљи не би било муслимана.“
6. Излазак другова Посланика у поход ,,Хамра'ул-есед“ са ранама које су крвариле, један дан након битке на Ухуду, па је њихово одазивање Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било највећи доказ снаге вере и високе одлучности коју болови не могу савладати.
Тринаеста лекција: Битка на Хендеку (Ел-Ахзаб) пете године по Хиџри:
Догађаји ове битке започели су када су Жидови прекршили договор који су склопили са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и подстакли разна арапска племена те их окупили ради напада на Медину, са циљем да униште муслимане и њихову државу у настајању. Тако се од многобожачких племена окупила огромна војска која је бројала десет хиљада бораца под командом Ебу Суфјана б. Харба, док је војска Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, бројала само три хиљаде бораца.
Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сазнао за њихов долазак, посаветовао се са својим друговима, па му је угледни асхаб Селман ел-Фариси, Аллах био задовољан њиме, предложио ископавање „хендека” око Медине, како би послужио као несавладива препрека која ће је штитити од уласка непријатеља. Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, свидело се његово мишљење те је наредио да се оно спроведе. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није се задовољио само давањем упутстава, већ је пружио најлепше примере скромности и узора својим практичним учешћем заједно са асхабима у копању хендека и подношењу тешкоћа са њима.
Савезничке војске су пристигле пред Медину и опколиле је, све док се патња муслимана услед дуге опсаде није појачала, те су их обузели страх и велика глад. Кур'ан је описао овај тежак призор речима Узвишеног: ,,Кад су вам војске дошле и одозго и одоздо, кад су вам погледи скренули, а душа дошла до гркљана, и кад сте о Аллаху помишљали свашта. Тада су верници били стављени у искушење и жестоко су били узнемирени.“ [Ел-Ахзаб: 10-11]
Усред ове кризе, показала су се чуда Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је Аллах благословио мало хране тако да је заситила целу војску. Обрадовао је асхабе освајањем Персије и Византије упркос тешком стању, како би оснажио њихову одлучност. А када је постало најтеже, Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обратио се свом Господару искреном довом да отклони невољу од муслимана, па му се Аллах одазвао. Послао је на савезничке војске силни ветар који је почупао њихове шаторе, те је спустио анђеле да убаце страх у њихова срца. Тако су се њихови редови распршили и вратили су се понижени и поражени, а сигурност се вратила у Медину. Узвишени каже: ,,О верници, сетите се Аллахове благодати према вама када су до вас војске дошле, па смо Ми против њих послали ветар, и војске које ви нисте видели - а Аллах добро види шта ви радите.“ [Ел-Ахзаб: 9]
Узвишени Аллах каже: ,,Аллах је невернике пуне срџбе одбио, нису нимало успели, а вернике је Аллах поштедео борбе. Аллах је, уистину, моћан и силан.“ [Ел-Ахзаб: 25]
Поуке и користи:
1. Непријатељи ислама се могу ујединити, упркос разликама у њиховим веровањима, ради борбе против муслимана, а то је од Божјих закона који важе међу створењима услед сталног сукоба између истине и неистине, што захтева стални опрез и добру припрему.
2. Ова битка истиче вредност Селмана Ел-Фарисија, Аллах био задовољан њиме, и важност саветовања у исламу.
3. Учешће Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са својим друговима у умору потврђује да је успешан вођа онај који предњачи у раду, који је скроман према онима које предводи и који им је леп узор.
4. Копање рова нас учи неопходности улагања сваког могућег труда, коришћења доступних дозвољених средстава и предузимања узрока, уз међусобно потпомагање у доброчинству и богобојазности.
5. Важност истинског убеђења и стрпљења: асхаби су показали велику постојаност упркос опсади, па је победа припала стрпљивима, истински убеђенима у Аллахово обећање. Узвишени каже: ,,Има верника који испуњавају завет дат Аллаху, има их који су погинули и има их који то очекују – нису ништа изменили.“ [Ел-Ахзаб, 23]
6. Аллахова милост према Његовим робовима, што се види у томе што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обрадовао своје другове у најтежим тренуцима радосном вешћу о предстојећим освајањима.
7. Дова је кључ победе, јер се ток битке променио искреним обраћањем Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, своме Господару, и у томе је важност молитве.
8. Победа долази од Аллаха: без обзира на снагу непријатеља и њихову многобројност, Аллах је заиста Јаки и Силни, Који дарује победу Својим робовима.
Четрнаеста лекција: Худејбијско примирје, Хајберска битка и накнадна умра (Јасна победа):
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уснио је да он и његови другови улазе у Часни храм сигурни, неки обријаних глава, а неки подрезаних коса. А снови веровесника су објава, па је о томе обавестио своје другове, те су се они обрадовали добру.
