Енциклопедија Посланикових хадиса

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када преда селам у намазу, знао тражити од Аллаха опрост три пута, а потом би казао: "Аллаху, Ти си Селам (чист од сваке мањкавости) и Ти дајеш селам (тј. чуваш створења од зла и мањкавости), благодаран си Ти, Поседоватељу величине и племенитости.“ Велид је казао: "Упитао сам ел-Евзаија о томе како да се тражи опрост од Аллаха, а он ми је казао: ‘Изговарај: Естагфируллах, естагфируллах!’“

„Онога ко проучи ајетул-курси након сваког обавезног намаза, од уласка у Рај дијели само смрт.“

"Када би се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао са руку'а рекао би: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех Аллахумме раббена ве лекел хамд, мил'ес-семавати ве мил'ел ерди ве мил'е ма ши'те мин шеј'ин ба'ду.’ (Аллах је чуо онога ко Га хвали. Аллаху, Господару наш, Теби припада хвала која испуњава сва небеса, Земљу и све што Ти хоћеш да испуњава после тога).“

„Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“

"Ибн Зубејр је изговарао овај зикр после сваког прописаног намаза након што би предао селам: ‘Нема истинског божанства осим Аллаха, Јединог, Који нема саучесника, Њему припада сва власт и свака захвалност и Он све може. Обожавамо само Аллаха, Њему припада свака благодат, поштовање и свеколика хвала. Нема истинског божанства осим Аллаха. Њему искрено веру исповедамо, макар то било криво неверницима.’ (Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике леху, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве 'ала кулли шеј'ин кадир, ла хавле ве ла куввете илла биллах, ла илахе иллаллаху ве ла на'буду илла ијјаху, лехун-ни'мету ве лехул-фадлу ве лехус-сена'ул-хасен, ла илахе иллаллаху мухлисине лехуд-дине ве леу керихе-кафирун) Ибн Зубејр је казао: ‘Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, би учио овај зикр после сваког прописаног намаза.’“

да му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „О Му'азе, ја те заиста волим, па ћу те посаветовати. Немој пропустити да на крају сваког намаза кажеш: ‘Аллаху мој, помози ми да Те величам (зикр), да Ти будем захвалан и да Те на најлепши начин обожавам!’“

„Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио: Субханекаллахумме раббена ве би хамдикаллахумме-гфирли - ‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“

„Једне вечери изгубила сам Аллаховог Посланика, па сам га тражила на месту где је обично клањао. Напипала сам његова стопала, која су била испружена – био је на сеџди. Говорио је: ‘Еузу би ридаке мин сахатике, ве еузу би му’афатике мин укубетике, ве еузу бике минке, ла ухси сена’ен алејке, енте кема еснејте ала нефсике!’ ‘Твојим задовољством тражим заштиту од Твоје срџбе, Твојим опростом тражим заштиту од Твоје казне, и Тобом од Тебе. Ја не могу довољно изразити хвалу Теби; Ти си онакав како си Себе похвалио!.“