القَصَص

Та-син-мим.1

Ово су речи јасне Књиге!

Ми ћемо ти казати неке вести о Мојсију и фараону, онако како је било, и то за оне људе који верују.

Заиста се фараон на Земљи охолио и становнике њене на странке је изделио; једне је тлачио, мушку им децу клао, а женску у животу остављао, заиста је смутљивац био.

А Ми смо хтели да оне који су на Земљи тлачени милошћу обаспемо и да их вођама и наследницима учинимо.

И да им на Земљи власт дарујемо, а да фараону и Хаману и војскама њиховим дамо да доживе баш оно због чега су од њих страховали.

И ми смо надахнули Мојсијеву мајку: „Доји га, а кад се уплашиш за његов живот, спусти га у реку, и не страхуј и не тугуј, Ми ћемо, заиста, да ти га вратимо и једним од посланика ћемо да га учинимо.“

И нађоше га фараонови људи, да им постане непријатељ и туга; заиста су фараон и Хаман и војске њихове увек грешили.

И фараонова жена рече: „Он ће да буде радост и мени и теби! Не убијте га, можда ће да нам буде од користи, а можемо и да га посинимо“; и они ништа не предосетише.

И срце Мојсијеве мајке постаде празно, и готово би га открила да Ми њено срце нисмо учврстили и верницом је учинили.

И она рече његовој сестри: „Иди за њим!“ И она га је гледала издалека, а они нису ништа приметили.

А Ми смо му већ били забранили дојиље, па она рече: „Хоћете ли да вам ја покажем породицу која ће о њему да се брине и која ће добро да му жели?“

И вратисмо га његовој мајци да се радује и да не тугује, и да се увери да је истинито Аллахово обећање; али већина њих не зна.

И кад он достиже врхунац своје снаге и потпуно стаса, дали смо му мудрост и знање; тако Ми награђујемо оне који раде добра дела.

И он уђе у град неопажен од становника његових и у њему затече двојицу људи како се туку, један је припадао његовом, а други непријатељском народу, па га је позвао у помоћ онај из његовог народа против оног из непријатељског народа, и Мојсије га удари и усмрти. 'Ово је Сотонино дело!' – Узвикну -, 'он је, заиста, отворени непријатељ који у заблуду доводи!

“Господару мој”, рече, “ја сам сам себи зло нанео, опрости ми!” И Он му опрости, Он, уистину, прашта и милостив је.

“Господару мој”, рече, “због благодати коју си ми указао, више никад неправеднима нећу бити од помоћи!”

И Мојсије у граду освану престрашен, очекујући шта ће бити, кад га онај исти од јуче позва поново у помоћ. “Ти си, збиља, у правој заблуди!” Рече.

И кад хтеде шчепати заједничког им непријатеља, рече му онај: “О Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу проводити, а не желиш мирити.”

И један човек са краја града дотрча: „О Мојсије“, рече, „главешине се договарају да те убију, зато одлази, ја сам ти, заиста, искрен саветник!“

И Мојсије изађе из града, преплашен, ишчекујући шта ће да се деси. “Господару мој”, рече, “спаси ме народа који не верује!”

И кад се упути према Медену, он рече: “Господар мој ће ми показати прави пут!”

А кад стиже до меденске воде, затече око ње групу људи како напајају стоку а мало даље од њих угледа две жене које су је од воде одбијале. „Шта је са вама?“ Упита он. „Ми не напајамо док чобани не отерају стоку!“ Одговорише оне, „а отац нам је веома стар.“

И он им је напоји, а онда оде у хладовину и рече: “Господару мој, ма какву ми храну дао, заиста ми је потребна!”

А затим, једна од њих две му дође идући стидљиво и рече: „Мој отац те зове да те награди за то што си нам стоку напојио!“ И кад му он дође и каза шта је доживео, он рече: „Не страхуј, спасио си се народа који не верује!“

„О мој оче, „рече једна од њих, „узми га у најам, најбоље је да унајмиш оног ко је снажан и поуздан.“

„Ја желим да те оженим једном од ове моје две кћери“, рече он, „али треба да ме служиш осам година; а ако напуниш десет биће твоја добра воља, а ја не желим да те на то силим; ти ћеш видети, ако Аллах да, да сам добар.“

„У реду, то је договор између мене и тебе!“ Рече Мојсије, „који год од та два рока испуним нема шта да ми се приговори, а Аллах је гарант за оно што смо утаначили!“

И када Мојсије испуни уговорени рок и крену са својом породицом, он угледа ватру на једној страни брда и рече својој породици: „Сачекајте, угледао сам ватру, можда ћу од ње какву вест да вам донесем, или запаљену бакљу, па да се огрејете.“

А кад дође до ватре, неко га зовну са десне стране долине, поред стабла, у благословљеном крају: „О Мојсије, Ја сам, збиља, Аллах, Господар светова!

