رسالة موجزة إلى ملحد

Кратка порука атеисти

Научно веће при Организацији исламског садржаја на светским језицима

Живимо у задивљујућем свемиру којим управљају прецизни закони који сведоче о невероватној усклађености и запањујућем реду.

Што се човек дубље упушта у разумевање закона свемира, све више се појављује питање на које физика не нуди одговор: Шта је извор тих закона и зашто уопште постоје?

Ово не пишем како бих дао коначан одговор, већ желим да поделим с тобом једно логично питање које вреди пажње, без обзира на твоју веру или светоназор.

Да ли је логично да закони настану из ничега? Да ред произађе тек тако, случајно? Да свест никне из твари која није свесна?

Хајде да почнемо од почетка, од најјаснијег питања и уједно најдубљег:

Да ли је могуће да ништавило створи било шта?

Да ли је разумно утврдити да је овај величанствени свемир, са својим прецизним системом и савршеном хармонијом закона, настао из ничега и без икаквог повода?

Здрав људски разум то у потпуности одбацује, јер у свакодневном животу не примећујемо да било шта настаје из ничега.

Хајде заједно да размислимо: Ко те је створио из безначајне капи и учинио те човеком који види и чује?

Ко је створио твоје тело с таквом савршеношћу, те ти подарио око које види, ухо које слуша и ум који анализира и размишља?

Ко ти је давао храну док си био у мајчином стомаку, беспомоћан и слаб? Ко те је хранио њеном крвљу и припремао ти све што ти је потребно за рођење и раст?

Да ли си ти сам себи то омогућио, или је то све направила неразумна природа?

Природа нема разум, намеру ни вољу. Имајући то у виду, како онда она може произвести систем који је сложенији од најмоћнијег рачунара? Како може створити свест, спознају и осећаје?

Како природа може усадити у мајчино срце инстинктивну љубав према њеном детету? Или навести људско срце да осећа нелагоду услед неправде, а да му буде пријатно кад осети правду?

Ко је у нас усадио ове племените вредности? Одакле потичу наше моралне вредности? Одакле долази савест?

Све што нас окружује јасно сведочи о постојању Створитеља.

Погледај у небо! Ко га је уздигао без стубова?

Зар не видиш Сунце!? Ко му је одредио тачну путању од које никада не одступа?

Осврни се на сопствено срце! Ко му је дао да неуморно куца без твоје наредбе током целог твог живота?

Да ли је све ово настало случајно? Зар случајност може да се понавља милијардама пута тако прецизно и уредно?

Верујеш ли да би комплексна књига, попут речника или научне енциклопедије, могла настати случајно – експлозијом штампача?

Па како онда верујеш да је свемир – који је величанственији од свих књига – настао пуком експлозијом?

Ислам не позива да се разум запостави. Насупрот томе, он нас позива да га користимо. Алах Узвишени каже у Кур’ану: „Зар се може сумњати у Алаха, Створитеља небеса и Земље?“ (Ибрахим, 10)

Зар је разумно сумњати у постојање Онога који је све створио?

Узвишени је рекао: „А и у вама самима – зар не видите?“ (Ез-Заријат, 21)

Ово је позив да размислиш о себи – о свом телу и души и препознаш доказ који ти је пред очима.

Затим размисли о Кур’ану, последњој објављеној књизи.

То је књига која је објављена пре више од 1400 година. Људима је дат изазов да начине нешто слично њој, али то нису могли учинити.

То је књига која је објединила догму, законодавство, приче, науку и језик, у јединственом стилу каквом ништа није слично.

У њој нам се говори о народима који су нестали, избледелим догађајима у времену и открићима која су откривена тек након векова, као што су: настанак плода, формирање облака и слојева Земље, те прецизност кретања планета.

Затим размисли о животу Алаховог посланика. Човек који је одрастао у пустињи, далеко од цивилизације, није знао да чита ни да пише, нити је стицао знање од било кога. Упркос томе, донео је човечанству вечну посланицу која је просветлила умове, прочистила душе и направила огроман преокрет у току историје.

Све то, посредством речи које су му објављене у пећини. Путем њих је човечанство извео из обожавања људи и камења у обожавање само једног Створитеља, те су успостављене вредности правде, милости и достојанства.

Каква је то сила која је променила свет, дотакла срца, те чији се одјек и даље чује упркос вековима?

О ти који читаш ове речи: Господар твој не треба ништа од тебе, али си ти тај који апсолутно Њега треба.

Он те је створио, опскрбљује те, чува те и оставио ти је времена да размислиш и да се вратиш Истини.

Он никоме не чини неправду, а онога ко Му се искрено обрати – примиће га, опростиће му и замениће његова лоша дела добрим.

Не намећем ти ништа, али те молим да свом срцу пружиш прилику за искреност.

Ослободи се беса и унутрашње буке, те на тренутак размисли:

Шта ако си у криву?

Шта ако заиста постоји Бог, живот после смрти, Рај и Пакао?

Хоћеш ли се тада покајати, када покајање више не буде од користи?

Направи искрен корак према Истини и започни своје путовање с Кур’аном! Можда у њему пронађеш одговоре који су ти били скривени и светло које ти је недостајало.

Превод значења Кур’ана.