‘Ко има намеру да закоље жртву (курбан), када се појави млађак месеца зул-хиџџе, нека не узима ништа од своје косе или ноктију док не принесе жртву.’“
Од Ум Селеме, мајке верника и супруге Посланика, мир и благослови на њега, нека је Аллах задовољан њоме, преноси се да је рекла: „Рекао је Посланик, мир и благослови на њега:
‘Ко има намеру да закоље жртву (курбан), када се појави млађак месеца зул-хиџџе, нека не узима ништа од своје косе или ноктију док не принесе жртву.’“
«مَنْ كَانَ لَهُ ذِبْحٌ يَذْبَحُهُ فَإِذَا أُهِلَّ هِلَالُ ذِي الْحِجَّةِ، فَلَا يَأْخُذَنَّ مِنْ شَعْرِهِ، وَلَا مِنْ أَظْفَارِهِ شَيْئًا حَتَّى يُضَحِّيَ».
Посланик, алејхисселам, наредио је ономе ко жели да закоље жртву (курбан) да не узима ништа од косе са главе, пазуха, бркова или било ког другог дела тела, као ни од ноктију на рукама или ногама, када се појави млађак месеца зул-џиџџе, све док не принесе жртву.
Ко намерава да принесе курбан такав почиње да се уздржава од узимања косе и ноктију од тренутка када донесе ту намеру, све док не принесе принесе курбан.
Ако не принесе курбан првог дана бајрама, наставља да се уздржава од узимања косе и ноктију све док не принесе жртву било ког дана током дана Тешрика.
Сахиху Муслим (3/ 1566) (1977).
Више... (6)
بهجة الناظرين شرح رياض الصالحين.
لسليم الهلالي (3/ 199).
شرح رياض الصالحين.
لابن عثيمين (6/ 450).
نزهة المتقين شرح رياض الصالحين.
لمجموعة من الباحثين (2/ 1165).