Шесте године по Хиџри, у месецу зул-ка'де, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је кренуо са око хиљаду и четири стотине мухаџира и енсарија, водећи курбане из поштовања према Ка'би, не носећи ништа осим оружја путника (сабљи у корицама), како би потврдили Курејшијама да долазе обавити умру, а не као ратници.
Спречавање и присега на Худејбији: Када су Курејшије сазнале за њихов поход, одлучиле су да их силом спрече и улогориле су се на месту званом Зу Тува. Због тога је Веровесник променио свој пут све док се није зауставио на Худејбији, где су вођени дуги преговори. Током њих је Веровесник послао Османа ибн Аффана, Аллах био задовољан њиме, да преговара са њима. Међутим, проширила се вест о његовом убиству, те је тада Веровесник позвао своје другове да му дају присегу да неће побећи из борбе. Они су му дали заклетву на верност под дрветом семуре. То је „присега на Худејбији” о којој је Узвишени објавио: ,,Аллах је задовољан оним верницима који су ти се под дрветом на верност заклели...“ [Ел-Фетх: 18]
Одредбе мировног споразума: Сухејл ибн Амр је дошао као изасланик Курејшија, те је постигнут договор о мировном споразуму који је садржавао наизглед тешке одредбе, међу којима су: обустава рата на десет година, да се муслимани ове године врате без обављене умре, с тим да се врате наредне године како би обавили умру и у Меки боравили само три дана, те да ко год дође Мухаммеду од Курејшија без дозволе свог старатеља, буде њима враћен. Иако су ови услови тешко пали неким асхабима, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, прихватио их је из покорности наредби свога Господара. Заклао је свој курбан и изашао из ихрама, па су га муслимани у томе следили. Након тога, док су били на путу повратка у Медину, Аллах је објавио Речи Узвишеног: ,,Ми смо ти, заиста, дали да победиш јасном победом, да би ти Аллах раније и касније грешке опростио, да би Своју благодат теби потпуном учинио, да би те на Прави пут упутио и да би те Аллах победоносном помоћи помогао.“ [Ел-Фетх: 1-3]
Битка на Хајберу (брзи плодови примирја): Један од највећих плодова примирја била је стабилизација јужног фронта са Курејшевићима и осигурање залеђа Медине. Стога се Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у месецу мухаррему седме године по Хиџри упутио према северном фронту, а то је било утврђење Јевреја Хајбера, који су подстрекивали савезнике и ковали завере против муслимана. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као награду за њих, није дозволио да у поход крене нико осим оних који су присуствовали на Худејбији (учесника присеге на верност). Муслимани су опседали неосвојиве тврђаве Хајбера једну за другом, па им је Аллах подарио да их освоје и улио је страх у срца Јевреја. Тада су затражили примирје како би сачували своје животе у замену за препуштање својих иметака и земље муслиманима, под условом да обрађују земљу, а да њима припада половина плодова. Тиме се обистинила Аллахова радосна вест о освајању и убрзаном стицању „великог ратног плена“.
Умретул-када (Обистињење сна): У наредној години (месеца зул-ка'дета седме године по Хиџри), кренуо је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са својим асхабима који су присуствовали Худејбији, да обаве своју умру у којој су били спречени. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је ушао у Меку учећи телбију, док су муслимани око њега доносили техлиле и текбире, те су обавили своје обреде у сигурности и спокоју. Курејшије су изашле на брда и посматрали их са страхопоштовањем и дивљењем, па је ова умра била обистињење сна Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и остала је позната као ,,Умретул-када“ или ,,Умретул-кадијје“.
1. Ово примирје је омогућило муслиманима ширење свог позива у миру и сигурности, па су људи улазили у Аллахову веру у вишеструко већем броју него раније, и зато победа није увек постизана мачем.
2. Битка је доказала да је успех у слеђењу наредби Узвишеног Аллаха и Његовог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чак и ако мудрост тога у почетку није очигледна људским умовима (као што се десило са условима примирја).
3. Вредност оних који су дали присегу на верност: Асхаби (Посланикови другови) су стекли велику част тиме што је Аллах задовољан њима, те је ова присега названа „Присегом задовољства” (Беј'атур-ридван), што представља Божије сведочанство изнад седам небеса о искрености њиховог веровања.
4. Прописаност уговора, те је муслиманима дозвољено да с непријатељима потпишу мировни споразум уколико је то у интересу, што спада у мудрост и шеријатску политику.
5. Повратак Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на ,,накнадну умру“ следеће године потврдио је истинитост његовог сна: сломио охолост Курејшија и показао снагу ислама у срцу Меке.
6. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пружио је најлепше примере држања до договора и њиховог испуњавања, што је учинило да људи заволе исламски морал и веру.
