Енциклопедија Посланикових хадиса

„Две особине међу људима су неверство: вређање неког због његовог порекла и нарицање за умрлим.“

"Између човека и многобоштва (ширка) и неверства је остављање намаза.“

„Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“

"Уговор између нас и њих је намаз. Онај ко га остави, учинио је куфр (неверство).“

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”

„Аллахов Посланиче, Ибн Џуд'ан је пре ислама одржавао родбинске везе и хранио је сиромахе. Хоће ли му то користити?” „То му неће користити. Он никада у животу није рекао: 'Господару, опрости ми грехе на Судњем дану!’” одговори Посланик.