Skip to content

"Онај ко уведе у нашу веру оно што није од ње, то му се одбија.

Од Аише, Аллах био задовољан њоме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

"Онај ко уведе у нашу веру оно што није од ње, то му се одбија.“ Овај хадис бележе Бухари и Муслим, а код Муслима се такође наводи: "Ко уради дело које није засновано на нашој вери, оно му се одбија.“

«مَنْ أَحْدَثَ فِي أَمْرِنَا هَذَا مَا لَيْسَ فِيهِ فَهُوَ رَدٌّ» متفق عليه. ولمسلم: «مَنْ عَمِلَ عَمَلًا لَيْسَ عَلَيْهِ أَمْرُنَا فَهُوَ رَدٌّ».

Бележе ел-Бухари и Муслим.
Веродостојан
Коментар

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да онај ко измисли у вери нешто ново или уради дело које није засновано на Кур'ану и Суннету, то му се неће прихватити код Аллаха.

Значење речи

...:

Користи хадиса

Ибадети се заснивају искључиво на Кур'ану и Суннету. Према томе, не можемо Узвишеног Аллаха обожавати чинећи новотарије и измишљена дела.

Вера се не заснива на мишљењу и субјективном укусу. Напротив, она се темељи на слеђењу Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.

Овај хадис је доказ потпуности ове вере.

Новотарија представља све што се уведе у веру, а што није постојало за време Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, свеједно тицало се веровања, речи или дела.

Овај хадис представља темељ вере ислама и служи као вага за дела. Као што се за свако дело којим се не жели Аллахово Лице неће добити награда, исто важи и за свако делом које није засновано на Објави.

Новотарије које су забрањене тичу се вере, а не овосветских питања.

Рецензент

Сахихул-Бухари (3/ 184) (2697).

Сахиху Муслим (3/ 1343) (1718).

Сахихул-Бухари (3/ 184) (2697).

Сахиху Муслим (3/ 1343) (1718).

Више... (10)

التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثًا النووية (ص16).

شرح الأربعين النووية.

لابن عثيمين (ص96).

فتح القوي المتين في شرح الأربعين وتتمة الخمسين.

للعباد (ص38).

التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثًا النووية (ص16).

شرح الأربعين النووية.

لابن عثيمين (ص96).

فتح القوي المتين في شرح الأربعين وتتمة الخمسين.

للعباد (ص38).