7. Благослов спровођења наредби Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: Као што смо споменули код битке на Ухуду да непослушност има кобне последице које могу донети пораз муслиманима приликом суочавања са њиховим непријатељима, тако и покорност Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и спровођење његових наредби имају благослов који муслиманима доноси победу. Узвишени каже: ,,...па ако му будете послушни, бићете на Правом путу...“ [Ен-Нур: 54]
Писма Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, краљевима и принчевима након Худејбијског примирја
Када је утврђен споразум на Худејбији и рат окончан, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је сигуран од Курејшија. Усмерио се ка употпуњавању универзалности исламског позива и његовом ширењу широм земље, чврсто одлучивши да пише владарима света, те арапским и неарапским поглаварима, позивајући их у ислам. Из своје самилости према уммету и мудрог промишљања, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дао је да се изради прстен од сребра са угравираним натписом ,,Мухаммед, Аллахов посланик“, како би њиме печатио писма, јер је обичај и услов тадашњих владара био да не читају писмо уколико није запечаћено. Затим је за изасланике одабрао најбоље асхабе, Аллах био задовољан њима, у којима су се обједињавали речитост, срчаност и разборитост, како би испунили овај велики аманет.
Тако је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир над њим, послао Дихју ибн Халифу ел-Келбија, нека је Аллах задовољан њиме, Хераклију, великану Византије, и послао је Абдулаха ибн Хузафу ес-Сехмија, нека је Аллах задовољан њиме, Кисри, краљу Персије, Амра ибн Умејју ед-Дамрија, нека је Аллах задовољан њиме, Неџашији, краљу Абисиније, и Хатиба ибн Ебу Белтеа, нека је Аллах задовољан њиме, Мукавкису, великану Копта у Египту. Такође је писао владарима Шама и Јемаме, попут Хариса ибн Ебу Шемра ел-Гасанија и Хавзе ибн Алија ел-Ханфија. Ови благословени изасланици су кренули са писмима упуте, носећи у њима чисти позив ислама и мудар говор који се обраћа умовима и срцима, позивајући их заједничкој речи да не обожавају никога осим Аллаха, и упозоравајући их на последице одвраћања њихових народа од светла истине и упуте.
Ставови владара према овим часним писмима и списима су се разликовали; међу њима је било оних чија су срца омекшала и чији је одговор био леп, попут Мукавкиса, Неџашије и Хераклија, који се о особинама Посланика распитивао код Ебу Суфјана, те се уверио у истинитост његовог посланства, иако га је његова власт спречила да следи истину. Било је и оних који су превршили сваку меру, узохолили се и поцепали његово писмо, попут Кисре, па је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упутио дову против њега да његова власт буде потпуно распарчана. Аллах је услишао његову дову и његова власт је брзо нестала. Овим препискама, позив ислама стигао је до краљева и владара на Земљи, а велика краљевства су сазнала за истиниту веру. Овај корак је био почетак светске фазе у ширењу ислама и његовог изласка из граница Арапског полуострва у остале државе света.
Поуке и користи:
8. Непобитан доказ да је посланство Мухаммеда опште и свеобухватно за Арапе и оне који нису Арапи, и да није ограничено на становнике Арапског полуострва, као потврда речи Узвишеног Аллаха: ,,Ми смо те послали свим људима...“ [Себе': 28]
9. Примена шеријатске политике: то се огледа у добром искоришћавању времена мира и примирја за ширење вере и позивање; јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, искористио споразум на Худејбији и унутрашњу сигурност како би се посветио упућивању позива у ислам владарима и вођама тадашњег света.
10. Дозвољено је уважавати обичаје држава у препискама и комуникацијама, све док нису у супротности са верозаконом, а доказ за то је што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узео прстен када му је речено да они не читају ниједно писмо уколико није запечаћено, ради лакшег достављања доказа и ширења позива.
Петнаеста лекција: Битка ослобођења Меке, осме године по Хиџри
Највеличанственије ослобођење: Ово је највеће и благословљено ослобођење, ослобођење Меке; дан у којем је Узвишени Аллах ојачао Своју веру и помогао Свог Посланика, и очистио Свој свети град и Свој древни Храм од многобоштва.
Припрема војске: Веровесник се, нека је Аллахов благослов и мир на њега, припремио за поход и наредио својим асхабима да се припреме. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, кренуо је са својим асхабима, Аллах био задовољан њима, са десет хиљада бораца, све док нису стигли до околине Меке. Када је Ебу Суфјан видио снагу муслиманске војске и њену бројност која је достигла десет хиљада бораца, у потпуности је схватио да становници Меке немају снаге за обрачун, па је пристао на предају. Затим му је Аллах подарио благодат ислама, те је он примио ислам.
Улазак у Меку: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ушао је у Меку са њене горње стране у величанственом призору, погнуте главе из понизности и скрушености пред Аллахом, те из захвалности Њему, док су га окруживали мухаџири и енсарије испуњавајући хоризонт.
