Која су правила везана лепо понашање приликом учења дове?
- الباب / الفصل
- قسم الآداب الإسلامية
السؤال
س٢٦: ما آداب الدعاء؟
Питање 26: Која су правила везана лепо понашање приликом учења дове?
الجواب
ج:١. البدء بحمد الله والثناء عليه.
- الصلاة على النبي صلى الله عليه وسلم.
- في الحديث عن النبي صلى الله عليه وسلم:
«إذا صليت، فقعدت، فاحمد الله بما هو أهله، وصل عليَّ ثم ادعه»
رواه الترمذي.
- رفع اليدين أثناء الدعاء.
- قال رسول الله صلى الله عليه وسلم:
«إن ربكم تبارك وتعالى حيي كريم يستحيي من عبده إذا رفع يديه إليه أن يردهما صفرًا»
رواه الترمذي وأبو داود.
- التوبة والاعتراف بالذنب.
- في دعاء موسى عليه السلام:
﴿قَالَ رَبِّ إِنِّي ظَلَمۡتُ نَفۡسِي فَٱغۡفِرۡ لِي فَغَفَرَ لَهُۥٓۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ﴾
[القصص ١٦].
- الإلحاح في الدعاء، يعني إكثاره وتكراره.
- عدم استعجال الإجابة.
- لا تدع بإثم أو قطيعة رحم.
- في الحديث:
«لا يزال يستجاب للعبد ما لم يدع بإثم أو قطيعة رحم، ما لم يستعجل. قيل: يا رسول الله، ما الاستعجال؟ قال: يقول: قد دعوت، وقد دعوت، فلم أر يستجيب لي. فيستحسر عند ذلك، ويدع الدعاء»
رواه البخاري ومسلم.
- خفض الصوت في الدعاء.
- قال تعالى:
﴿ٱدۡعُواْ رَبَّكُمۡ تَضَرُّعٗا وَخُفۡيَةًۚ﴾
[الأعراف: ٥٥].
- حضور القلب أثناء الدعاء.
«ادعوا الله وأنتم موقنون بالإجابة، واعلموا أن الله لا يستجيب دعاء من قلب غافل لاه»
- الإخلاص لله تعالى، وسؤال الله وحده في الشدّة والرخاء.
﴿وَأَنَّ ٱلۡمَسَٰجِدَ لِلَّهِ فَلَا تَدۡعُواْ مَعَ ٱللَّهِ أَحَدٗا﴾
[الجن: ١٨].
- التوسّل إلى الله بأسمائه الحسنى وصفاته.
﴿وَلِلَّهِ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ فَٱدۡعُوهُ بِهَاۖ﴾
[الأعراف: ١٨٠].
- استقبال القبلة.
في الحديث:
«فما زال يهتف بربه مادًّا يديه مستقبل القبلة، حتى سقط رداؤه عن منكبيه»
رواه مسلم.
- إطابة المأكل والملبس.
«ثم ذكر الرجل يطيل السفر أشعث أغبر يمد يديه إلى السماء: يا رب يا رب، ومطعمه حرام، ومشربه حرام، وملبسه حرام، وغذي بالحرام، فأنى يستجاب لذلك»
Одговор: 1. Почиње се похвалом и хвалом Узвишеном Аллаху.
- Доношење салавата на Посланика, саллалаху алејхи ве селлем.
Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, је рекао:
„Када клањаш, па седнеш, захвали Аллаху онако како Му доликује, донеси салавате на мене, а затим Га моли.“
Бележи га Ет-Тирмизи.
- Подизање руку приликом дове.
Рекао је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега:
„Заиста је ваш Господар, Слављени и Узвишени, стидан и племенит, стиди се да Својем робу врати руке празне када их подигне према Њему.“
Бележе га Ет-Тирмизи и Ебу Давуд.
- Покајање и признање греха.
- У дови Мојсија, мир над њим, стоји:
,,Господару мој, рече, ја сам сам себи зло нанео, опрости ми! И Он му опрости, Он, уистину, прашта и милостив је.“
[Ел-Касас: 16]
- Истрајност у дови, значи често учење и понављање.
- Не треба журити са услишењем дове.
- Не молити за грех или кидање родбинских веза.
У хадису се спомиње:
"Дова се прима све док човек не моли за грех или прекидање родбинских веза, и док не пожурује. Неко је упитао: „Аллахов Посланиче, а шта је то пожуривање?“ Он је одговорио: „То је да човек каже: ‘Молио сам и молио, па нисам видио да ми је услишано’, па се тада ражалости и престане молити.“
Хадис бележе Бухари и Муслим.
- Смањивање гласа приликом учења дове.
Узвишени Аллах каже:
,,Понизно се молите и у себи своме Господару.“
[Ел-Е'араф: 31]
- Прибраност у дови.
,,Молите Аллаха, чврсто уверени у услишење, и знајте да Аллах не услишава молитву из немарног, расејаног срца.“
- Искреност према Узвишеном Аллаху, и тражење само од Њега у невољи и благостању.
,,Џамије су ради Аллаха, и не молите се, поред Аллаха, никоме!“
[Ел-Џинн, 18]
- Молити се Богу Његовим лепим именима и савршеним својствима.
,,Аллах има најлепша имена и ви Га зовите тим именима.“
- Окретање према Кибли.
„И непрестано је дозивао свога Господара, пружених руку, окренут према кибли, све док му огртач није спао с рамена.“
Бележи Муслим.
- Стицање хране и одеће на дозвољен начин.
„Затим је говорио о човеку рашчупане и прашњаве косе од дугог путовања, који диже руке према небу молећи: ‘Господару мој, Господару мој!’, а храна му је харам, пиће му је харам, одећа му је харам и отхрањен је харамом, па како да му дова буде примљена?“