Skip to content

Која су миралног начела благог поступања према животињама?

الباب / الفصل
قسم الآداب الإسلامية

السؤال

س21: ما آداب الرفق بالحيوان؟

Питање 21: Која су миралног начела благог поступања према животињама?

الجواب

ج:1. أطعم الحيوان وأسقيه.

  • في الحديث:

قالوا: يا رسول الله، وإن لنا في البهائم أجرًا؟ قال: «في كل كبد رطبة أجر»

متفق عليه.

  • ومر رسول الله صلى الله عليه وسلم ببعير قد لحق ظهره ببطنه، فقال:

«اتقوا الله في هذه البهائم»

رواه أبو داود.

  1. الرحمة والشفقة وعدم تحميله ما لا يطيق.
  • في الحديث: قال عليه الصلاة والسلام:

«من رب هذا الجمل؟ لمن هذا الجمل؟ فجاء فتى من الأنصار فقال: لي يا رسول الله. فقال: أفلا تتقي الله في هذه البهيمة التي ملكك الله إياها؛ فإنه شكا إليَّ أنك تجيعه وتدئبه»

رواه أبو داود وأحمد.

تدئبه: أي تتعبه.

  1. لا أعذب الحيوان بأي نوع من العذاب والأذى.
  • في الحديث عن جابر رضي الله عنه، أن النبي صلى الله عليه وسلم مر عليه بحمار قد وسم في وجهه، فقال:

«أما بلغكم أني قد لعنت من وسم البهيمة في وجهها، أو ضربها في وجهها؟» فنهى عن ذلك.

رواه مسلم وأبو داود واللفظ له.

Одговор: 1. Хранити и појити животињу.

У хадису се спомиње:

Упитали су: „Аллахов Посланиче, зар ми и у услузи животињама имамо награду?“ Он рече: „У свакој живој јетри је награда.“

Муттефекун алејхи.

  • И Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, наишао је поред камиле која је била толико мршава да је саставила стомак са леђима, па је рекао:

,,Бојте се Аллаха за ове животиње.“

Бележи га Ебу Давуд.

  1. Самилост, благост и неоптерећивање преко могућности.
  • Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао:

,,Ко је власник ове деве? Чија је ово дева?“ Дошао је младић од Енсарија и казао: ,,Моја Аллахов Посланиче.“ Упитао га је: ,,Зар се не бојиш Аллаха због ове животиње коју ти је дао у посјед? Доиста ми се жали да је изгладњујеш и умараш.“

Бележе га Ебу Давуд и Ахмед.

Туд'ибуху: тј. умара га.

  1. Не подвргавати животиње никаквој врсти мучења или злостављања.
  • У хадису се од Џабира, радијаллаху 'анху, преноси да је поред Веровесника, саллаллаху 'алејхи ве селлем, прошао магарац жигосаног лица, па је рекао:

„Зар до вас није допрло да сам проклео онога ко жигоше животињу по лицу, или је удара по лицу?“ Па је то забранио.

Бележе га Муслим и Ебу Давуд, и ово је његова верзија.