"Kad bi se ljudima davalo shodno njihovim tvrdnjama, onda bi neki ljudi (olahko) optužili nekog kako im duguje neki imetak ili kako imaju pravo na izvršenje odmazde nad tim nekim. Međutim, onaj koji optužuje dužan je donijeti dokaz, a onaj ko negira dužan je zakleti se da nije kriv."
Od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao:
"Kad bi se ljudima davalo shodno njihovim tvrdnjama, onda bi neki ljudi (olahko) optužili nekog kako im duguje neki imetak ili kako imaju pravo na izvršenje odmazde nad tim nekim. Međutim, onaj koji optužuje dužan je donijeti dokaz, a onaj ko negira dužan je zakleti se da nije kriv."
«لَو يُعطَى النّاسُ بدَعواهُم لادَّعَى رِجالٌ أموالَ قَومٍ ودِماءَهُم، ولَكِنَّ البَيِّنَةَ على المُدَّعِى، واليَمينَ على مَن أنكَرَ».
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam pojašnjava da kada bi ljudima bilo davano samo na osnovu tvrdnji bez dokaza, tada bi mnogi uzurpirali imetke i krv drugih. Međutim, obavezno je da potražitelj podnese dokaz za svoju tvrdnju. Ukoliko ne iznese dokaz u svoju korist, traženom se izlaže optužba pa ako ju zanegira obavezan je podnijeti zakletvu kako bi se lišio odgovornosti.
Ibn Dekik el-Id je rekao: "Ovaj hadis ukazuje na jedan od temeljnih propisa pomoću kojeg se sporovi rješavaju."
Šerijat nalaže čuvanje imetaka i krvi od poigravanja.
Sudija ne donosi presudu u skladu sa informacijama koje on lično zna nego se referira na dokaze.
Ko god ustvrdi nešto bez dokaza, njegova tvrdnja bit će odbačena. To se odnosi na prava, međuljudske odnose, a isto tako i na pitanja vjerovanja i znanja.
Više (6)
السنن الكبرى للبيهقي تحقيق التركي (21/ 242 - 243) (21243).
التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثًا النووية (ص76).
شرح الأربعين النووية.
لابن عثيمين (ص328).
فتح القوي المتين في شرح الأربعين وتتمة الخمسين.
لعبد المحسن البدر (ص114).