Баци штап свој!” И кад виде да се попут хитре змије креће, он узмаче и не врати се. “О Мојсије, приђи и не бој се, сигурно ти се никакво зло догодити неће!

Увуци своју руку у недра своја, појавиће се бела, а без мане, и прибери се тако од страха! То су два доказа од Господара твог фараону и главешинама његовим; они су, заиста, народ одметнички.”

„Господару мој“, рече, „ја сам убио једног њиховог човека, па се бојим да и они мене не убију.

А мој брат Арон је речитији од мене, па пошаљи са мном и њега, као мог помоћника, да потврђује моје речи, јер се бојим да ме не назову лажовом.“

„Помоћи ћемо те твојим братом“, рече Он, „и обојици ћемо власт дати, па вам се они неће усудити прићи због Наших доказа. Вас двојица ћете, и они који вас буду следили, да будете победници.“

И кад им Мојсије донесе Наше јасне доказе, они повикаше: „Ово је само смишљена магија, нисмо чули да се овако нешто дешавало у доба наших предака!“

“Господар мој добро зна оног који доноси упутство од Њега”, рече Мојсије, “оног који ће на крају да победи – а неверници заиста неће успети!”

„О великани“, рече фараон, „ја не знам да ви имате другог бога осим мене а ти, о Хамане, пеци за мене опеке и сагради ми торањ да се попнем ка Мојсијевом Богу, јер ја мислим да је он, заиста, један од лажова!“

А он и његове војске су се, без икаквог права, охолили на Земљи и мислили су да нам се неће вратити.

Па ми дохватисмо и њега и његове војске и у море их бацисмо; погледај како су скончали неверници!

А били смо их учинили вођама који су позивали у оно због чега се иде у ватру – а на Судњем дану нико им неће помоћи.

И прогонило их је проклетство на овом свету, а на Судњем дану биће међу презренима.

И Ми смо Мојсију дали Књигу, након што смо уништили древне народе, да буде светло људима, и упута, и милост, да би се присетили и примили поуку.

Ти ниси био на страни западној кад смо Мојсију посланство поверили, а ниси био ни његов савременик.

Ми смо многе народе подигли и они су дуго живели, а ти ниси боравио међу становницима Медена и речи им Наше казивао него ти Ми о њима казујемо вести.

Ти ниси био поред брда кад смо Мојсија позвали, али Ми смо те послали као милост Господара твог да опомињеш људе којима пре тебе није дошао нико ко би их опоменуо, да би се опаметили.

И да не кажу, када их задеси несрећа због онога што су починили: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да Твоје доказе следимо и да будемо верници?“

А кад им долази Истина од нас, они говоре: „Зашто му није дато исто као што је дато Мојсију?“ А зар они нису порекли оно што је дато Мојсију раније?! Они говоре: „Две чаролије, једна другу подржава“, и говоре: „Ми ни у једну не верујемо!“

Реци: „Па донесите ви од Аллаха књигу која боље, него ове две, на Прави пут упућује, њу бих следио, ако истину говорите!“

Па ако ти се не одазову, онда знај да се они поводе једино за страстима својим. А зар је ико горе залутао од оног који следи страст своју, а не Аллахову упуту? Аллах, заиста, неће указати на Прави пут народу који је неправедан према себи.

А Ми смо им Реч темељно доставили како би се опаметили и примили поуку.

Они којима смо дали Књигу пре Кур'ана, верују у њега,

а када им се он казује, говоре: „Ми верујемо у њега, он је Истина од нашег Господара, ми смо и пре били Аллаху предани.“

Они ће да добију двоструку награду за то што трпе и што лепим на зло узвраћају и што од онога што им дајемо удељују;

а кад чују какву бесмислицу, од ње се окрену и кажу: „Нама наша, а вама ваша дела, од нас сте мирни! Ми не желимо друштво неуких.“

Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут оног кога ти желиш да упутиш. Аллах указује на Прави пут оном коме Он хоће, и Он добро зна оне који ће Правим путем поћи.

Они говоре: “Ако с тобом будемо Прави пут следили, бићемо брзо из родног краја протерани.” Зар им Ми не пружамо прилику да бораве у светом и сигурном месту где се, као Наш дар, сливају плодови разноврсни; међутим, већина њих не зна.

А колико смо Ми насеља уништили, чији су становници према ономе што им је дато у животу били незахвални! Ето домова њихових, мало ко, после њих, наврати у њих, Нама су остали.

А Господар твој никада није насеља уништавао док у њихов главни град посланика не би послао, да им речи и доказе Наше казује. И Ми смо насеља уништавали само онда кад су становници њихови незнанобошци били.

