Енциклопедија Посланикових хадиса

"Изашли смо једне кишовите и мрачне ноћи тражити Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да нам клања, па кад га сустигох он ми рече: ‘Реци’, а ја не рекох ништа. Поново ми рече: ‘Реци.’ А ја опет не рекох ништа. Опет ми рече: ‘Реци.’ Ја тада рекох: ‘О Аллахов Посланиче, а шта да кажем?’ Рече: ‘Реци: Кул хуваллаху ехад, и му'авизетејни по три пута када омркнеш и када осванеш, заштитиће те од свега.’“

„Нема човека који навече три пута каже: ‘У име Аллаха, са чијим именом никакво зло ни на Земљи ни на набесима неће наудити, и Он све чује и све зна’, а да не буде заштићен од сваког зла све док не осване, ‘а ко три пута изговори ове речи када осване, неће га задесити изненадна недаћа све до вечери.’ После је Ебана бин Османа задесила парализа, па је човек који је чуо хадис од њега гледао у Ебана, а он га упита: ‘Зашто ме гледаш? Тако ми Аллаха, нисам слагао на Османа, нити је Осман слагао на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, али, на дан када ме то задесило, био сам љут и заборавио сам да проучим ове речи.’“

"Сејјидул истигфар је да кажеш: ‘Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у леке би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)’“ Посланик је затим додао: "Ко каже овај истигфар (дову) ујутро, чврсто верујући у његове речи, те умре тог дана пре него омркне, он је од становника Раја, а ко га каже у току ноћи чврсто убеђен у те речи и умре пре него сване па и он је од становника Раја.“

када би освануо, говорио: „Аллаху, Ти дајеш да осванемо, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо, и Теби се враћамо.“ А када би омркао, рекао би: „Аллаху, Ти дајеш да омркнемо, Ти дајеш да живимо, Ти дајеш да умиремо и Теби се враћамо.“ А некада би рекао: „Теби ћемо се вратити.“

„Посланик, алејхисселам, је изашао од ње рано ујутру након што је клањао сабах (јутарњу молитву), а она је била у својој просторији за молитву. Потом се вратио касније, а она је још увек била у истом положају. Рекао је: ‘Јеси ли још увек у стању у којем сам те оставио?’ Она је одговорила: ‘Да.’ Тада је Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Заиста сам након тебе изговорио четири речи, три пута. Када би се оне измериле са оним што си ти изговорила од јутрос, надмашиле би их у тежини: ‘Субханаллахи ве би-хамдихи, адеде халкихи, ве рида нефсихи, ве зинете аршихи, ве мидаде калиматихи.’“

"Ко навече проучи последња два ајета суре ел-Бекаре, биће му довољна (за ту ноћ).“