القِيَامة

Кунем се Судњим даном

и кунем се душом која себе кори.

Зар човек мисли да његове кости нећемо да сакупимо?!

Хоћемо, Ми можемо да вратимо јагодице прста његових поново.

Али, човек хоће да негира оно што је пред њим,

па пита: “Када ће Судњи дан бити?”

Када се поглед збуни

и Месец помрачи

и Сунце и Месец смотају, па сјај изгубе,

тог дана човек ће да повиче: „Где да се бежи?“

Не, нема спаса!

Тог дана твоме је Господару повратак.

Тог дана човек ће о ономе што је припремио, а што је пропустио, да буде обавештен.

Штавише, човек себе добро зна - сам ће против себе сведочити,

макар износио своја оправдања.

Не изговарај Кур'ан језиком својим да би га што пре запамтио,

Ми смо дужни да га сакупимо да би га ти читао.

А када га читамо, ти прати читање његово,

а после, Ми смо дужни да га објаснимо.

Али, напротив, ви овај пролазни свет волите,

а онај други свет запостављате.

Тог дана нека лица ће да буду блистава,

у Господара свога ће да гледају.

Тог дана нека лица ће бити смркнута,

уверена да ће их снаћи велика несрећа!

Пази, када душа допре до кључних костију

и викне се: „ Има ли лекара да га излечи?!“

И он се увери да је то час смрти

и нога се уз ногу савије.

Тог дана ће твоме Господару бити приведен.

Није веровао и није молитву обављао,

него је порицао и окретао се,

а онда је својим охоло одлазио.

Тешко теби! Тешко теби!

и још једном: Тешко теби! Тешко теби!

Зар човек мисли да ће сам себи препуштен да буде, да неће да одговара?!

Зар није био кап семена која се убаци,

затим заквачак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини,

и од њега две врсте, мушкарца и жену, створи,

и зар Тај није способан мртве да оживи?!