Чишћење Кабе: Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одмах је наредио да се разбију кипови и уклоне слике које су се налазиле унутар Кабе и око ње, како би тевхид био чист и искључиво посвећен Аллаху.
Присега људи на верност на дан ослобођења: Након што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, загарантовао сигурност становницима Меке, многи од њих су добровољно дошли код брда Сафа и дали му присегу на верност, на ислам и покорност, док су други изостали и побегли из страха. Затим им је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, загарантовао сигурност, те су касније прихватили ислам; њихов улазак у веру није био под присилом, већ након племенитог посланичког опроста којим су се променила њихова срца.
Утицај ослобођења: Ова победа је имала велики утицај; након што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, победио Курејшије (који су били предводници Арапа) и победа које су након тога уследиле, сви су се уверили у истинитост његовог посланства, па су изасланства почела да долазе са свих страна како би улазила у Аллахову веру у групама и масама.
Поуке и користи:
1. Аллах је олакшао ослобођење Меке Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његовим асхабима без потребе за борбом, и то је чиста Аллахова благодат што је сачувао њихову крв и подарио им победу у сигурности.
2. Особина понизности приликом победе: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ушао је у Меку у стању крајње понизности и покорности Аллаху, како би нас поучио да сва благодат припада само Аллаху, јер је Он Онај који даје победу и пружа помоћ, и да верник, ма колика била његова снага, постаје све понизнији пред својим Господаром.
3. Важност монотеизма: Прво дело које је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учинио било је уништавање идола, и то потврђује да су основа ове вере и њена снага у „монотеизму” и чишћењу срца и домова од свега што се обожава мимо Аллаха.
4. Арапска племена су ишчекивала исход сукоба. Када су видела Аллахову помоћ Његовом Посланику против његовог народа, изасланства су стизала једно за другим објављујући прихватање ислама. Тако је ослобађање Меке било кључ који је отворио срца целог Арапског полуострва за веровање.
5. Кур'анска радосна вест: Узвишени Аллах је овековечио овај величанствени догађај у Својој племенитој Књизи, где каже: ,,Када Аллахова помоћ и победа дођу, и видиш људе како у скупинама улазе у Аллахову веру, ти слави и величај свога Господара хвалећи Га и моли Га да ти опрости, Он заиста стално прима покајање.“ [Ен-Наср: 1-3]
Шеснаеста лекција: Битка на Хунејну
Разлог битке: Након ослобођења Меке, Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошла је вест да племена Хевазин (становници Таифа) окупљају веома велику војску како би се борили против њега, па је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одлучио да крене према њима у њихово место пре него што они дођу у Меку.
Снага двеју војски: Из племена Хевазин окупило се око двадесет хиљада бораца, и изашли су водећи са собом своје, жене, децу и иметак (како би себе подстакли да не беже). А муслимани су изашли у велику војску која је бројала дванаест хиљада бораца; међу којима су биле две хиљаде становника Меке који су недавно примили ислам.
Поука о многобројности: Кад су неки муслимани видели своју многобројност, охоло су рекли: ,,Данас нећемо бити поражени због малобројности“, па је та понесеност собом била почетак тешког искушења.
Тешко изненађење: Када су муслимани почели улазити у долину Хунејн, борци Хевазина већ су им били поставили скривене заседе, те су изненада напали муслиманску војску као један човек и засули их стрелама, што је због изненађења довело до повлачења и бежања великог дела војске.
Постојаност вође: У том тешком тренутку, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, остао је постојан на свом месту са ретком храброшћу, а са њим је био мали број мухаџира и енсарија, међу којима су били Ебу Бекр, Омер и Алија, нека је Аллах задовољан њима.
Посланикова храброст: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, устремио се на својој мазги према војсци многобожаца, дозивајући из свег гласа како би повратио поуздање у срца својих асхаба: „Ја сам Веровесник, то није лаж, ја сам син Абдул-Мутталибов“, Борба се поново распламсала.
Божја помоћ и анђели: Када су се асхаби вратили и окупили око свог веровесника, и када се сукоб распламсао, Аллах је подржао вернике слањем анђела који су улили страх у срца неверника и уздрмали тло под њиховим ногама.
Крај и ратни плен: Неверници су поражени и дали су се у бег, а муслимани су их прогонили. Неверници су иза себе оставили огроман ратни плен и иметак који је, Аллаховом благодати, постао власништво муслимана. Желећи да придобије срца племена Хавазин, Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није одмах поделио ратни плен, већ након неког времена, надајући се да ће се вратити, примити ислам и доћи к њему тражећи да им врати ратни плен. Међутим, пошто су каснили, он га је, нека је Аллахов благослов и мир на њега, поделио.
Поуке и користи:
1. Ослонац на Аллаха, а не на бројност: Муслимани су на Хунејну научили да победа долази само од Аллаха, и да многобројност не користи ако се охолост увуче у срца.
