„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је споменуо једну ствар, па је појаснио: ‘То ће се десити када нестане знање.

Преноси се од Зијада бин Лебида, Аллах био задовољан њиме, да је рекао:

„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је споменуо једну ствар, па је појаснио: ‘То ће се десити када нестане знање.’ Упитао сам га: ‘Аллахов Посланиче, како ће нестати знање, а ми учимо Кур'ан и њему подучавамо нашу децу. Затим ће наша деца подучавати Кур'аном и њихову децу и тако до Судњег дана?’ ‘Мајка те не имала, Зијаде’, одговори Посланик, сматрао сам те једним од најученијих људи у Медини. Зар Јевреји и хришћани не читају Теврат и Инџил, али не раде по ономе што је у њима?”

ذَكَرَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَيْئًا، فَقَالَ: «ذَاكَ عِنْدَ أَوَانِ ذَهَابِ الْعِلْمِ» قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَكَيْفَ يَذْهَبُ الْعِلْمُ، وَنَحْنُ نَقْرَأُ الْقُرْآنَ وَنُقْرِئُهُ أَبْنَاءَنَا وَيُقْرِئُهُ أَبْنَاؤُنَا أَبْنَاءَهُمْ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ؟ قَالَ: «ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ زِيَادُ، إِنْ كُنْتُ لَأُرَاكَ مِنْ أَفْقَهِ رَجُلٍ بِالْمَدِينَةِ، أَوَلَيْسَ هَذِهِ الْيَهُودُ وَالنَّصَارَى يَقْرَؤونَ التَّوْرَاةَ وَالْإِنْجِيلَ، لَا يَعْمَلُونَ بِشَيْءٍ مِمَّا فِيهِمَا؟!».