Енциклопедија Посланикових хадиса

"Жена не путује на удаљеност од два дана, ако уз њу није муж или махрем. Нема поста на два дана: Рамазански и Курбан-бајрам. Нема молитве откад наступи зора па до изласка Сунца, нити откад наступи икиндија па до сунчевог заласка. Не путује се ради ибадета осим у три џамије: Месџидул-харам у Меки, Месџидул-Акса у Јерусалиму и Посланикова Џамија у Медини.“

"Ислам је изграђен на пет темеља: сведочењу да нема бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, и да је Мухаммед Његов роб и Посланик, обављању намаза, давању зеката, обављању хаџа и посту месеца рамазана.“

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је некој Енсаријки (Ибн Аббас јој је споменуо име, али сам га заборавио): "Шта те је спречило да обавиш хаџџ с нама? Рекла је: ‘Имали смо само две деве за наводњавање.’ На једној је хаџџ обавио отац њеног детета и њен син, а другу је оставио за заливање. Посланик тада рече : ‘Када наступи рамазан, обави умру, јер умра у рамазану је као хаџџ.’“

"Нема дана у којима је добро дело Аллаху драже од ових дана“, тј. у првих десет дана месеца зул-хиџета. Асхаби упиташе: "Аллахов Посланиче, зар ни џихад на Аллаховом путу?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: "Чак ни џихад на Аллаховом путу, изузев да човек оде у џихад носећи са собом свој иметак, па у њему изгуби и живот и иметак.“

"О Аллахов Посланиче, видимо да је џихад највредније дело, па зар нећемо (и ми жене) ићи у џихад? Он је одговорио: ‘Не, али је највреднији џихад за вас примљен хаџџ.’“

„Телбија Божијег Посланика, саллалаху алејхи ве селлем, гласила је: Леббејкaллахумме, леббејк - Одaзивам Ти се, Аллаху, одaзивам; Леббејке ла шерике леке леббејке - Одaзивам Ти се. Ти немаш судруга. Одaзивам Ти се; Иннел-хамде вен-ни’мете леке вел-мулк - Заиста, свака хвала и захвала, све благодати и власт припадају искључиво Теби; Ла шерике леке - Ти немаш друга и сувласника. Абдуллах ибн Омер је на његову телбију додао и ово: Леббејке, леббејке ве са’дејке - oдaзивам Ти се, одазивам. и молим Те за радост и успех; вел-хајру би једејке - свако добро је у Твојим рукама вер-регбау илејке вел-амел - сва моја тражења и све моје молбе усмерене су искључиво Теби."

‘Ко има намеру да закоље жртву (курбан), када се појави млађак месеца зул-хиџџе, нека не узима ништа од своје косе или ноктију док не принесе жртву.’“

дошао до Црног камена и пољубио га, па је рекао: „Ја знам да си ти камен, не можеш ни нашкодити ни користити, и да нисам видео Божијег Посланика, нека су благослов и мир на њега, како те љуби, ни ја те не бих пољубио.“