Skip to content
طه /

Ајет 97

20 : 97
طه Ајети 135
Сура · طه
Македонски · Group
20 : 97

قَالَ فَٱذۡهَبۡ فَإِنَّ لَكَ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ أَن تَقُولَ لَا مِسَاسَۖ وَإِنَّ لَكَ مَوۡعِدٗا لَّن تُخۡلَفَهُۥۖ وَٱنظُرۡ إِلَىٰٓ إِلَٰهِكَ ٱلَّذِي ظَلۡتَ عَلَيۡهِ عَاكِفٗاۖ لَّنُحَرِّقَنَّهُۥ ثُمَّ لَنَنسِفَنَّهُۥ فِي ٱلۡيَمِّ نَسۡفًا

„Е, тогаш, губи се!“ – рече Муса. „Целиот свој живот ќе велиш: ,Нема допирање!‘ – а те чека уште и одредениот Час кој нема да те одмине. Погледни го само овој твој ,бог‘ на кого во обожувањето приврзан му беше: ние сигурно ќе го запалиме и по морето правта ќе му ја растуриме.

Explanation & meanings · 1
  1. Казната, поради тоа што го допрел забранетото (земјата од под копитото), му би­ла постојано да го повторува тоа и тоа што никого не допирал и никој не можел не­го да го допре.