Skip to content

„Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“

Од Ебу Шурејха преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:

„Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“

«وَاللَّهِ لاَ يُؤْمِنُ، وَاللَّهِ لاَ يُؤْمِنُ، وَاللَّهِ لاَ يُؤْمِنُ»، قِيلَ: وَمَنْ يَا رَسُولَ اللَّهِ؟ قَالَ: «الَّذِي لاَ يَأْمَنُ جَارُهُ بَوَايِقَهُ».

Бележи ел-Бухари.
Веродостојан
Коментар

Посланик, алејхисселам, заклео се и поновио своју заклетву три пута, рекавши: „Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Тада су га другови упитали: „Ко не верује, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Онај чији се комшија боји његове преваре, неправде и зла.“

Користи хадиса

Оспоравање вере ономе чији комшија није сигуран од његове неправде и зла указује на то да је то велики грех и да је починилац тог дела крњавог веровања.

Снажан подстицај на доброту према комшији и избегавање узнемиравања речју или делом.

Рецензент

Сахихул-Бухари (8/ 10) (6016).

Више... (2)

التوضيح لشرح الجامع الصحيح (28/ 321).

النهاية في غريب الحديث والأثر (93).