Skip to content

„Не припада нама онај ко се удара по образима, цепа одећу и нариче као у џахилијету (паганском добу)“.

Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

„Не припада нама онај ко се удара по образима, цепа одећу и нариче као у џахилијету (паганском добу)“.

«لَيْسَ مِنَّا مَنْ لَطَمَ الخُدُودَ، وَشَقَّ الجُيُوبَ، وَدَعَا بِدَعْوَى الجَاهِلِيَّةِ».

Бележе ел-Бухари и Муслим.
Веродостојан
Коментар

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио и упозорио на неке радње које практикују људи из доба незнања (џахилијета), па је рекао: Није од нас (не припада нама): Прво: Онај ко се удара по образима, при чему се посебно спомиње образ јер је то најчешће у таквим ситуацијама; међутим, ударање других делова лица такође спада под забрану. Друго: Цепање одеће кроз коју се ставља глава услед велике узнемирености. Треће: Употреба речи и израза из времена паганства, попут дове за пропаст, нарицања, оплакивања и друге.

Користи хадиса

Ова претња у хадису указује на то да су ова дела међу великим гресима.

Обавеза је имати стрпљење у случају несреће, као што је и забрањено изражавати незадовољство због болне судбине које је одредио Узвишени Аллах. Ово незадовољство не сме се иксазивати кроз тужаљке, оплакивања, бријања главе, цепање одеће или сличном.

Забрана опонашања обичаја незналица у стварима које нису одобрене шеријатом.

Нема сметње у осећају туге и плакању, јер то не противречи стрпљењу у вези са Аллаховим одредбама. То је заправо милост коју је Узвишени Аллах усадио у срца родбине и вољених.

Муслиман треба бити задовољан Аллаховим одредбама; ако није задовољан, онда му је обавезно стрпљење.

Рецензент

Сахихул-Бухари (2/ 81) (1294).

Сахиху Муслим (1/ 99) (103).

Више... (4)

تيسير العلام شرح عمدة الأحكام.

لعبد الله البسام (ص287).

تنبيه الأفهام شرح عمدة الأحكام.

لابن عثيمين (2/ 379).