Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“

'Не претерујте у мом хваљењу као што су хришћани претерали у хваљењу (Исуса) сина Мерјеминог. Ја сам само Његов роб, па реците: ‘Аллахов роб и посланик.‘“

„Када бисте се ви на Аллаха истински ослањали, Он би вам давао опскрбу као што птицама даје. Оне освану гладне, а омркну сите.”

"Када муезин изговори: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’ (Аллах је највећи, Аллах је највећи), па неко од вас каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па муезин изговори: ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллах’ (Сведочим да нема истинског бога мимо Аллаха), па неко од вас каже: ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллах’, па муезин: ‘Ешхеду енне Мухаммеден ресулуллах’(Сведочим да је Мухаммед Аллахов Посланик), па неко од вас каже: ‘Ешхеду енне Мухаммеден ресулуллах’, па муезин каже: ‘Хајје 'алессалах’(Дођите на намаз), па неко од вас каже: ‘Ла хавле ве ла куввете илла биллах’ (Нема снаге нити моћи мимо Аллаха), па муезин каже: ‘Хајје 'алел-фелах’(Дођите на спас), па неко од вас каже: ‘Ла хавле ве ла куввете илла биллах’, па муезин каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па неко од вас каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па муезин каже: ‘Ла илахе иллаллах’, па неко од вас изговори из дубине свога срца: ‘Ла илахе иллаллах,’ ући ће у Рај.’“

„Дела се вреднују према намери, и заиста сваком човеку припада само оно што је наумио. Па ко учини хиџру (ко се преселио из једног места у друго) ради Аллаха и Његова Посланика, његова хиџра је ка Аллаху и Његовом Посланику, а ко учини хиџру ради неке овосветске користи, или ради жене да је ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.” У верзији код Бухарије стоји: „Дела се вреднују према намерама i сваком човеку припада само оно што је намеравао.”

„Једног дана, док смо седели код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појави се човек у сасвим белом оделу, изразито црне косе, без трагова путовања на себи и нико од нас га није познавао. Седе до Аллаховог Посланика и прислони своја колена уз његова, своје руке спусти на бутине и рече: ‘О Мухаммеде, обавести ме шта је ислам!?’ Аллахов Посланик му рече: ‘Ислам је да сведочиш да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов посланик; да обављаш молитву, дајеш зекат, постиш месец рамазан и да обавиш хаџ (ходочашће у Меки), ако будеш у могућности.’ Тада рече непознати човек: ‘Истину си рекао!’" Омер каже: „Ми се зачудисмо, пита га, а затим му потврђује?" „Након тога човек поново упита: 'Обавести ме шта је то иман (веровање)!?’ Аллахов Посланик, одговори: ‘Иман је да верујеш у Аллаха, у Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан, и да верујеш у Аллахову одредбу, доброг и лошег.’ Човек опет рече: ‘Истину си рекао!' Затим опет рече: 'Обавести ме шта је одличност у веровању (ихсан)!?’ Аллахов Посланик му одговори: ‘Одличност у веровању (ихсан, перфекционизам) је да робујеш Аллаху као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш Он тебе види.’ ‘Обавести ме када ће бити Судњи дан.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Онај кога питаш о томе не зна ништа више од оног који пита.’ Непознати човек упита: ‘Па обавести ме о предзнацима Судњег дана.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Предзнаци Судњег дана су: да робиња роди себи господарицу, и да видиш голе, босе и сиромашне чобане како се надмећу у градњи високих зграда.’ Омер каже: ‘Затим непознати човек оде, а ја се мало задржах и Аллахов Посланик ме упита: ‘Омере, знаш ли ко је био онај човек!?’ Ја рекох: ‘Аллах и Његов Посланик то најбоље знају.’ Он онда рече: ’То је био анђео Џибрил (Габријел), дошао је да вас подучи вашој вери.'”

"Аллах вам забрањује да се заклињете вашим очевима!“ Омер је рекао: "Тако ми Аллаха, откако сам чуо да је то рекао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нисам се прецима својим заклео, ни сам од себе, ни преносећи од других.“