Skip to content

„Клањао сам са Послаником, нека су на њега мир и благослов Божији, и он је завршавао молитву селамом окрећући се на десну страну и говорећи: ‘Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир, милост и благослов Божији нека су на вас’, а затим на леву страну говорећи: ‘Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир и милост Божија нека су на вас.’“

Од Ваила бин Хуџра, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао:

„Клањао сам са Послаником, нека су на њега мир и благослов Божији, и он је завршавао молитву селамом окрећући се на десну страну и говорећи: ‘Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир, милост и благослов Божији нека су на вас’, а затим на леву страну говорећи: ‘Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир и милост Божија нека су на вас.’“

صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَكَانَ يُسَلِّمُ عَنْ يَمِينِهِ: «السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ»، وَعَنْ شِمَالِهِ: «السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللَّهِ».

Бележи Ебу Давуд.
Добар
Коментар

Када је Посланик желео да заврши своју молитву, завршавао је тако што би окренуо своје лице према десној страни и рекао: „Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир, милост и благослов Божији нека су на вас.“ Затим би окренуо своје лице према левој страни и рекао: „Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир и милост Божија нека су на вас.“

Користи хадиса

Прописаност два селама за завршетак молитве, јер су они један од њених стубова.

Препоручено је повремено додавати речи: „ве берекатуху / и благослов Божији“, јер Посланик, алејхисселам, није то чинио стално.

Изговарање два селама у молитви је обавезни елемент, док је окретање главе при изговарању селама препоручено, али није обавезно.

Требало би да се изговарање речи: „Есселаму алејкум ве рахметуллах / Мир и милост Божија нека су на вас“ одвија током окретања главе, а не пре или после тога.

Рецензент

Ебу Давудов Сунен (2/ 239) (997).

Више... (5)

المجموع شرح المهذب (مع تكملة السبكي والمطيعي) النووي (3/ 479).

المنهاج شرح صحيح مسلم بن الحجاج.

النووي (4/ 153).

توضيح الأحكام شرح بلوغ المرام.

لعبد الله البسام (2/ 291).