Skip to content
طه /

Ајет 96

20 : 96

Ајет 96 of طه (20 : 96). This page carries the verse in the Uthmani script with a translation of its meaning, at a stable URL that can be cited on its own.

طه Ајети 135
Сура · طه
Македонски · Group
20 : 96

قَالَ بَصُرۡتُ بِمَا لَمۡ يَبۡصُرُواْ بِهِۦ فَقَبَضۡتُ قَبۡضَةٗ مِّنۡ أَثَرِ ٱلرَّسُولِ فَنَبَذۡتُهَا وَكَذَٰلِكَ سَوَّلَتۡ لِي نَفۡسِي

„Јас го видов тоа што тие не го видоа,“ – одговори тој – „па грст земја од трагата на Гласникот зедов и фрлив, и ете, така тоа ми ја разубави мојата душа.“

Explanation & meanings · 1
  1. Гласникот – се однесува на мелекот Џибрил (архангелот Гаврил), кој таму се по­ја­вил на коњ и од местото каде што стапнал коњот зел грст од земјата која ја упо­тре­бил за градење на телето.