صٓ

Сад.1 Тако Ми Кур’ана славног,

заиста су они који не верују инаџије и у расколу!

Колико смо Ми уништили народа пре њих. И они су за помоћ вапили, али је било касно!

Они се чуде што им је дошао један од њих да их упозорава, и говоре неверници: „Ово је чаробњак, лажов!

Зар он да богове сведе на једног Бога?! То је, заиста, нешто веома чудно!“

И они угледни међу њима наставише: „Идите и устрајте уз своја божанства! Уистину, овим се нешто велико жели!

За ово нисмо чули у вери предака наших, ово није ништа друго до измишљотина;

зашто баш њему, између нас, да буде послата Опомена?!“ Али, они сумњају у Моју Опомену зато што нису искусили Моју казну.

Зар су код њих ризнице милости Господара твог, Силног и Дарежљивог?

Или, они можда имају власт на небесима и на Земљи и над оним што је између њих?! - Нека се, онда, попну уз лестве ка небесима!

Они представљају незнатну уротничку војску која ће тамо бити поражена.

И пре њих су народ Нојев, и Ад, и фараон, који је имао моћну војску, порицали,

и Семуд, и Лотов народ, и становници Ејке – они су се против посланика уротили.

Сви су они утеривали посланике у лаж и заслужили су казну.

А и ови не чекају до један звук рога који неће бити потребно поновити.

И говоре: „Господару наш, пожури и казни нас, пре Дана у којем ће рачун да се полаже!“

Ти издржи оно што они говоре и сети се Наше слуге Давида, чврстог у вери, који се увек Аллаху покајнички обраћао.

Ми смо потчинили брда да заједно са њим увече и у зору славе и величају Аллаха.

а и окупљене птице - сви су они са њим покорно понављали славу.

И учврстили смо његово царство и дали му мудрост и способност да расуђује.

А да ли је до тебе дошла вест о парничарима када су преко зида храма прешли,

кад су код Давида ушли, па се он од њих уплашио. „Не бој се“, рекли су, „ми смо двојица парничара, један другом смо учинили неправду, па нам пресуди по правди; не буди пристрасан, и на најбоље нас решење упути.

Овај мој пријатељ има деведесет и девет оваца, а ја само једну, и он ми рече: 'Дај ти њу мени!' - И у говору ме победи.“

„Учинио ти је неправду!“ Рече Давид, „тиме што је тражио да твоју овцу дода својим овцама; многи ортаци чине неправду једни другима, такви нису једино они који верују и раде добра дела; а таквих је мало.“ И Давид се увери да смо Ми баш њега ставили на искушење, па опрост замоли од свога Господара, и паде лицем на тло и покаја се.

И Ми смо му то опростили, и он је, заиста, Нама близак и чека га дивно пребивалиште.

О Давиде, Ми смо те учинили намесником на Земљи, зато суди људима по правди и не поводи се за страшћу да те не одведе са Аллаховог пута; оне који скрећу са Аллаховог пута чека тешка патња зато што су заборављали Дан обрачуна.

Ми нисмо узалуд створили небо и Земљу и оно што је између њих; тако мисле неверници, па тешко се неверницима због Ватре!

Зар ћемо да поступимо са онима који верују и раде добра дела као са онима који праве неред на Земљи, и зар ћемо да поступимо са онима који се клоне греха исто као и са грешницима?!

Књига коју ти објављујемо је благословљена, да би они о њеним речима размислили и да би они који су обдарени разумом примили поуку.

Ми смо Давиду поклонили Соломона; диван је он био слуга, стално се кајао!

Кад су једне вечери пред њим били изведени чистокрвни коњи који су на три ноге стајали,

он рече: „Уместо да величам свога Господара, ја исказујем љубав према иметку!“ И они се изгубише из вида.

“Вратите ми их!” И он их поче ударати сабљом по ногама и вратовима.

Ми смо Соломона искушали и на његов престо другу особу оставили, а затим се покајао.

"Мој Господару" - рекао је - "опрости ми и даруј ми власт какву нико осим мене неће да има! Ти уистину богато дарујеш!”

