Skip to content

„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути.

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом комшији. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом госту.”

«مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيَقُلْ خَيْرًا أَوْ لِيَصْمُتْ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ جَارَهُ، وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ فَلْيُكْرِمْ ضَيْفَهُ».

Бележе ел-Бухари и Муслим.
Веродостојан
Коментар

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да онога ко верује у Аллаха и Судњи дан, његово веровање наводи на следеће поступке: Први: да лепо говори. Као пример се може навести да човек спомиње Аллаха, да позива на добро и одвраћа од зла, те да измирује људе. Ако то није у стању да уради, онда макар нека друге не узнемирава и нека чува свој језик. Други: леп однос према комшији тако што ће му чинити доброчинство и тако што га неће узнемиравати. Трећи: леп однос према госту тако што ће показати љубазност приликом разговора са њим, те што ће га нахранити и тако даље.

Користи хадиса

Веровање у Аллаха и Судњи дан је основа сваког добра и оно човека наводи да чини добра дела.

Упозорење на грехе који се чине језиком.

Ислам је вера племенитости и међубратске присности.

Ове карактеристике представљају делове имана (веровања) и јако су похвалне.

Претеран говор може довести до нечега што је покуђено или забрањено. С друге стране, онај ко контролише свој говор, само га добро може снаћи.

Рецензент

Сахихул-Бухари (8/ 11) (6018).

Сахиху Муслим (1/ 68) (47).

Више... (5)

التحفة الربانية في شرح الأربعين حديثًا النووية.

(ص34).

شرح الأربعين النووية.

لابن عثيمين (ص176).

شرح النووي على مسلم (2/ 18).