„Када неко од вас узме абдест и обује местве, нека потире по њима и нека клања у њима. Ако хоће, нека их не скида, осим због џунуплука.“
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њим, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Када неко од вас узме абдест и обује местве, нека потире по њима и нека клања у њима. Ако хоће, нека их не скида, осим због џунуплука.“
«إِذَا تَوَضَّأَ أَحَدُكُمْ وَلَبِسَ خُفَّيْهِ فَلْيُصَلِّ فِيهِمَا، وَلْيَمْسَحْ عَلَيْهِمَا ثُمَّ لَا يَخْلَعْهُمَا إِنْ شَاءَ إِلَّا مِنْ جَنَابَةٍ».
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, објашњава да, ако муслиман обуче местве, након што се абдестио, а затим изгуби абдест, може да приликом новог абдеста, уколико то жели да потаре по мествама и да тако клања, без скидања, осим ако постане џунуб, када је обавезно да скине чарапе и окупа се.
Није дозвољено потирати по мествама осим ако се обују након узимања абдеста.
Време потирања за особу које је у месту боравка је дан и ноћ, а за путника 3 дана и ноћи.
Потирање по мествама се односи на малу нечистоћу а не на велику, јер је након велике нечистоће потребно да их изује и опере ноге.
Препоручује се намаз у обући, попут чарапа и слично, као начин разликовања од јевреја, под ус ловом да је чиста и да то не смета другим верницима или самој џамији, као што је случај у џамијама с теписима, у којима се не би требала клањати у обући.
Потирање по мествама или чарапама је олакшица за овај уммет.
Сунен ед-Дарекутнија (1/ 376) (781).
Више... (4)
توضيح الأحكام مِن بلوغ المرام.
لعبد الله البسام (1/ 274).
سبل السلام شرح بلوغ المرام.
للصنعاني (1/ 86).