"Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.

Алија је рекао: "Када бих чуо нешто од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Узвишени би ми дао да од тога имам користи онолико колико би Он хтео. А када би ми неко од асхаба нешто рекао, затражио бих од њега да се закуне. Када се закуне, поверовао бих му. Казао ми је Ебу Бекр, а он је рекао истину, да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега,да каже:

"Нема ниједног роба који учини грех, а затим узме абдест, клања намаз, и затражи опрост од Аллаха, а да му Он неће опростити.“ Затим је проучио следећи ајет: "И за оне који се, када грех почине или кад се према себи огреше, Аллаха сете и опрост за грехе своје замоле." (Алу Имран, 135.)

«مَا مِنْ رَجُلٍ يُذْنِبُ ذَنْبًا، ثُمَّ يَقُومُ فَيَتَطَهَّرُ، ثُمَّ يُصَلِّي، ثُمَّ يَسْتَغْفِرُ اللهَ، إِلَّا غَفَرَ اللهُ لَهُ»، ثُمَّ قَرَأَ هَذِهِ الْآيَةَ: {وَالَّذِينَ إِذَا فَعَلُوا فَاحِشَةً أَوْ ظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ ذَكَرُوا اللهَ فَاسْتَغْفَرُوا لِذُنُوبِهِمْ} [آل عمران: 135].