Енциклопедија Посланикових хадиса

"Да човек обави молитву у џемату (заједно у џамији) боље му је него да је обави у кући или на пијаци за двадесет и нешто пута. То ће постићи када се у потпуности абдести, а затим дође у џамију само ради молитве. За сваки корак биће му подигнут степен и биће му опроштен грех све док не уђе у џамију. Када уђе у њу биће у молитви докле год га молитва ту задржава. Такође, анђели ће благословити човека докле год седи на месту где је клањао. Они говоре: ‘Аллаху, смилуј му се, Аллаху, опрости му, Аллаху, прими му покајање.’ Тако ће упућивати дову за њега докле год не узнемири некога или док не изгуби абдест.“

‘Купање петком је дужност свакој пунолетној особи, чишћење зуба мисваком и мирисање парфемом, уколико га има.’“

"Зар се не боји неко од вас када подигне главу пре имама, да му је Аллах не претвори у главу магарца, или да његов изглед не учини да личи на магарца?!“

„Споменут је пред Послаником, нека су на њега благослов и мир, човек који је спавао целу ноћ до јутра. Посланик је рекао: ‘То је човек коме је шејтан уринирао у уши,’ или је рекао: ‘у његово уво.’“

'О људи! Ширите селам, делите храну сиротињи, помажите и пазите родбину и Аллаху се молите кад свет спава – па ћете ући у Рај сигурни и спашени.'“

"Поравнајте ваше сафове (редове), јер заиста је поравнавање сафова део целовитости и потпуности намаза.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када преда селам у намазу, знао тражити од Аллаха опрост три пута, а потом би казао: "Аллаху, Ти си Селам (чист од сваке мањкавости) и Ти дајеш селам (тј. чуваш створења од зла и мањкавости), благодаран си Ти, Поседоватељу величине и племенитости.“ Велид је казао: "Упитао сам ел-Евзаија о томе како да се тражи опрост од Аллаха, а он ми је казао: ‘Изговарај: Естагфируллах, естагфируллах!’“

да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“