да када би Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао, растављао би руке од тела да би му се указивала белина испод пазуха.
Преноси се од Абдуллаха б. Малика б. Бухајна, Аллах био задовољан њиме,
да када би Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао, растављао би руке од тела да би му се указивала белина испод пазуха.
أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا صَلَّى فَرَّجَ بَيْنَ يَدَيْهِ حَتَّى يَبْدُوَ بَيَاضُ إِبْطَيْهِ.
Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чинио сеџду, раширио би руке одвајајући их од тела, попут крила, тако да би му се видела боја коже испод пазуха. Овим се жели указати на то колико би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, удаљио руке од тела приликом чињења сеџде.
Препоручљиво је практиковати овај положај приликом сеџде што подразумева размак између руку и тела.
Особи која обавља намаз иза имама и која би узнемирила својим ширењем руку онога до себе, то јој није препоручено.
У ширењу руку приликом сеџде постоје многе мудрости и користи, од којих су: - Показивање воље и жеље за намазом. - Када се ослоните на све делове тела током сеџде, сваки део узима свој удео у ибадету. - Неки кажу да је мудрост у томе што је то ближе понизности, омогућавајући челу и носу да се више причврсте за тло. - Сваки екстремитет тако добија своју посебност.
Сахихул-Бухари (1/ 87) (390).
Сахиху Муслим (1/ 356) (495).
Више... (6)
تيسير العلام شرح عمدة الأحكام.
للبسام (ص162).
تنبيه الأفهام شرح عمدة الأحكام.
لابن عثيمين (2/ 207).
الإلمام بشرح عمدة الأحكام.
لإسماعيل الأنصاري (1/ 134).