И Ми смо му подредили ветар, који је према његовој заповеди благо дувао онамо куда је он хтео,

и ђаволе, све градитељи и рониоци,

и други повезани у окове.

Ово је Наш дар, па ти даруј или ускрати, нећеш због тога да одговараш!

Он је, заиста, Нама близак и чека га предивно пребивалиште.

И сети се Наше слуге Јова, када је завапио своме Господару: „Сотона ме на зло навраћа и мисли лажне ми улива!”

Удари ногом о земљу ето хладна вода за купање и пиће!

И Ми смо му, из Наше милости, даровали породицу и још толико уз њих, да буде поука за оне који имају памети.

„И узми својом руком сноп и њиме удари, само заклетву не прекрши.“ Ми смо, заиста, увидели да је он стрпљив; диван је он слуга био и много се кајао!

И сети се наших слуга: Аврама и Исака и Јакова, сви у вери чврсти и постојани.

Ми их посебно обдарисмо једном врлином: да им је увек био на уму Будући свет;

и они су, заиста, код Нас од оних одабраних добрих људи.

И сети се Јишмаела и Јелисеја и Илије и Језекиља, сви су они били честити.

Ово је леп спомен! А богобојазне чека дивно пребивалиште,

вртови Една, чије ће капије да буду отворене за њих,

у којима ће се одмарати и разноврсно воће и пиће тражити.

Поред њих биће рајске лепотице, истих година, које ће пред собом да гледају.

То је оно што вам се обећава за Дан у коме ће се рачун полагати,

то ће, заиста, да буде Наша благодат, која никада неће да престане!

Ето тако! А оне који буду зло чинили чека најгоре пребивалиште:

Пакао, у којем ће да горе; а грозног ли одмаралишта!

Ето толико! Па ће кушати воду кључалу и капљевину смрдљиву,

и друге муке сличне овима, многоструке.

Ова гомила заједно са вама, гурајући се, ће да уђе у Пакао! "Не било им пространо! У Ватри ће они, заиста, да горе!"

„Вама не било пространо!“ Рећи ће они, „ви сте нам ово припремили, а грозног ли боравишта!“

„Господару наш“, рећи ће, „удвостручи патњу у Ватри онима који су нам ово приредили!“

И говориће: „Зашто не видимо људе које смо злим сматрали.

и које смо исмејавали? Да нам се нису изгубили из вида?“

Истина је, сигурно, да ће становници Пакла међу собом да се расправљају.

Реци: „Ја сам само опомињач; нема бога осим Аллаха, Јединога и Моћног.

Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Силнога и Опростиоца греха.

Реци: „Ово је велика вест,

а ви од ње окрећете главе.

Ја нисам ништа знао о узвишеном скупу када су се препирали -

мени се објављује да сам послат да јасно опомињем.“

Када је анђелима твој Господар рекао: „Створићу човека од глине,

па кад му употпуним облик и у њега удахнем живот, ви му се поклоните!”

Анђели су се, сви до последњег, заједно поклонили,

осим Сотоне - он се узохолио и постао неверник.

„О Сотона!“ Рече Аллах, „шта те навело да се не поклониш ономе кога сам Ја Својим двема рукама створио? Јеси ли се узохолио или мислиш да си узвишен?“

„Бољи сам од њега“, рече он, „мене си створио од ватре, а њега од глине.“

„Излази онда из Раја!“ Рече Аллах, „проклет да си!

Моје ће проклетство да те прати до Судњег дана!“

„Господару мој!“, рече он, „дај ми времена до дана када ће они да буду оживљени!“

„Даје ти се времена“, рече Аллах,

до дана већ одређеног.“

„Тако ми Твога достојанства“, рече Сотона, „сигурно ћу све да их наведем на странпутицу,

осим међу њима Твоје искрене слуге!“

„Ово је истина а истину говорим“, рече Аллах,

„сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, да напуним Пакао!“

Реци: „Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја не додајем преко оног чиме ме је Аллах обавезао,

Кур'ан је, заиста, целом свету опомена!

И ви ћете ускоро сазнати његову поруку!”