Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када не бих отежао верницима" – или: "свом уммету" – "наредио бих им да користе мисвак пре сваког намаза.“

„Нико ме неће поселамити а да ми Узвишени Аллах не врати душу како бих му одговорио на селам.“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би кихнуо, стављао би руку или одећу на своја уста и стишао би глас.

Општа опорука Божијег Посланика, алејхисселам, када га је задесила смрт, била је: „Водите рачуна о намазу и онима који су у вашем власништву, водите рачуна о намазу и онима који су вашем власништву.“ Понављао је то све док није почео кркљати у прсима, а језик му је једва изговарао те речи.“

„Неколицина људи из друштва Аллаховог Посланика, алејхисселам, питала је жене Посланика о његовом тајном ибадету. Један је рекао: ‘Ја се нећу женити,’ други је рекао: ‘Ја нећу јести месо,’ а трећи је рекао: ‘Ја нећу спавати.’ Посланик је потом похвалио и захвалио Аллаху и рекао: ‘Шта је са људима који кажу то и то? Ја клањам и спавам, постим и мрсим, и женим се женама. Ко одбаци мој суннет, није од мене.’“

„Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спуштена је објава када је имао четрдесет година. У Мекки је, након тога, боравио тринаест година, па му је наређено да се одсели у Медину. Након пресељења, у Медини је остао десет година, а након тога је умро.”

Прво што је Божији Посланик, алејхисселам, искусио од објаве биле су истинити снови, који би се испунили јасно као свитање. Потом је заволео самоћу и почео да се повлачи у пећину Хира, где је проводио дане у обожавању Бога и размишљању. Са собом би носио залихе за боравак, а када би их потрошио, враћао би се својој супрузи Хадиџи да се поново снабде за нови боравак. Једног дана, док је био у пећини Хира, дошао му је анђео и рекао: „Читај!“ Посланик је одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је снажно пригрлио док није осетио изнемоглост, а затим га пустио и поновио: „Читај!“ Посланик је опет одговорио: „Не знам читати.“ Анђео га је трећи пут загрлио, затим га пустио и рекао: „Читај у име Господара твога који ствара, ствара човека од заквачка! Читај, а Господар твој је Најплеменитији!“ (Ел-Алак, 1-3.) Посланик се вратио кући дрхтећи од страха и рекао Хадиџи: „Покријте ме, покријте ме!“ Покрили су га док се није смирио, а онда је рекао Хадиџи шта се догодило: „Страхујем за себе.“ Хадиџа му је одговорила: „Никада! Тако ми Бога, Аллах те никада неће понизити. Ти одржаваш родбинске везе, помажеш немоћнима, дарујеш сиромашне, гостопримљив си и помажеш у добрим делима.“ Затим је Хадиџа одвела Посланика код Вереке ибн Невфела, свог рођака који је био прихватио хришћанство у време незнабоштва. Он је читао Тору и Јеванђеље на хебрејском колико је могао, али је остарао и ослепео. Хадиџа му је рекла: „О сине мога стрица, послушај свог братанца.“ Верека је питао Посланика: „Шта си видео?“ Посланик му је испричао шта је доживео. Верека је рекао: „Ово је исти анђео који је сишао и за Мојсија. Да сам само млад и да доживим твоје време када ће те твој народ протерати!“ Посланик је питао: „Зар ће ме они протерати?“ Верека је одговорио: „Да, нико никада није дошао са оваквом поруком, а да му народ није постао противник. Ако доживим то време, помоћи ћу ти свим срцем.“ Међутим, Верека је убрзо преминуо, а објава је на неко време престала.

"Мајко правоверних, кажи ми нешто о моралу Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.“ "Она је рекла: "Зар не учиш Кур'ан?“ "Учим“ , одговори он. "Његов морал је био Кур'ан.“, узврати му она.