2. У бици на Бедру муслимани су научили да „малобројност” не штети уз стрпљивост и богобојазност, а на Хунејну су научили да „бројност” не користи ако изостану стрпљивост и ослањање на Аллаха.
3. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и они који су били са њим остали су постојани захваљујући својој снажној вери, што нас учи да Аллах учвршћава искрена срца у најтежим тренуцима.
4. У овој бици, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, показао је велику храброст, па упркос повлачењу војске, он је сам кренуо напред да се суочи са непријатељем, узвикујући своје име са пуним поносом и чврстим уверењем.
5. Аллах је пружио помоћ Посланику и верницима војскама анђела које нису видели, што потврђује да је Аллах увек уз Своје штићенике.
6. Након тешкоћа и недаћа, Аллах је муслиманима подарио победу и обилан ратни плен, као награду за њихово стрпљење и постојаност.
7. Часни ајети који су овековечили спомен. Узвишени Аллах каже: ,,Аллах вас је помагао на многим бојиштима, а и онога дана на Хунејну кад вас је занело ваше мноштво, али вам оно није било ни од какве користи, него вам је земља, колико год да је била пространа, постала тесна, па сте се дали у бег.“ ,,Затим је Аллах на Свог Посланика и на вернике спустио Свој смирај, и послао је војске анђела које ви нисте видели, и оне који нису веровали ставио је на муке; то је била казна за невернике.“ ,,Аллах је после тога ономе коме је хтео опростио. А Аллах прашта и самилостан је.“ [Ет-Тевба: 25-27]
8. Човек ће имати награду или казну сходно својим делима: када је Посланик остао постојан у бици са малим бројем својих племенитих асхаба, дошла му је победа као што је Узвишени Аллах обећао. Узвишени каже: ,,О верници, ако Аллаха помогнете, и Он ће вас да помогне и ваше кораке да учврсти.“ [Мухаммед: 7] Ово је опште правило; Узвишени Аллах је муслиману обећао победу и подршку уколико се посвети помагању Божје вере, позивању у њу и борби на Његовом путу, тражећи тиме задовољство Узвишеног Аллаха.
Седамнаеста лекција: Пријем делегација и опросни хаџџ:
Након ослобађања Меке и победе муслимана, арапска племена са свих страна кренула су према Медини како би обзнанила прихватање ислама, а девета година по Хиџри постала је позната као ,,Година изасланстава“. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, примио је бројна изасланства, од којих су најважнија била изасланство племена Бену Темим, изасланство Неџрана и изасланство племена Тајј (у коме је био Адијј б. Хатим). Ова изасланства имала су огроман утицај на уједињење Арапског полуострва под заставом ислама, с обзиром да су научили темеље вере, а затим се вратили како би позивали свој народ, што је утрло пут ширењу ислама.
Десете године по Хиџри, међу људима је обзнањено да Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те године намерава обавити ходочашће, те је у Медину са свих страна пристигао огроман број људи. Сви су желели бити у пратњи Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како би од њега учили и следили га у обредима хаџа.
Разлог именовања: Назван је ,,Опросни хаџ“, јер се Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у њему опростио од људи својим речима, и јер он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након њега више никада није обавио хаџ.
Мноштво хаџија: Са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на ово благословљено путовање кренуло је више од стотину хиљада хаџија, а са собом је повео и својих девет супруга, Аллах био задовољан њима.
Употпуњење милости: Док је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обављао обреде хаџа, на дан Арефата објављене су му речи Узвишеног Аллаха: ,,Данас сам вам веру вашу усавршио и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам ислам буде вера.“ [Ел-Маиде: 3] Тако је овај одломак био објава о употпуњењу посланице.
Велика опорука: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао је људима величанствене хутбе на дан Арефата и првог дана Бајрама, у којима је потврдио основне принципе муслимана, тевхид (монотеизам) и слеђење суннета, супротстављање многобошцима, те појаснио права муслимана и права супружника, а између осталог, у њима је казао: „Заиста су ваши животи, ваши имеци и ваша част свети једни другима, као што је свети и овај дан у овом месецу и у овом граду. Да ли сам пренео?“ Да би се потврдила светост живота муслимана, његовог иметка и угледа.
И оставио је опоруку која чува од заблуде, рекавши: „Оставио сам вам оно после чега нећете залутати, ако се будете чврсто придржавали тога: Аллахову књигу.“ Бележи га Муслим.
Повратак: Након што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавио обреде хаџа и подучио људе њиховој вери, вратио се у Медину.
Поуке и користи:
1. Пријем делегација учи нас да је снага ислама у јединству и заједништву на истини и ширењу знања, те да је успешан вођа онај који гради мостове повезивања ради ширења добра.
