Која су миралног начела благог поступања према животињама?
- الباب / الفصل
- قسم الآداب الإسلامية
السؤال
س21: ما آداب الرفق بالحيوان؟
Питање 21: Која су миралног начела благог поступања према животињама?
الجواب
ج:1. أطعم الحيوان وأسقيه.
- في الحديث:
قالوا: يا رسول الله، وإن لنا في البهائم أجرًا؟ قال: «في كل كبد رطبة أجر»
متفق عليه.
- ومر رسول الله صلى الله عليه وسلم ببعير قد لحق ظهره ببطنه، فقال:
«اتقوا الله في هذه البهائم»
رواه أبو داود.
- الرحمة والشفقة وعدم تحميله ما لا يطيق.
- في الحديث: قال عليه الصلاة والسلام:
«من رب هذا الجمل؟ لمن هذا الجمل؟ فجاء فتى من الأنصار فقال: لي يا رسول الله. فقال: أفلا تتقي الله في هذه البهيمة التي ملكك الله إياها؛ فإنه شكا إليَّ أنك تجيعه وتدئبه»
رواه أبو داود وأحمد.
تدئبه: أي تتعبه.
- لا أعذب الحيوان بأي نوع من العذاب والأذى.
- في الحديث عن جابر رضي الله عنه، أن النبي صلى الله عليه وسلم مر عليه بحمار قد وسم في وجهه، فقال:
«أما بلغكم أني قد لعنت من وسم البهيمة في وجهها، أو ضربها في وجهها؟» فنهى عن ذلك.
رواه مسلم وأبو داود واللفظ له.
Одговор: 1. Хранити и појити животињу.
У хадису се спомиње:
Упитали су: „Аллахов Посланиче, зар ми и у услузи животињама имамо награду?“ Он рече: „У свакој живој јетри је награда.“
Муттефекун алејхи.
- И Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, наишао је поред камиле која је била толико мршава да је саставила стомак са леђима, па је рекао:
,,Бојте се Аллаха за ове животиње.“
Бележи га Ебу Давуд.
- Самилост, благост и неоптерећивање преко могућности.
- Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао:
,,Ко је власник ове деве? Чија је ово дева?“ Дошао је младић од Енсарија и казао: ,,Моја Аллахов Посланиче.“ Упитао га је: ,,Зар се не бојиш Аллаха због ове животиње коју ти је дао у посјед? Доиста ми се жали да је изгладњујеш и умараш.“
Бележе га Ебу Давуд и Ахмед.
Туд'ибуху: тј. умара га.
- Не подвргавати животиње никаквој врсти мучења или злостављања.
- У хадису се од Џабира, радијаллаху 'анху, преноси да је поред Веровесника, саллаллаху 'алејхи ве селлем, прошао магарац жигосаног лица, па је рекао:
„Зар до вас није допрло да сам проклео онога ко жигоше животињу по лицу, или је удара по лицу?“ Па је то забранио.
Бележе га Муслим и Ебу Давуд, и ово је његова верзија.