„Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
Од Ибн Омера, радијаллаху анху и његовим оцем, преноси се да је Божији Посланик, нека су над њим Божији мир и благослов, рекао:
„Пример онога ко зна Кур'ан је као пример човека који има везану камилу. Ако се брине о њој, задржаће је, а ако је пусти, она ће отићи.“
«إِنَّمَا مَثَلُ صَاحِبِ القُرْآنِ كَمَثَلِ صَاحِبِ الإِبِلِ المُعَقَّلَةِ، إِنْ عَاهَدَ عَلَيْهَا أَمْسَكَهَا، وَإِنْ أَطْلَقَهَا ذَهَبَتْ».
Посланик, алејхисселам, упоредио је онога ко учи и привикне се на читање Кур'ана – било гледањем у Мусхаф или напамет – са власником камиле која је везана ужетом којим се везује колено камиле. Ако се власник редовно брине о њој, задржаће је, али ако отпусти уже, камила ће побећи. Тако и онај ко учи Кур'ан: ако га редовно учи и понавља, остаће му у памћењу; ако то запусти, заборавиће га. Докле год је редовно учење присутно, научено ће остати.
Подстицање на редовно понављање и учење Кур'ана, као и на његово читање, уз упозорење да се не дозволи да буде изложен забораву.
Упорност у читању Кур'ана чини језик навикнутим на његово читање и олакшава читање. Међутим, ако се Кур'ан запусти, читање постаје тешко и напорно.
Рекао је ел-Кади Ијад: „Значење израза ‘сахиб (учач) Курана’ односи се на онога ко се навикао на њега, јер се поседовање повезује са навикнутошћу. Отуд израз: ‘тај и тај је сахиб тог и тог’, као и изрази ‘сахиби (становници) Раја’ и ‘сахиби (становници) Пакла.’“
Један од начина позивања људи у веру је коришћење примера и поређења.
Ибн Хаџер је рекао: „Камиле су посебно споменуте зато што су оне најплашљивије и најнепослушније међу домаћим животињама, па их је, када побегну и удаље се, тешко поново ухватити.“
Сахихул-Бухари (6/ 193) (5031).
Сахиху Муслим (1/ 543) (789).
Више... (6)
شرح صحيح مسلم.
للنووي (6/ 77).
فيض القدير شرح الجامع الصغير.
لعبدالرؤوف المناوي (3/ 3).
كنوز رياض الصالحين.
لمجموعة من الباحثين (13/ 12).