2. Опорука Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о слеђењу Кур'ана и Суннета је спас за муслимана, јер се у њима налазе упута и заштита од скретања и заблуде у сваком времену и на сваком месту.
3. Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, лично је кренуо да обави обреде хаџа и да људе томе подучи „делом”, а не само речима, како би био живи узор који ће сви видети и следити. Веровесник, нека је на њега мир, рекао је: „Узмите од мене своје обреде.“ Бележе га Бејхеки, Ебу Давуд и Несаи. У верзији у Муслимовом Сахиху стоји: „Да узмете своје обреде.“
4. Аллах нас је обавестио да нам је усавршио веру и употпунио Своју благодат; стога никоме није дозвољено да у веру уноси „новотарије” од себе или да из ње нешто одузима. Исламска вера садржи све што уређује живот људи на овом и Будућем свету, а закон је употпуњен смрћу Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и престанком Објаве.
5. Светост муслимана: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, строго је нагласио светост крви, части и иметка муслимана, и да их није дозвољено угрожавати без права.
Осамнаеста лекција: Смрт Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега
У преподневним сатима у понедељак, дванаестог дана месеца ребиул-еввела једанаесте године по Хиџри, болест се погоршала Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, док је био у кући своје супруге Аише, нека је Аллах задовољан њоме.
Смртне муке: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, патио је од смртних болова и смртних мука, па је потирао своје лице водом, говорећи: „Нема Бога осим Аллаха, заиста смрт има своје муке.“ Бележи га Бухари.
Смрт: Испустио је своју племениту душу, нека је Аллахов благослов и мир на њега, док је био наслоњен на груди Аише, Аллах био задовољан њоме, а тада му је било шездесет и три године живота.
Укоп: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, укопан је на месту на којем је умро, а то је кућа Аише, Аллах био задовољан њоме.
Потпуни аманет: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, умро је након што је у потпуности испунио аманет и оставио свој уммет на путу јасном попут Сунца усред дана, те нема добра на које нам није указао, нити има зла на које нас није упозорио.
Поуке и користи:
1. Овај догађај нам указује на вредност Мајке верника Аише, Аллах био задовољан њоме, и њено високо место код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јер је одабрао да своје последње дане проведе у њеном дому, и умро је у њеном наручју.
2. Смрт је Аллахов закон међу Његовим створењима, па да је икоме било одређено да вечно живи на овом свету, вечно би на њему живео Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као што каже Узвишени Аллах: ,,Ти ћеш, сигурно, да умреш, а и они ће, такође, да помру.“ [Ез-Зумер: 30]
3. Заиста је смрт Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, највећа несрећа која је задесила муслимане, и оном ко се присети своје несреће због губитка Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, биће лакша свака друга несрећа, као што је рекао Послаников песник Хасан б. Сабит, нека је Аллах задовољан њиме:
,,Прошла поколења нису изгубила никога попут Мухаммеда, нити ће ико попут њега бити изгубљен све до Судњег дана.“
4. Порука онима који позивају у веру: Свако ко носи знање о вери дужан је да уложи максимални труд у његово ширење и подучавање људи, како би срео Аллаха испунивши своју дужност, као што је то чинио Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
5. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, оставио нас је на јасној истини и исправном правцу, и са овог пута не скреће нико осим онога ко је искушан бид'атом (новотаријом) или страшћу, па је потпуна срећа у слеђењу упуте Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Деветнаеста лекција: Супруге Аллахова Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега
Супруге Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега:
1. Хадиџа бинт Хувејлид, Аллах био задовољан њоме.
2. Севда бинт Зем'а, Аллах био задовољан њоме.
3. Аиша бинт Ебу Бекр, Аллах био задовољан њоме.
4. Хафса бинт Омер б. Ел-Хаттаб, Аллах био задовољан њоме.
5. Зејнеба бинт Хузејме, Аллах био задовољан њоме.
6. Умму Селеме (Хинд бинт Еби Умејје), Аллах био задовољан њоме.
7. Умму Хабиба (Ремла бинт Еби Суфјан), Аллах био задовољан њоме.
8. Џувејрија бинт Харис, Аллах био задовољан њоме.
9. Мејмуна бинт ел-Харис, Аллах био задовољан њоме.
10. Сафија бинт Хујеј, Аллах био задовољан њоме.
11. Зејнеба бинт Џахш, Аллах био задовољан њоме.
Поуке и користи:
1. Мајке верника: Супруге Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јесу „мајке верника” према тексту Часног Кур'ана. Узвишени је рекао: ,,Веровесник је пречи верницима него они сами себи, а жене његове су као мајке њихове...“ [Ел-Ахзаб: 6] Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, има статус оца верницима у погледу одгоја и самилости, па су његове супруге постале попут мајки за нас у смислу обавезе поштовања и уважавања, као и забране ступања у брак с њима. Међутим, оне нису попут мајки у погледу ,,махремијета“ који дозвољава осамљивање с њима или скидање хиџаба.
