الشعراء

Та-син-мим.1

Ово су речи и докази јасне Књиге!

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије,

„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио.

А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

„А ко је Господар светова?“ Упита фараон.

„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он.

„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе.

„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије.

„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон.

„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије.

А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он.

„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон.

И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија.

И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела.

„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе,

„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају,

све веште чаробњаке ће ти довести.“

И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана,

а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите,

да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

„Да“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

Затим Мојсије баци свој штап, који одједном прогута оно што су они лажно извели.

Чаробњаци онда ничице падоше

и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова.

Мојсијевог и Ароновог Господара.“

„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо.

Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први поверовали.“

И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

И фараон посла сакупљаче по градовима.

„Заиста су ови мала скупина,

и расрдили су нас,

а сви смо спремни!“

И Ми их изведосмо из вртова и река,

из ризница и дивних двораца.

Тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови,

па их они, у зори, сустигоше,

па кад једни друге угледаше, Мојсијеви следбеници повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо,

и Ми онда тамо оне друге приближисмо,

Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо,

а оне друге потописмо.

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви.

И казуј им вест о Авраму,

кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“,

он рече: „Да ли вас они чују када се молите,

или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

ви и ваши давни преци,

заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује,

и Који ме храни и поји,

и Који ме, кад се разболим, лечи,

и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи,

и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити!

Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене,

и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати,

и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим,

и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени,

на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити,

само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

И Рај ће да се приближи богобојазнима,

а Пакао да се укаже заблуделима,

и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали,

а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени,

и Сотонине војске - сви заједно.

И они ће, свађајући се у њему, да говоре:

„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења,

а само су нас зликовци на странпутицу завели,

па немамо ни заговорника,

ни блиског пријатеља,

да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

У томе је, заиста, знак, али већина њих ипак нису верници.

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви.

И Нојев народ је сматрао посланике лажним

Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих светова.

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

“Не знам ја шта су они радили”, рече он.

„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун,

а ја вернике нећу да отерам,

ја само јавно опомињем!”

„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује,

па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи,

а остале смо потопили.

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А заиста је твој Господар – заиста је Он Силни и Милостиви!

И народ Ад је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења.

Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући,

и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите,

а кад кажњавате, кажњавате као силници?

Зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате,

дарује вам стоку и синове,

и баште и изворе.

Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану.

Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао,

овако су веровали и давни народи,

и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује.

А Господар је твој заиста силан и милостив.

И Семуд је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни,

у вртовима и међу изворима,

у усевима и међу палмама са зрелим плодовима?

И ви у брдима врло спретно клешете куће,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

И не слушајте наредбе оних који у злу претерују,

који на Земљи неред чине и не поправљају се."

Они рекоше: „Ти си само опчињен,

ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан,

и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

Али, они је заклаше и потом зажалише,

и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује.

А заиста је твој Господар - заиста је Он Силни и Милостиви!

И Лотов народ је сматрао лажним посланике.

Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Зашто ви, мимо свих светова, мушкарцима са страшћу прилазите,

а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он.

„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

Ми смо сачували њега и његову породицу - све,

осим старице која је остала са онима који су искусили казну,

а затим смо остале уништили

спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени!

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

И становници Ејке су угонили посланике у лаж.

Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите?

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик,

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни!

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова.

Право мерите на литру и не закидајте,

а на кантару мерите исправном мером,

и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините,

и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

Они рекоше: „Ти си само опчињен;

и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов;

зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он.

И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана.

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви!

И Кур'ан је сигурно објава Господара светова;

доноси га поверљиви анђео,

на срце твоје, да опомињеш,

на јасном арапском језику.

Он је споменут у књигама претходних посланика,

зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова?

А да га објављујемо неком неарапу,

па да им га он чита, опет у њега не би поверовали.

Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника,

они у њега неће да верују док не виде болну патњу,

која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете,

па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

Па зар они пожурују Нашу казну?!

Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама,

и на крају их снађе оно чиме им се прети,

зар ће им користи сладак живот који су проводили?

Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали,

да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били.

Кур'ан не доносе ђаволи,

незамисливо је да то они раде; и они то не могу.

Они су потпуно спречени и да га прислушкују.

Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени!

И упозоравај своју најближу родбину,

и буди понизан према верницима који те следе!

А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

И поуздај се у Силног и Милостивог,

Који те види кад устанеш,

да са осталима молитву обавиш.

јер Он, заиста, све чује и све зна.

Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи?

Они долазе сваком лажову, грешнику,

и прислушкују, а већина њих су лажљивци.

А заведени следе песнике.

Зар не знаш да они сваком долином блуде

и да говоре оно што не раде,

тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити.