Дојење ствара забране као што ствара рођење.

Хадис поставља основно правило у шеријатским прописима о дојењу.

Ибн Хаџер каже: Речи: „дојење забрањује оно што забрањује рођење“ значе и „дозвољава оно што дозвољаваz “. Ово је општеприхваћено у погледу забране брака и свих њених последица, као и у погледу преношења забране на дојенчад и децу дојиља, те њиховог положаја као рођака у погледу дозвољености гледања, осамљивања и путовања. Међутим, по овоме се не примењују друга правила мајчинства, као што су: наслеђе, обавеза издржавања, ослобађање роба у власништву, сведочење и ум, нити укидање кривичне казне (одмазде).

Утврђивање правила забране кроз дојење као сталне забране.

Други хадиси показују да се забрана кроз дојење утврђује након пет потврђених дојења и да та дојења буду у прве две године живота детета.

Забрањене жене за женидбу по крвном сродству су: мајке, укључујући и баке с очеве и мајчине стране, без обзира на удаљеност лозе; ћерке, укључујући и унуке, ћерке синова и ћерке ћерки, без обзира на удаљеност лозе; сестре, било да су по оцу и мајци или само по једном од њих; тетке по оцу, укључујући све очеве сестре, било да су рођене од оба родитеља или само од једног, као и све сестре дедова, без обзира на удаљеност лозе; тетке по мајци, укључујући све мајчине сестре, било да су рођене од оба родитеља или само од једног, као и све сестре бака, без обзира на удаљеност лозе; братичине, ћерке браће и њихове потомкиње; и сестричине, ћерке сестара и њихове потомкиње, без обзира на удаљеност лозе.