Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко почини преступ који заслужује прописану фиксну казну, па му се казна изврши на овом свету, Аллах је праведнији од тога да Свог роба двоструко кажњава, и на овом и на оном свету. А ко почини преступ, па га Аллах сакрије и опрости, Аллах је племенитији од тога да се враћа на нешто што је већ опростио.“

"Није од нас онај ко на нас подигне оружје.“

„Узвишени Аллах вас је обавезао одређеним радњама и немојте их пропуштати. Одредио вам је границе па их не прелазите и забранио вам одређене радње, па те забране не кршите, док је о одређеним стварима прећутао, не из заборава, него из милости према вама, па не трагајте за њима.“

„Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине. Божији Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су пошли, и када су оздравили, убили су чобанина Посланикових камила и украли стоку. Вест о томе стигла је у раним јутарњим часовима, па је Посланик, алејхисселам, послао људе да их потраже. Када је Сунце изашло, довели су их. Наредио је да им се одсеку руке и ноге, да им се очи истерају, и да буду бачени на пусти терен, где су тражили воду, али им није дата.“ Ебу Килаба додаје: „Ови људи су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“

„Никоме није дозвољено пролити крв муслимана, осим у једном од три случаја: ожењен (или удата) који почини блуд, у случају убиства (особу која намерно изврши убиство), и онај који напусти своју веру ислам и одвоји се од заједнице муслимана.“

„Рука се одсеца за крађу од четврт динара (златника) па навише.“