„Чуо сам Аллаховог Посланика, нека су мир и благослов на њега, како каже: ‘Срце старца остаје младо у две ствари: у љубави према овом свету и у дугим надама.’“
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Чуо сам Аллаховог Посланика, нека су мир и благослов на њега, како каже: ‘Срце старца остаје младо у две ствари: у љубави према овом свету и у дугим надама.’“
«لاَ يَزَالُ قَلْبُ الكَبِيرِ شَابًّا فِي اثْنَتَيْنِ: فِي حُبِّ الدُّنْيَا وَطُولِ الأَمَلِ».
Посланик, мир и благослов Божији били на њему, обавестио је да човек у старости слаби телом и стари, али његово срце остаје младо у љубави према две ствари: Прво: Љубав према овоме свету и тежња ка стицању што већег богатства. Друго: Жеља за дугим животом, продуженим временом за уживање у овоме свету и неговање дугих нада.
Ислам истиче да је човек створен са наклоношћу према љубави према овоме свету и дугим надама.
Указује се на осуду дугих овосветских надања и похлепе за прикупљањем богатства, што подразумева припрему за смрт, вредност милостиње за ко је може дати и вредност уздржаности за сиромашног.
Најдража ствар човеку је сам он, па зато жели дуг живот. Воли богатство јер оно представља један од најважнијих узрока одржавања здравља и уживања. Што више осећа да се то ближи крају, то јача његова љубав према томе и жеља за његовим трајањем.
Сахихул-Бухари (8/ 89) (6420).
Више... (2)
البحر المحيط الثجاج في شرح صحيح الإمام مسلم بن الحجاج (20/ 36).
إرشاد الساري لشرح صحيح البخاري (9/ 242).