2. Почаст Посланиковом степену: једна од одлика Посланикових супруга јесте то да никоме никада није дозвољено да с њима након његове смрти ступи у брачну везу, о чему Узвишени Аллах каже: ,,Вама није допуштено да Аллаховог Посланика узнемиравате нити да се његовим супругама после његове смрти икада ожените. То би, уистину, код Аллаха био велики грех.“ [Ел-Ахзаб: 53] Ово представља очување високог степена Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и исказивање поштовања према њему, а и због тога што брачна веза између њега и њих, Божјом вољом, остаје и наставља се у Рају.
3. Величина одговорности и увећање награде: Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, својим супругама дао да бирају између овосветских украса и тога да наставе да живе с њим и стрпљиво подносе оскудицу, оне су одабрале Аллаха, Његовог Посланика и Будући свет. Због њиховог узвишеног положаја, Узвишени Аллах им је за добра дела дао двоструку награду у односу на друге жене, као што је и полагање рачуна за било коју грешку коју би починиле учинио строжим у односу на друге жене, како би њихова опрезност и захвалност Аллаху увек остале на највишем ступњу.
4. Оне припадају породици Аллахова Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: Супруге Аллахова Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спадају у ,,Посланикову породицу“ за коју је Аллах објавио да ју је темељито очистио. Узвишени Аллах каже у контексту говора о њима: ,,Аллах жели да од вас, о Посланикова породице, отклони грехе, и да вас потпуно очисти.“ [Ел-Ахзаб: 33] Зато је обавеза сваког муслимана да их воли, да моли да Аллах буде задовољан њима и да брани њихову част, јер су оне чисти узори.
5. Силазак Објаве у њиховим кућама: Једна од њихових највећих одлика јесте то што је часни Кур'ан објављиван док је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био у њиховим кућама. Узвишени Аллах је рекао: ,,И сећајте се Аллахових речи и мудрости која се казује у вашим домовима...“ [Ел-Ахзаб: 34] И због њихове блискости са њим, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренеле су нам детаље његовог суннета и упуте унутар куће, те је тако свака од њих служила вери преношењем овог знања муслиманима.
Двадесета лекција: Деца Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега
Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подарено је седморо деце, а она су:
Прво: Синови (тројица): Касим: по којем је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, назван „Ебу Касим”, Абдуллах и Ибрахим.
Друго: кћерке (четири): Зејнеба, Рукија, Умму Кулсум и Фатима.
Сва су му деца била од његове супруге Хадиџе, Аллах био задовољан њоме, осим Ибрахима, који је био од његове ропкиње Марије Копткиње, и сви су умрли за живота Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, осим Фатиме, која је живела шест месеци након њега, а затим му се придружила.
Поуке и користи:
1. Од Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учимо се стрпљивости и надању награди приликом губитка деце, јер је и он у свом животу окусио горчину губитка смрћу шесторо своје деце, али је упркос томе остао постојан и захваљивао своме Господару.
2. Вредност Фатиме, Аллах био задовољан њоме: Аллах ју је одликовао тиме да буде једина која је остала после њега, па је била стрпљива и надала се награди све док се није придружила своме оцу, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
3. Мајка сина Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Ибрахима, који је преселио на ахирет као мали, била је Марија Копткиња, а она је била од робиња Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а не од његових супруга, Мајки правоверних.
Двадесет прва лекција: Неке од спољашњих особина и начина понашања Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега:
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је најлепши физички изглед, а од његових особина су:
Висина: Био је средњег раста, нити изразито висок нити низак, већ је био складан.
Боја пути: Био је светле пути, са благим руменилом које је његовом лицу давало лепоту и свежину.
Лице: Имао је крупне очи, широка и лепо обликована уста и густу браду, док му је коса била изразито црна. Када је остарио, у бради и на слепоочницама појавило му се мање од двадесет седих длака.
Тело: Био је широких рамена и увек пријатног мириса, чак и када не би користио мирис.
А што се тиче његовог начина понашања и својстава (моралних):
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је имао најсавршеније понашање, а Узвишени Аллах је у њему објединио све врлине племенитог карактера, међу којима су:
Искреност и поузданост: Био је најискренији међу људима у говору и најдоследнији у испуњавању обавеза, тако да је и пре посланства добио надимак „ес-Садик ел-Емин” (Искрени и поуздани).
Племенитост и дарежљивост: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је најдарежљивији човек, давао је као онај који се не боји сиромаштва, и никада му ништа није затражено, а да је рекао: ,,Не”.
Благост и праштање: Од свих људи био је најдаљи од срџбе, а најбрже би се одобровољио. Праштао је ономе ко би му неправду учинио и одржавао везе са оним ко би их прекинуо, а безумност безумника према њему само би му повећавала благост.