Све што вам је даровано само су насладе и украси у овосветском животу, а оно што је код Аллаха боље је и трајно. Зар не разумете?!

Како може да буде једнак онај коме смо обећали лепу награду коју ће да добије, и онај коме смо дали да се наслађује у овосветском животу, а који ће после, на Судњем дану, Ватри да буде приведен?!

А на Дан кад их Он позове и упита: “Где су они које сте поред Менe обожавали?”

Рећи ће они на којима ће реч да се обистини: „Господару наш, ове што смо навели на странпутицу, навели смо зато што смо и сами били на странпутици, ми их се пред Тобом одричемо, они нас нису обожавали.“

“Позовите божанства ваша!” Рећи ће им се, па ће их они позивати, али им се она неће одазвати, и патњу ће доживети. Да су само на Правом путу били!

А на Дан кад их Он позове и упита: „Како сте се посланицима одазвали?“

Тог Дана они неће знати шта да одговоре, па ни један другог неће ништа питати.

А онај који се буде покајао, и који буде веровао, и који буде добра дела чинио – он ће бити од оних који ће успети.

Твој Господар ствара шта хоће, и Он одабира. Они немају право да бирају. Узвишен нека је Аллах и врло високо изнад оних које поред Њега обожавају!

Твој Господар зна оно што крију њихове груди и оно што они обзнањују.

Он је Аллах, нема другог истинског бога осим Њега; Њему нека је сва хвала и на овом и на Будућем свету! Пресуда припада само Њему и Њему ћете да се вратите!

Реци: „Шта мислите, ако би Аллах дао да вам ноћ потраје вечно, до Судњег дана, који бог би вам, осим Аллаха, дао светлост?! Зар не чујете?!“

Реци: „Кажите ви мени, ако би Аллах дао да вам дан потраје вечно, до Судњег дана, који би вам бог, осим Аллаха, ноћ дао да у њој нађете смирај?! Зар не видите?!“

Из Своје милости Он вам је дао ноћ и дан - да се ноћу одмарате а да дању за Његовим добрима трагате и да будете захвални.

А на Дан кад их Он позове и упита: “Где су божанства које сте поред Мене обожавали?”

И из сваког народа довешћемо сведока и рећи: „Дајте свој доказ!“ И они ће да сазнају да истина припада једино Аллаху, а неће да им буде оних које су измишљали.

Карун је био из Мојсијевог народа, па их је тлачио, а били смо му дали толико блага да је његове кључеве тешко могла да носи група снажних људи. Па му његов народ рече: „Не буди незахвалан, јер Аллах не воли оне који су незахвални!“,

„И настој да тиме што ти је дао Аллах стекнеш Будући свет, а не заборави ни свој удео на овом свету, и чини добро као што је Аллах теби учинио добро, и не чини неред по Земљи, заиста Аллах не воли оне који чине неред.“

“Ово ми је дато на основу мог знања!” Говорио је он. А зар није знао да је Аллах пре њега уништио неке народе који су били од њега јачи и који су били више накупили – а злочинци неће о гресима својим ни испитивани бити.

И изађе он пред народ свој у свом сјају. “Ах, да је и нама оно што је дато Каруну”, говорили су они који су чезнули за животом на овом свету, “он је, уистину, пресрећан.”

“Тешко вама”, говорили су учени, "онима који верују и раде добра дела боља је Аллахова награда, а она ће само стрпљивима да буде пружена.“

И Ми смо и њега и његов дворац у земљу утерали, и нико од Аллаха није могао да га одбрани, а ни сам себи није могао да помогне.

А они који су раније прижељкивали да су на његовом месту, стадоше да говоре: „Зар не видите да Аллах даје обиље оном од Својих слугу коме Он хоће, а и да ускраћује?! Да нам Аллах није Своју милост указао и нас би у земљу утерао! Зар не видите да неверници никад неће успети?!“

Тај Будући свет даћемо онима који не желе на Земљи да се охоле и неред да чине, а богобојазне чека срећан крај.

Онај ко уради добро дело, добиће бољу награду за њега, а онај ко уради зло, па они који буду радили зло, биће кажњени само у сразмери са оним што су радили.

Онај Који ти објављује Кур’ан сигурно ће да те на Будући свет врати. Реци: “Господар мој добро зна ко је на Правом путу и ко је у очитој заблуди.”

Ти ниси очекивао да ће Књига да ти буде објављена, али она ти је објављена као милост твога Господара, зато никако не буди помагач неверницима!

И нека те они никако не одврате од Аллахових речи, кад ти се објаве, и позивај Господару свом и никако не буди од оних који друге поред Њега обожавају!

И не моли, поред Аллаха, другог бога! Нема истинског бога осим Њега! Све ће, осим Њега, да пропадне! Њему припада суд и Њему ћете се вратити!