'Nema nijednog roba koji učini grijeh, a zatim uzme abdest, klanja namaz, i zatraži oprost od Allaha, a da mu On neće oprostiti.

Alija je rekao: "Kada bih čuo nešto od Allahovog Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, Uzvišeni bi mi dao da od toga imam koristi onoliko koliko bi On htio. A kada bi mi neko od ashaba nešto rekao, zatražio bih od njega da se zakune. Kada se zakune, povjerovao bih mu. Kazao mi je Ebu Bekr, a on je rekao istinu, da je čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže:

'Nema nijednog roba koji učini grijeh, a zatim uzme abdest, klanja namaz, i zatraži oprost od Allaha, a da mu On neće oprostiti.' Zatim je proučio sljedeći ajet: 'I za one koji se, kada počine veliki ili mali grijeh, Allaha sjete i oprost za grijehe svoje zamole.'" (Alu Imran, 135.)

«مَا مِنْ رَجُلٍ يُذْنِبُ ذَنْبًا، ثُمَّ يَقُومُ فَيَتَطَهَّرُ، ثُمَّ يُصَلِّي، ثُمَّ يَسْتَغْفِرُ اللهَ، إِلَّا غَفَرَ اللهُ لَهُ»، ثُمَّ قَرَأَ هَذِهِ الْآيَةَ: {وَالَّذِينَ إِذَا فَعَلُوا فَاحِشَةً أَوْ ظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ ذَكَرُوا اللهَ فَاسْتَغْفَرُوا لِذُنُوبِهِمْ} [آل عمران: 135].