Skip to content

„Када се два муслимана сретну и рукују, њихови греси бивају опроштени пре него што се разиђу.“

Од Ел-Бараа, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао:

„Када се два муслимана сретну и рукују, њихови греси бивају опроштени пре него што се разиђу.“

«مَا مِنْ مُسْلِمَيْنِ يَلْتَقِيَانِ فَيَتَصَافَحَانِ إِلَّا غُفِرَ لَهُمَا قَبْلَ أَنْ يَفْتَرِقَا».

Бележе Ебу Давуд, ет-Тирмизи, Ибн Маџе и Ахмед.
Хадис је веродостојан узевши у обзир све његове ланце преносилаца.
Коментар

Посланик, алејхисселам, је обавестио да не постоје два муслимана која се сретну на путу или слично, па један од њих поздрави другог руковањем, а да им греси не буду опроштени пре него што се раздвоје или заврше са руковањем.

Користи хадиса

Препорученост руковања приликом сусрета и подстицај на ову праксу.

Ел-Мунави је рекао: „Суннет се остварује искључиво стављањем десне руке у десну руку, осим ако то није могуће.“

Подстицање на ширење селама и указивање на величину награде за руковање муслимана са својим братом муслиманом.

Изузима се из хадиса забрањено руковање, попут руковања са страном женом.

Рецензент

Ебу Давудов Сунен (7/ 502) (5212).

Суненут-Тирмизи (4/ 447) (2727).

Сунен Ибн Маџе (4/ 654) (3703).

Ахмедов Муснед (30/ 517) (18547).

Више... (4)

بهجة الناظرين شرح رياض الصالحين.

لسليم الهلالي (2/ 152).

نزهة المتقين شرح رياض الصالحين.

لمجموعة من الباحثين (1/ 680).