النَّبَإ

О чему они једни друге питају?!

О великој вести - Судњем дану

о којој се они разилазе.

А није тако, сазнаће они сигурно!

И поново - није тако, сазнаће они сигурно!

Зар Земљу колевком нисмо учинили,

и планине као клинове

и вас створили као парове,

и ваш сан учинили смирајем,

и ноћ учинили прекривачем,

и дан одредили за привређивање,

и изнад вас седам чврстих небеса саздали,

и поставили пламтећу светиљку?!

Ми из кишних облака спуштамо воду обилну

да њоме изведемо жито и биље,

и густе баште.

Судњи дан је, заиста, већ одређен,

Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,

и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,

и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.

Пакао ће, заиста, да буде заседа,

неправедницима место повратка,

у коме ће да остану заувек,

у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе,

осим вреле воде и смрдљиве капљевине,

казне прикладне.

Заиста се они нису надали полагању рачуна

и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе,

а Ми смо све побројали и записали.

„Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“

Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања:

баште и виногради,

и девојке младе, истих година,

и пехари пуни.

Тамо неће да слушају празне беседе и лажи,

то им је награда од твога Господара, довољан дар.

Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити.

На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи.

То је дан истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару.

Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам у прашину претворен!“