Енциклопедија Посланикових хадиса

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је некој Енсаријки (Ибн Аббас јој је споменуо име, али сам га заборавио): "Шта те је спречило да обавиш хаџџ с нама? Рекла је: ‘Имали смо само две деве за наводњавање.’ На једној је хаџџ обавио отац њеног детета и њен син, а другу је оставио за заливање. Посланик тада рече : ‘Када наступи рамазан, обави умру, јер умра у рамазану је као хаџџ.’“

"О Аллахов Посланиче, видимо да је џихад највредније дело, па зар нећемо (и ми жене) ићи у џихад? Он је одговорио: ‘Не, али је највреднији џихад за вас примљен хаџџ.’“

"Ко обави хаџ, и не буде непристојне и ружне речи говорио и не буде кршио Аллахове прописе, вратит ће се без греха као на дан када га је мајка родила.”

„Обављајте хаџ и умру узастопно, јер они отклањају сиромаштво и грехе, као што ковачки мех отклања нечистоћу са гвожђа, злата и сребра. А за примљен хаџ нема друге награде осим Раја.“