Скромност и милост: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је благ према верницима, служио је себе и ушивао своју обућу, био је на услузи својој породици, указивао је почаст свом госту и осмехивао се ономе кога би срео. Био је најмилостивији од свих људи према слабима, деци, па чак и животињама.
Храброст: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је најхрабријег срца међу људима. Његови асхаби би се склањали код њега када би борба постала жестока, а он би од свих њих био најближи непријатељу.
И, заиста, био је онакав како га је описала мајка верника Аиша, Аллах био задовољан њоме, у језгровитој реченици: ,,Његов ахлак је био Кур'ан.“
Поуке и користи:
1. Једна од користи познавања његових физичких особина јесте да те Аллах почасти да га видиш у сну, па онај ко га види са његовим познатим особинама, уистину га је видео, јер се шејтан не може претворити у његов лик, као што је рекао Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: ,,Ко ме види у сну, уистину ме је видео, јер се шејтан не може претворити у мој лик.“ Бележи га Бухари и Муслим.
2. Онај који истински воли и чезне за сазнањем свих детаља о свом вољеном, а међу највеличанственијим од тога јесте познавање изгледа и животописа првака створења, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
3. Увиђамо величину љубави Посланикових другова и њихове привржености Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, будући да су нам пренели најситније детаље из његовог живота, а заједница је након њих сачувала ово велико наслеђе.
4. Свеобухватан и савршен узор: проучавање ових особина подстиче муслимана да се угледа на свог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у спољашњем изгледу кроз чистоћу и мирис, и у унутрашњости кроз искреност, благост, скромност и томе слично.
Закључак
На крају, бројне су књиге које садрже веродостојне хадисе и дела посвећена животопису Веровесника. Стога би муслиман требало да им се врати како би се упознао са животом Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, његовим моралом и племенитим особинама, Неке од тих књига су:
1. Веровесников животопис хафиза Ибн Кесира, нека му се Аллах смилује.
2. Задул-ме'ад (Ахиретска опскрба) од имама Ибнул-Кајјима.
3. Књига Еш-Шемаил од Ет-Тирмизија, Алах му се смиловао.
Молимо Узвишеног Аллаха да ово дело учини искреним ради Његовог лица, да нама и вама подари доследно слеђење Његовог племенитог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те да се овим трудом окористе сви муслимани и да нам га учини залихом за Судњи дан.
Хвала Аллаху, Господару светова, нека је салават на нашег веровесника Мухаммеда, на његову породицу и све асхабе.
Related books
All books
رسول الإسلام محمد صلى الله عليه وسلم81 језикаرسولمحمدرسول الإسلام محمد صلى الله عليه وسلم
У име Аллаха Милостивог, Самилосног Посланик ислама - Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир над њим Сажета биографија о посланику ислама, Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир над њим, у којој сам појаснио: његово име, порекло, место боравка, брачно стање, посланицу, оно чему је позивао, знакове веровесништва, верозакон и став његових противника наспрам њега. Трудио сам се да стално користим спојено ове две речи: Мухаммед и Аллахов посланик, што се може и приметити. 1) Његово име, порекло и место у којем се родио и у којем је одрастао Посланик ислама је Мухаммед б. Абдуллах б.…
Ислам89 језикаИслам
У име Аллаха, Милостивог, Самилосног Да ли си се запитао: Ко је створио небеса и Земљу и све што је у њима од величанствених створења? Ко је поставио овај прецизан и савршен систем у њима?
Начин обављања намаза: кратко видео упутство86 језикаНачин обављања намаза: кратко видео упутство
Кратка практична примена начина обављања намаза, како бисмо Аллаха обожавали знањем и како би наш намаз био у потпуности исправан. Начин обављања намаза Ако желимо да обавимо намаз, потребно је да се очистимо од мале и велике нечистоће. И да клањамо у чистој одећи која прекрива наша стидна места. И да наше тело и место нашег намаза буду чисти од нечистоће. Окрећемо се према Кибли. И лепо је да клањамо према перди.
الوسائل المفيدة للحياة السعيدة85 језикаالوسائل المفيدة للحياة السعيدة
كتاب "الوسائل المفيدة للحياة السعيدة" للشيخ عبد الرحمن بن ناصر السعدي، يتناول مفهوم السعادة الحقيقية التي يسعى لتحقيقها كل إنسان. الكتاب يوضح أن السعادة تتحقق بطاعة الله ورسوله، والعمل الصالح، والإيمان. ويُقسم السعادة إلى دنيوية مؤقتة وأخروية دائمة، ويربط بينهما بالرضا الإلهي للمؤمنين. يعتمد الكتاب على الأدلة الشرعية من القرآن والسنة لتقديم الأسباب المؤدية للسعادة وكيفية تحقيقها، مما يجعله دليلاً للمسلمين لتنظيم حياتهم على بصيرة وإيمان.