الفَجر

Тако ми зоре,

и десет ноћи

и парног и непарног,

и ноћи када настаје,

зар то паметном заклетва није?

Зар не знаш шта је твој Господар урадио са народом Ад,

са становницима Ирема, пуног палата на ступовима

којима није било равних ни у једној земљи;

и са Семудом, који су клесали стене у долини,

а и са фараоном, који је имао војску,

који су на Земљи били охоли,

и смутње на њој умножили,

па је твој Господар бич патње на њих спустио,

а твој Господар, заиста, све надгледа.

А човек, када га његов Господар искуша па му почаст укаже и благодатима га обаспе, каже: „Мој Господар ме је почаствовао!“

А кад га искуша и његову опскрбу учини оскудном, онда каже: „Мој Господар ме је понизио!“

А није тако! Ви пажњу сирочету не указујете,

и да се нахрани сиромах – један другога не подстичете,

и наследство похлепно једете

и богатство претерано волите.

Уистину, када Земља буде здробљена у комадиће,

и када дође твој Господар, а анђели буду све ред до реда,

и када тај дан Пакао буде примакнут, тада ће човек да се сети - а на шта му је сећање?!

И рећи ће: „Камо среће да сам се за овај живот припремио!“

А тог Дана нико неће као Он кажњавати,

и нико неће као Он у окове окивати.

А ти, о душо смирена,

врати се Господару своме задовољна, а и Он тобом задовољан

па уђи и буди међу Мојим слугама

и уђи у Мој Рај!